Prethodne nedelje
u našem izboru za najbolji sajt regiona, dobili smo određene rezultate (Celje Pivovarna Laško – najbolji sajt u regionu ) , koji
su, sa jedne strane potvrdili neke pretpostavke, a sa druge, stavile tačku na
besmislene izgovore pojedinih klubova, koji su izgubili svaki značaj, u moru
pozitivnih primera, koji pokazuju kako treba. To nam je i bio cilj. Da damo
značaj najkvalitetnijima, pokažemo kako se može, kada se želi, da napravimo
razliku između ljudi, koji ozbiljno shvataju svoj posao i onih, koji javnost
smatraju poslednjom rupom na svirali. Hteli da priznamo ili ne, živimo u vremenu fejsbuka. Javnost smo
pustili u kuću. Nažalost, mnogi rukometni klubovi su beskućnici, lutaju u
mraku, a nekima, kuće više liče na kule od karata. Mislite o tome…
Ono što prvo
upada u oči, jeste potpuna dominacija slovenačkih klubova (šest slovenačkih
sajtova u TOP 10). Sledeći primer zemalja, gde je internet revolucija, odavno
uzela maha, nekolicina klupskih sajtova, daje primer, kako treba raditi, i
prema internim (veterani, mlađe selekcije) i prema eksternim (navijači, mediji,
lokalna zajednica) grupama. Takođe, treba pohvaliti najveće klubove iz
Hrvatske, Bosne i Makedonije, koji su i u ovom segmentu pokazali svoju
veličinu. Primer, BiH, koja ima tri izuzetno kvalitetna klupska sajta, jeste za
svaku pohvalu, pa i ako zvanični podaci o korišćenju interneta nisu na visokom
nivou, svest u tim rukometnim sredinama, jeste. Bravo!
U suštini, svi sajtovi koji su se našli u
izboru jesu pobednici. Najveći gubitnici
jesu oni, kojih nigde nema. To se najviše odnosi na internet područje Srbije,
Crne Gore i Makedonije. A podatak, da u Srbiji, čak devet muških superligaša
nema klupski sajt, a da je samo pet sajtova ženskih superligaša aktivno, dovoljno govori o svemu. Da paradoks bude veći, po propozicijama,
postojanje internet prezentacija je bio preduslov za otpočinjanje takmičenja u
najvišem rangu! Svaki zakon može da se izigra, pa i ovaj, tako
da smo za sajtove dobili nepismene pokušaje blogova ili amblem kluba na stranici opštinske
samouprave. A, ko od toga ima koristi?
I ko posle
primera drugoligaša Arilja (treći stepen takmičenja) ili ženskog Železničara iz
Inđije može da kaže da je novac razlog zato što nemamo klupski sajt? I gde će to ti klubovi, u kom mediju, na kojoj
to televiziji ili dnevnom listu, imati priliku i prostor da opišu finale Kupa
šampiona iz devedesete sa Barselonom ili da kažu kako je Neđa Jovanović njihova
legenda kluba, koja im je donela prvu titulu u istoriji u nezaboravnom finalu (1993)
ili da predstave fantastičnu generaciju mladih rukometašica, koja pored toga,
što je srebrna na svetu, na „Banjici" igra „NBA rukomet" iz nedelje u nedelju,
ili opet, neki, prostor da kažu kako su ambicije šampionske, a kako je ekipa
puna povratnica iz inostranstva, kako je to dobro organizovana rukometna
sredina, itd??? Taj prostor možete stvoriti jedino vi sami. Niko vam neće verovati , jer vas niko neće čuti! Ni novinar
iz Slovačke, koji traži podatke o narednom protivniku svog kluba u evropskom takmičenju,
ni sakupljač klupskih suvenira iz Švajcarske, ni mlada rukometašica iz
Metkovića, ni sportski menadžer iz Nemačke, ni rukometni navijač iz Kumanova, ni
bivši igrač koji igra u Španiji, a ni roditelj deteta koje želi da upiše u vašu
školu rukometa. Stavite sve na papir, vi
ste u minusu…
Tastatura je
zakon! Prestanite više sami sebe da kažnjavate…
Ž.B
