Svetsko prvenstvo u Švedskoj (13.-30.januar) donosi šansu svim selekcijama da izbore plasman na Olimpijske Igre u Londonu. Najboljih sedam reprezentacija, imaće šansu da vide London i ostvare sve svoje sportske snove. Najjuži krug selekcija koje imaju kvaliteta da se nadaju „TOP 7“ plasmanu, svodi se na 11 reprezentacija, a ako ne budemo rigidni, taj krug može proširiti i do 15. To će sve takmičenje u Skandinaviji učiniti još zanimljivijim.
Grupa A (Lund i Kristijanštad)
Bahrein, Tunis, Egipat, Nemačka, Francuska, Španija
Tri poznate evropske selekcije, favoriti su u odnosu na ponos Afrike, selekcije Egipta i Tunisa, koje uz Južnokorejance, predstavljaju jedino reprezentativno u svetu rukometa, izvan Evrope. Francuska je favorit broj 1 za osvajanje titule svetskog prvaka, i pored povreda, koje su ozbiljno uzdrmale taj epitet. To smo mogli da vidimo u „Bersiju“ protiv Hrvatske, kada se pokazalo da Karabatić i Fernandez, jednostavno, nemaju adekvatnu podršku i zamenu, s obzirom na izostanak Narcisa i starijeg Žila. Desni bekovi su kod Francuza, još uvek tačka „razno“, za koju moraju da gledaju u nebo, da li će im krenuti ili ne. U takvoj situaciji, više u odbrani, nego u napadu, „Trikolori“ mogu da traže svoj put ka odbrani zlata.
Kada je Valero Rivera preuzeo Špance pre dve godine, znalo se da će svetski šampioni iz Tunisa 2005, kad tad postati ponovo kandidati za medalju. EURO 2010, gde nisu došli do polufinala, ali gde su odigrali odličan meč sa kompletnim Francuzima i bez povređenog Šterbika, nagovestio je da uz malo sreće „Furija“ može do borbe za medalje. Kako stvari stoje, na tom putu će im stajati Skandinavci, Islanđani i Norvežani.
Nemačka je jedna prosečna evropska reprezentacija sa vrhunskim ambicijama. S obzirom na popularnost rukometa u ovoj zemlji, sve osim povika „polufinalee“, ne ide u prilog Brandu i njegovim igračima, iako su verovatno i oni svesni da nemaju kvalitet za to. Kraus, Glandorf, Hens, Šprenger, Genšhajmer, Biter, Hajneveter i ostali jesu velika rukometna imena, ali tu nema vođe, a ni nekoga za koga bi zalepili marku „ubice protivnika“ na putu do vrha. Veliki broj kvalitetnih stranaca u Bundesligi, velikodušno je omogućio svakom od njih da budu samo „jedni od mnogih“ sa ogromnim ugovorima, ali velikih pobednika nema…
Egipat i Tunis, po svemu sudeći, ni ovoga puta neće u TOP 12. On je rezervisan za Evropljane, a grupa A se može smatrati najtežom grupom na ovom SP. Verujemo da Afrikancima neće manjkati motiva da igraju jedni protiv drugih, a po pripremnom periodu, Tunišani su bliži trijumfu. Bahrein je egzotika, koju možemo sebi da priuštimo svake druge godine…
GRUPA B (Norčeping i Linčeping)
Austrija, Brazil, Mađarska, Island, Japan, Norveška
Evropski hit 2010. godine, reprezentacija Austrije, nastradala je u Beogradu, ali i pored toga, reč je o reprezentaciji i usponu. Prvo su Srbiju i Rusiju posložili pred svojim navijačima na EURO 2010, zauzeli deveto mesto, a poslei izborili plasman na SP protiv Holandije. Da se ne hvale „Lalama“, pokazali su na početku kvalifikacija za EURO 2012, kada su sa novim selektorom (Dagur Sigurdson morao da ih ostavi zbog Fuksi iz Berlina – došao Magnus Anderson) razbili Island i ostali bez boda protiv Nemaca u Nemačkoj! Mađioničar Silađi, napaljeni Šlinger, gomila nekih motivisanih „anonimusa“ sa Marinovićem na golu i uz dobru atmosferu, daju im šanse za drugi krug – TOP 12.
Jedan od konkurenata na tom putu će im biti Mađarska. Mađari nemaju kvalitet za polufinale, to je evidentno, niti imaju neka „pre“velika imena u svojim redovima (Gal, Fazekaš, Perez, itd). Ipak, u senci borbe za Lasla Nađa, čiji bi im nastup podigao samopouzdanje i ambicije, izbacili su Sloveniju u baražu, a i ovaj pripremni period, iskoristili da remiziraju sa Poljacima (31:31), što pokazuje da mogu dosta. I pored toga što su loše prošli na EURO 2010 (14. mesto), Francuze su imali u šaci, ali su nesrećno ostali bez pobede. Tako nešto možemo očekivati verovatno i na SP, koje više odgovara ekipi Lajoša Močaija, jer će između velikih opterećenja i ozbiljnih rivala, imati vremena da odmore i istreniraju sa Japancima i Brazilcima.
Brazil i Japan su egzotika grupe B. Brazil još i ima kakve šanse da se suprostavi Evropljanima, dok su Japanci lepo podsećanje da se rukomet igra i negde van Evrope.
Favoriti ove grupe su Islanđani i Norvežani. Po prvi put, Norvežani najavljuju pohod na polufinale. Imali su ga na dlanu pre dve godine u Zadru, kada su dopustili da prime dva gola od Poljaka u poslednjem minutu i ostanu bez borbe za medalju. Već duže vreme „malo im fali“ za taj iskorak, tačnije od EUR0 2008, od kada se računaju delom svetske rukometne elite. Da li će u tome uspeti, ne zavisi samo od rezultata u njihovoj grupi, već mnogo više od ukrštanja sa Špancima i Francuzima.
Islandska bajka i dalje traje. Više ih niko ne smatra iznenađenjem. Ono što su zasejali u Pekingu srebrom, pokupili su bronzom u Austriji. Peterson i Stefanson su možda i najkvalitetnija desna strana na svetu, trenutno. Na levo krilo se vratio Valur Sigurdson. Nemaju vrhunskog golmana, ali je zato tu zvezda u usponu – Aron Palmarson. Počistili su Nemce u pripremnom periodu, verovatno će i u Švedskoj. Pored Španaca, verovatno su najozbiljniji kandidat za polufinale, uz već viđene, Francuze.
Grupa
C (Malme i Lund)
Alžir, Australija, Srbija, Hrvatska, Rumunija, Danska
Iako je u sportu sve moguće, Alžir i Australiju bi trebalo staviti po strani. Alžirci se mogu i nadati nekoj solidnoj gol razlici u duelima sa Evropljanima, u zavisnosti kada ih uhvate na spavanju ili odmoru, dok su Australijanci, nešto više od školske ekipe, koju bi trebalo poštovati, zato što uopšte postoji. Rumunija igra jako loše od Čehova i one junske noći kada je savladala Rusiju u baražu. Iako se radi o momcima sa solidnim igračkim iskustvom, koji su dosta dugo zajedno, Rumuni su jedna prosečna reprezentacija, koja retko koga može da pobedi od evropskih reprezentacija na Svetskom prvenstvu. U Švedskoj, verovatno i najslabiji predstavnik Evrope, uz Slovake. Ulazak u TOP 12 u konkurenciji Hrvatske, Danske i Srbije, bio bi podvig prve vrste, iako su juče uspeli da pobede Norvešku 32:31 u poslednjem kolu „Yellow Cupa“ u Švajcarskoj (prethodno poraženi od Slovenije i domaćina).
Srbija – velika zagonetka za sve u Evropi, pa i u Srbiji. Gotovo uvek u bližoj istoriji, individualni kvalitet je padao u vodu pred timskom igrom, zamislima selektora, lošom odbranom, improvizacijama u smislu priprema i odabira igrača. Prijateljske mečeve ne bi trebalo shvatati za ozbiljno, ali ono što su „Orlovi“ prikazali u prvom poluvremenu meča sa Austrijom, bilo je odlično. Da li 30 minuta može prerasti u 60, a da Ilić, Vujin i društvo, baš tih 60 odigraju protiv najjačih, ostaje da vidimo za nedelju dana.
Kako god da smo govorili da Francuzima nema premca, povrede Narcisa i Žila su učinile svoje, pa posle svega viđenog u Bersiju, možemo reći – Hrvatska je spremna za revanš. Momci Slavka Goluže imaju dobru polusezonu iza sebe i zdravi su. Povrede desnih krila, ipak ne mogu toliko uticati na igru „Kauboja“. Balić se odmara već godinama za velika takmičenja kao stanovnik Zagreba, Lacković je ponovo onaj stari, a doduše sporo, napreduje i Marko Kopljar. Štrlek i Zrnić su ozbiljne opcije, a tu je i Ninčević, „gol – mašina“ na levom krilu. Vori i Duvnjak ne blistaju, ali će imati vremena da pronađu formu. Na bekovima su tu Valčić i Vuković, kao alternative, sve prekaljeni reprezentativci. Mirko Alilović brani dobro i tu možda leži jedini minus „Kauboja“, jer nema zamene, kada golman Celja PL stane. Ono što kolege iz Hrvatske vide kao potencijalnu opasnost, to je promena selektora. Koliko god bio iskusan kao igrač – osvajač medalja, Slavku Goluži je ovo prvo veliko takmičenje, a mnogi misle da je slava rezervisana samo za Linu Červara…
Imamo običaj da često potcenimo Dansku. I zaista, retko ko bi mogao da kaže da je Mogesen bolji igrač od Balića (druga opcija, Jensen je povređen), a Hansen i Boesen od Lackovića i Ilića? Oni nemaju ozbiljnog levorukog igrača na desnom beku, a odlaskom Hvita, na golu im je prva opcija, Landin, koji ima 22 godine. Uz to, ostali su bez dugogodišnjeg stuba odbrane, Larsa Jorgensena. Sve to stoji, ali uvek ima ALI… . Imaju samopouzdanja za Hrvate i Srbe zajedno. Igraju svih 60 minuta. Imaju ozbiljnog selektora – pobednika, Vilbeka. Igraju na domaćem terenu, s obzirom da je Malme mostom razdvojen od Kopenhagena, a o broju karata (gotovo čitave dvorane su zakupljene protiv Hrvatske i Srbije) smo već pisali. Sve to ih stavlja u red favorita za polufinale i jednu od medalja, uz napomenu da im je zlato verovatno nedostižno.
Grupa D (Geteborg)
Argentina, Čile, Koreja, Poljska, Slovačka, Švedska
Čile je egzotika, a razliku između Koreje i Argentine smo videli u Bersiju (32:25 za Azijate). Za drugi krug pred Korejance će se isprečiti Slovačka i to će biti veoma interesantan duel. Dve reprezentacije, bez premca su Poljska i Švedska. Kada bi se igralo na neutralnom terenu, bez dileme bi Poljaci bili oni, na koje bismo tipovali. Ovako, domaćin na bilo kom sportskom takmičenju, a naročitu u rukometu, mora da se uzme za ozbiljno. Nije čudo što iskusni vuk, Maksimov, Šveđane vidi u finalu sa Francuzima. Splet publike, sudija i svega ostalog, uz čuvenu skandinavsku solidarnost, ako bude bilo potrebe u drugom krugu, Šveđane može da vine visoko. Objektivno gledajući, oni nisu reprezentacija za medalju. Na EURO 2010 su ispali u prvom krugu, a u Hrvatskoj 2009, bili su sedmi, pobedivši Srbiju u poslednjem meču. Vratio se Kim Anderson posle devet meseci pauze i sa dodatkom Karlena, pozicija desnog beka je apsolutno najkvalitetnija. Bojtler i Anderson na golu, predstavljaju iskusan par. Organizator igre, Dalibor Doder, igra drugu Bundes ligu. Dugo Švedska nema ozbiljnog levog beka, još od povlačenja Lovgrena.
Sve to i mnogo više ima Poljska. Sjajna generacija još uvek nije rekla svoju poslednju reč. Na poslednja dva Svetska prvenstva, Poljaci su osvojili srebro, odnosno, bronzu. Vratio im se Tkačik, srednji bek, kakav im je falio prošle godine na EURO 2010 za veće domete. Sada nema više „rupe“ na sredini između Bieleckog i Lijevskog. Šmal i dalje „radi“ na golu, Jurašik po desnoj strani, Jurecki na crti. Jedini minus je izostanak Kšištofa Lijevskog, ali ne nešto što bi poremetilo medaljne ambicije tima Bogdana Vente. Ako zaustave Šveđane, to će biti najbolji dokaz da su spremni za obračun sa trojkom iz grupe C, (očekivano) Dancima, Hrvatima i Srbima.
Po tri najbolje ekipe iz svake grupe, formiraju dve grupe glavne faze od po šest ekipa (A i B – C i D). Po dve najbolje igraju završni vikend u "Malme Areni".
