Zemlja satova, sira, čokolade i rukometa

     Vikend koji je za nama jos od ranije je bio predvidjen za posetu zemlji u kojoj sam proveo dve sjajne godine kao selektor reprezentacije, posetu tamosnjim prijateljima ali i dvojici reprezentativaca (selekcije V.Britanije koju trenutno predvodim), koji od ove godine igraju u RTV Basel.

    Naravno, sve je drugacije nego kod nas i vec sada mozete odluciti koju utakmicu zelite da gledate (i u kom terminu!), i narednog proleca, a stampani material o utakmici, prvenstvu, statistikama, itd itd dobicete na ulazu u svaku dvoranu – uz (ne)jeftinu kartu 15 ChF (za tamosnje prilike cena dva pica u bilo kom kafeu). No, hajde da krenemo od predstavljanja klubova i njihovih budzeta, sto cesto voajerski predstavlja nacin da opravdamo sopstvene propuste i nadjemo “razlog” zasto ne radimo bolje, vise.. ali to je neka druga tema koju ovog puta necemo otvarati.

    Godisnji budzeti klubova su javni, predstavljeni su pred pocetak sezone u zvanicnom magazinu (svojevrsnoj najavi prvenstva), a (treba li i to reci?!), ugovori igraca su garantovani, na njih se placaju svi porezi i doprinosi, i kao i sva druga primanja ulaze u fond za buduce penzije…Rekosmo li da necemo o skakljivim temama 

    BUDZETI KLUBOVA – sezona 2011/12 ( u eurima)

    Kadetten Schafhausen    2.100.000
    Kriens-Luzern            1.100.000
    Bern Muri                   900.000
    Pfadi Winterthur        750.000
    St.Otmar St. Gallen   700.000
    GC Amicitia               625.000
    Suhr Arau                 575.000
    Wacker Thun            565.000
    Gossau                     350.000
    Stafa                         330.000
    RTV Basel                 330.000
    Endin                       320.000

    Shodno budzetima krecu se i sanse u ovogodisnjem (nikad duzem!) prvenstvu. Bez dileme izraziti favorit je u poslednjih nekoliko godina najuspesniji Svajcarski klub (kako u domacoj ligi tako i u Evropskim relacijama), Kadetten Schafhausen. Za preostalih pet mesta koji vode u borbu za doigravanje bez dileme svoja mesta su vec rezervisali Kriens-Luzern, Bern Muri i Pfadi Winterthur, dok ce se borba za preostale dve karte koje vode u play-off voditi izmedju St.Gallena, GC Amicitia i Wacker Thuna.
    Inace, sama liga se igra u dva dela (po modifikovanom Madjarsko-Slovenackom modelu iz ranijih godina), prvi deo u kome 12 ekipa igra po sistemu svako-sa svakime (22 kola), nakon kojeg prvih sest ekipa (prenose se svi rezultati i bodovi!), igraju jos 10 kola (jos jednom “kuci i na strani”). Nakon toga, po plasmanu na ukupnoj tabeli, igra se klasican play-off cetiri najuspesnije ekipe – polufinale (1-4, 2-3) i finale na tri dobijene utakmice (“bolji iz pet”). To nas dovodi do (mogucih!), cak 42 meca samo u prvenstvu(!?), sto uz Nacionalni Kup, Super Kup (vec odigran pred pocetak sezone uz ubedljiv trijumf Kadettena nad Bernom 37-25), Evropska klupska takmicenja i aktivnosti reprezentacije (Kvalifikacije za SP 2013 u grupi sa Italijom i Litvanijom), cini zaista previse utakmica, ali pomnozite sve to sa (barem) spomenutih 15ChF pa ce vam biti jasnije…
    Jos veca borba ocekuje timove iz “donjeg doma” (plasirane nakon prvog dela sampionata na pozicijama 7-12), koji ce igrati play-out – (po istom sistemu kao play off), uz prenosenje svih do tada osvojenih bodova, nakon cega ce ekipe koje zauzmu mesta 11-12 direktno ispasti iz Lige, a ekipe na pozicijama 9-10 ce igrati baraz sa dve prvoplasirane ekipe iz Naci-B (NLB) za opstanak u ligi, jer je vec dogovoreno da se od iduce sezone broj klubova u NLA ligi smanji na 10 klubova.

    Svajcarska (NLA) liga, je dugo godina (a mozda i danas!) smatrana kao “razvojna liga” za igrace koji dolaze iz istocnih zemalja, neko “predvorje” Bundes lige – nacin da mladi igraci nauce jezik, prilagode se kulturi, a onda spremni krecu u Bundes ligu (pomenimo samo neke Filip Jicha – St.Gallen/Lemgo, Majkl Patrail – Kadetten/Hamburg…), ali i liga idealna za zavrsetak karijere velikih zvezda Bundes lige (Marcus Baur Lemgo/Pfadi, Jan Filip Nordhorn/St.Gallen itd itd).
    Pogled na sledecu tabelu, moze nam dati zanimljive detalje za poredjenja (svake vrste), ali cu ih u ovom tekstu samo izneti, bez zelje da dublje ulazim i komentarisem navedene podatke.

 Od nabrojana 52 stranca po ocekivanju najvise njih cak 22% su Nemci – 12, drugi po brojnosti su Srbi sa 7, slede Cesi sa 5, Svedjani sa 4, Hrvati, Slovenci i Slovaci sa po 3, Danci sa 2 i po jedan “legionar” iz Madjarske, Litvanije, Letonije, Rumunije, Poljske, Estonije, Belorusije, Luksemburga, Kube, Islanda, Italije, Bosne i Hercegovine i (cak!)Velike Britanije! Sarenilo zemalja (20 Evropskih + Kuba + domaci igraci), dovoljno da zadovolji svaciji ukus i privuce saroliku rukometnu publiku u dvorane.

    Treba takodje reci i da u navedenih 129 “domacih” igraca ima i puno onih, sa vrlo jasnim korenima sa ovih nasih prostora, Svajcarci su i: Marko Vukelic, Andrija Pendic, Nik Tominec, Nikola Portner, Alen Milosevic, Filip Pendic, Mesud Bajramovic, Sharr Ramadani, Ivan Golubovic, Armin Sarac, Nikola Cvijetic…
    Ono sto je takodje cinjenica je da je vecina njih vrlo mlada (uglavnom dvadesetogodisnjaci), I uglavnom su clanovi seniorske ili mladjih selekcija Svajcarske (sesto mesto na upravo zavrsenom U-19 prvenstvu u Argentini!), izuzetno su talentovani (N.Portner najbolji golman pomenutog prvenstva!), i direktni su potomci nekadasnjih vrhunskih igraca i reprezentativaca zajednicke nam drzave (Portner, Milosevic, Tominec, Sarac…). Ljudi iz fudbala su mnogo ranije shvatili da skauting vise n
e znaci tragati za talentima samo u unutrasnjosti sopstvene zemlje (koja nam se samo smanjivala u prethodnom periodu), vec i uciniti sve da se pronadju i privuku da igraju za zemlju predaka i oni koji su rodjeni negde “napolju” kao druga ili treca generacija ljudi otislih “negde odavde” iz raznolikih razloga. Subotic u fudbalu, Cavic i Stjepanovic u plivanju, samo su neki od slicnih primera i pokazatelj da se moze kad se hoce…
    Sve to mi se cini daleko prirodnijim od naturalizovanja raznih McCalebba, Klea ili Eduarda… A diskusija ovom prilikom o Nikoli i Luki Karabatic, Ljubomiru Vranesu, Daliboru Doderu itd itd bi nas samo odvela tamo gde ovaj tekst nikako ne zeli…

KADETTEN – “DEZURNI” SAMPION

    U poslednjih godinama Kadetten Schaffhausen je izrastao u klub Evropskog formata. Giorgio Behr, ambiciozni superbogati predsednik iz godine u godinu pravio je sve snazniji tim, a uporedo sa time gradio i klupske strukture.  Utakmica kojoj sam prisustvovao u cetvrtak (lagana pobeda nad nejakim sastavom Suhra 32-24), bila je i prva u novoj dvorani, BBC Areni. Izgleda sjajno, sa 2.400 stolica, plus 1.000 mesta za stajanje, i verovatno ce biti pretesna za prvo kolo ChLeague – kad u goste dolazi evropski prvak – Barcelona. Pored toga, a i mnogo vaznije, je njena multifunkcionalnost – kad se deo montaznih teleskopskih tribina skloni, sama Arena se pretvara u dve potpuno identicne dvorane, u kojima je moguce paralelno trenirati i cak i igrati utakmice! Isprojektovana da ugosti vrhunske ekipe, istovremeno ce predstavljati i dom rukometne akademije, (uz staru dvoranu udaljenu samo desetak metara cini kompleks slican onom u Kacu, u kojoj ce neki novi talenti iz Svajcarske, Nemacke i Austrije imati sjajne uslove za rad, a Kadetten priliku da veci deo nekih buducih igrackih kadrova oblikuje sam, po sopstvenom programu.  Odlicni mladi trener Michael Suter, afirmisan kroz rad U-19 nacionalne selekcije, bice sef trener citavog projekta, a druga ekipa (koja se takmici u NLB ligi), prilika za sticanje ligaskog iskustva i minutaze.
    Igracki sastav koji sa klupe predvodi Petr Hrachovec (39.god.CZE),  prilicno je izmenjen u odnosu na prethodnu sezonu. Ekipu su napustili levi bek Estonac Patrail (Lemgo), golman Gustavsson (Magdeburg), Jan Fillip (St.Gallen), a na njihova mesta su dovedeni vunderkind Dissinger (levi bek zlatnih juniora Nemacke sa upravo zavrsenog prvenstva u Grckoj), vremesni golman Vaskevicus, i levoruki Marko Vukelic i Nik Tominec. Po meni, slabiji nego lane, narocito za evropske ambicije, ali 24.mil. franaka ulozenih u novu dvoranu, moralo se odraziti na budzet. Ipak, za svajcarske uslove prejaki sastav, sa odlicnim Kukuckom (najbolji igrac NLA lige u prosloj sezoni), Jurcom, Stojanovicem, Starczanom, Ursicem itd itd.. glavni je favorit za duplu krunu i ove godine.

PFADI WINTERTHUR – SLEEPING BEAUTY

    Klub velike tradicije, u devedesetim redovni ucesnik lige sampiona (sjajna ekipa Kang, Yoon etc), vec godinama luta u trazenju novog indentiteta. Solidan budzet i sjajna klupska struktura, redovno popunjena Eulachhalle na skoro svakom mecu, ali i skroman igracki kadar i nedostatak ambicija, cine Pfadi (i u ovoj sezoni) samo prosecnim sastavom. Ekipa je uglavnom slicna proslogodisnjoj (otisao samo Slovak Tarhai u Bern, na njegovo mesto dosao Reuter iz Grosswallstadt-a), a glavne poluge su Svajcarski reprezentativci Kurth, Svajlen i Hess, Slovak Pramuk na golu i pomalo vremesni nemci Grimm i Krauthoff.
    Gledao sam ih na utakmici kod kuce u kojoj su na jedvite jade dobili mladi, talentovani sastav Amicitie, sto mi samo daje za pravo da procenim: Sigurni u prvih cetiri i finalni deo play-offa ali sigurno i bez sansi za nesto vise!

KRIENS LUZERN – SKANDINAVSKA BAJKA

    Klub iz predgradja Luzerna, iz godine u godinu lagano napreduje ka vrhu Svajcarskog rukometa. To je bila moja konstatacija, makar do razgovora sa menadzerom kluba bivsim odlicnim igracem Nickom Kierstenom. Njegovo misljenje je da su “prebrzo” (za poslednjih PET sezona), dosli od 10-plasirane ekipe do vicesampiona u prosloj sezoni!!? Mozete li zamisliti da ovako nesto cujete od nekog naseg rukovodica?
    Ekipu, koju sa klupe predvodi legendarni 62-godisnji danac Torben Winther, napustili su Podvrsic (Bregenz), Yalciner (Istanbul), Vukelic (Kadetten) i Hofstetter (Bern), a dosli su pivot Beljanski (Arrate), reprezentativac Svajcarske sjajni defanzivac Fellman (GC Amicitia), i ogromni Svedjanin 200cm 104kg. Daniel Baverud (Guif) na poziciji levog beka. Cini se prava pojacanja i osvezenja na mestima gde je bilo neophodno, mada ce sigurno trebati vremena da se uigraju (gledao sam mec protiv RTV Basela u kojem su bukvalno iscupali bod u svojoj dvorani od apsolutnog autsajdera).
    Svi vec pobrojani, uz starosedeoce Stankovica, Schmida, Steigera, Aleksejeva…cine sastav spreman da uzme ono sto mu po ulozenom (budzetu) pripada. Videcemo da li ce tako i biti, ali ono sto je sigurno je da se rukomet vraca u ovaj prelepi grad (setimo se rezultata nekadasnje Borbe iz vremena Perkovca) a da ambiciozno klupsko rukovodstvo planira izgradnju nove rukometne arene (5.000 mesta)!

WACKER THUN – UVEK GORE NIKAD NA VRHU

    Klub sa Thunskog jezera, vec godinama stabilan prvoligas, nikad sa sampionskim ambicijama ali nikada i zaista ugrozen za ligaski status i ove godine ima jasnu ambiciju da se izbori za status jedne od sest ekipa koje ce igrati “ligu za prvaka” (1-6). Ekipa predvodjena legendarnim desnom bekom Svajcarske reprezentacije iz vremena njihovih najvecih uspeha (4-mesto na SP na Islandu i Olimpijadom u Atlanti), 47-godisnjim Martinom Rubinom (uz visegodisnju asistenciju Dragana Dejanovica), igra vrlo atipicno u nekom njima svojstvenom ritmu, i mada u Svajcarskoj nema “vrucih” terena, znatno bolje u svojoj malenoj dvorani u Thunu.
    Tim bez mnogo zvezda, uz povremene reprezentativce Svajcarske Merza i Burija, iskusnog Franica i Szymanskog ma koliko vam se mozda ne “dopadao” doplovice jos jednom na kraju do sigurne luke a gotovo sigurno i kao po pravilu i korak vise!

BERN MURI – FAVORIT IZ SENKE

    Ekipa Andjelka Milosevica (45.god SUI/BIH,), osvajac poslednjeg trofeja jedne Ex imaj-Yu generacije prvaka sveta iz Grcke 1991-e) Balkan u malom (Marjanac, Cvetkovic, Milosevic na crti i klupi, Portner), izrasta u ozbiljan sastav sa realnim ambicijama da se bori za vicesampionsku poziciju (svi – pa i oni sami, kazu da su titule vec unapred rezervisane za Kadetten!). Dolaskom Dragana Marjanca na gol, uz supertalentovanog Nikolu Portnera (sina proslavljenog olimpijca Zlatka), Tarhai-ja iz Pfadija, Hofstetera, Rebera i Prachara, Bern je i pre pocetka sezone dao do znanja da je ozbiljan u svojim namerama.
    Na zalost, ozbiljna povreda najboljeg igraca i lidera ove mlade ekipe (cak 8-ca u sastavu iz U-21 tima!), sjajnog levorukog Gorana Cvetkovica (prednji ukrsteni ligament), pomalo je revidirala njihove sanse u regularnom delu, ali ako sve bude kako planiraju, ne bi bilo iznenadjenje da ih vidimo u velikom finalu sa Kadettenom! Gledao sam ih u njihovoj pobedi nad iskusnim sastavom St.Otmara u Kreuzbleche halle u St.Gallenu, gde nijednom gostu nije lako, i deluju vrlo ozbiljno u svojim namerama! Mlad tim, ambiciozni trener, uprava koja deluje ozbiljno = uslov za uspeh. Ako ih povrede zaobidju i Cvetkovic im se vrati na vreme, kadri su za iznenadjenja.

ST.OTMAR ST.GALLEN – GROBLJE SLONOVA

    Verovatno ce se konstatacija iz podnaslova uciniti prejakom, ali ovaj klub ogromne tradicije, sa odlicnim uslovima i mozda i najvernijom publikom, u poslednjim godinama pomalo luta u svojim planovima. Vremesna ekipa (narocito nosioci
igre Filip, Usik, Engeler), tipicni Swiss eksperiment Spielertrainer (igrac-trener) ili kako ja volim cesto da kazem “all in one – Ness caffe” kombinacijom, vec na startu sezone pokazuje da nece funkcionisati. St.Otmar se u poslednjih par sezona, pritisnut dugovima od ranije, pretvorio u poluamatersku ekipu, redukovao broj treninga i ambicije, ali mi se cini da se i novac kojim se raspolaze mogao bolje upotrebiti i ekipa renovirati mladjim i ambicioznijim igracima. Ipak, sve je ostavljeno za narednu sezonu.
    Sjajni Ceh Jan Filip doveden kao resenje da pokrije obe pozicije (trenera i desnog krila) i da se na taj nacin “ustedi”, gotovo je nevidljiv na svojoj poziciji (za njegov kvalitet skromnih 11 golova u prva 4 kola), a njegov uticaj na vodjenje ekipe je minimalan. Tako umesto da ustede i imaju pokrivene obe pozicije, na ovaj nacin nemaju ni jednu! Iskreno, meni ekipa ne izgleda uopste lose, osim sto su mozda malo tanji na golu – Isenrich je citavu karijeru u “senci” i uvek samo drugi golman, bekovska cetvorka Engeler-Parolo-Hojc-Usik moze da se meri sa bilo kojom u ligi, i uz tandem krila R.Liniger-Filip i pivotmenski par Christ-Pendic u stanju su da dobiju bilo koga na bilo kom terenu kad imaju dan, ali ipak i trener je deo tima, i to vrlo vrlo vazan, lekcija je koju ce nauciti u sezoni 2011/12..

GC AMICITIA ZURICH – NA KRILIMA MLADOSTI

    Sasvim suprotan primer, kombinacija mladih supertalentovanih igraca (Spengler, Sidorowicz, Maros, Schubiger) golobradih mladica o kojima ce se tek cuti i pisati, potpomognuta iskusnim Eggerom, Klimciauskasom, Ljubanovicem i Bringolfom, izvesno je bice mnogima kost u grlu ove godine i zaduzeni za iznenadjenja, gotovo sam siguran u to, narocito nakon sjajne partije u Winterthuru protiv favorizovanog Pfadija proslog vikenda kojoj sam i sam prisustvovao. Ipak, da do kraja budem iskren, klub nastao fuzijom najtrofejnijeg Svajcarskog kluba svih vremena GC Grasshoppersa (21 titula prvaka!) i 4-strukog prvaka Amicitie (dve titule u “Kadetten eri” 2008-2009), nije ni “senka” ijednom od dva pomenuta. Sa skromnim budzetom, nedostatkom sportskih ambicija i kao i u drugim velikim gradovima u Evropi – skromnom podrskom sopstvene publike, nemaju veliko pravo na nadu za visok plasman.

FORTITUDO GOSSAU – U SENCI “VELIKOG BRATA”

    Godinama unazad samo drugi klub kantona St.Gallen, ekipa iz “predgradja” maleni Gossau, strpljivo gradi sopstveni imidz. Predvodjeni upornim Predragom Borkovicem (48.god BIH/SUI), uglavnom sa “no name” igracima, pokusace da spasu kozu u prvom “cistilistu” (pozicije 11/12) i da kroz baraz duele sa NLB ligasima sacuvaju sebi mesto u elitnoj diviziji. Po meni, jako tesko ce uspeti da izbegnu jednu od te cetiri pozicije “iznad crte” – u drustvu Suhra, Endingena i Stafe, ali imaju sanse da idu u doigravanje.

RTV BASEL – MALI KLUB IZ VELIKOG GRADA

    Dve titule iz davnih vremena (1960,1984), vec su gotovo zaboravljene, a klub je u prethodnim godinama prezivljavao sa vrlo skromnim sredstvima, predvodjen sa klupe legendarnim selektorom Arno Eretom. Nakon nekoliko godina “susnih rezultata” u klubu su resili da nesto promene. Na mesto trenera postavljen je Dragomir Cmiljanovic (60.god. SRB), covek koji je svoju novu, Swiss karijeru gradio preko uspeha sa omladinskim selekcijama, a u prethodnoj godini u svom izletu u zenski rukomet iznenadjujuce dospeo do finala kupa predvodivsi B ligasa! Ipak, kada su vec na startu izostali “ocekivani” rezultati i u Baselu se doslo do one “lakse je promeniti trenera nego citav tim”, i ceh je platio Cmiljanovic.
    Prisustvovao sam prvoj utakmici nakon promene, u kojoj je ekipa odigrala zaista fenomenalno I u svemu iznenadila favorizovani Kriens, osvojivsi bod kao gost iako je po igri zasluzila oba. Usudio bih se cak da kazem, da tim RTV Basela uopste nije los! Prvi golman selekcije Svajcarske – Stauber, na golu, u bekovskoj liniji kao playmaker iskusni slovenac Ivancic, na LB sjajni strelac Islandjanin Sveinsson prispeo iz Bundes lige, mladi Hrvat Sladovljev sa svojom haubicom na DB, ogromni Kubanac Martinez na crti, krila Strubin i iskusni kapiten Igor Stamenov koji po potrebi moze da odigra i beka a sjajan je i defanzivac…. Mada im mnogi predvidjaju borbu za goli zivot do samog kraja, ja nekako mislim da ce oni ostati daleko van te zone.

HSC SUHR AARAU – KO KAZE DA NE MOZE GORE!

    Dvostruki prvak Svajcarske (1999/2000) iz najboljih dana sjajnog Robija Kostadinovica i klub koji je uvek imao sjajne mlade igrace, u svakoj novoj sezoni pokazuje da se moze spustiti jos za stepenicu nize. Tim predvodjen tandemom Muhlethaler (58.god.SUI) Navarin (36.god SUI, igrac-trener a o tome sam vec prilicno rekao), imao sam prilike da pogledam u Schaffhausenui cini mi se da je jedan od dva najveca kandidata za put u nizi stepen takmicenja (uz komsijski Endingen).
    Dvojica mladih Svedjana (Ekberg i Strom), uz talentovane Schelberta i Saraca i vec spominjanog  iskusnog Navarina predvodnici su ovog tima i solidni igraci ali tesko da su i dovoljni za bilo koju pobedu u ligi, pa se vec sada postavlja pitanje sta nakon ove sezone gde ce se konacno dotaci samo dno? Prepustimo odgovor na njega klupskom rukovodstvu, koje je odranije pokazalo da ga…nema!

LAKERS STAFA – U POTRAZI ZA KOBIJEM…

    Maleni klub sa Ciriskog jezera, godinama na raskrnici izmedju NLA I NLB lige (“hop on hop off!”) ima u ovoj sezoni izuzetno mladi tim (prosek “kvari” najbolji igrac i jedina “zvezda” ovog sastava Predrag Milicic raniji clan sabacke “Metalopastike”), koji uz Danca Nielsena i Stevana Kurbaliju (srb) pristiglog iz komsiluka (GC Amicitia) predstavlja nadu spomenutom Suhru da ce se jos jednom spasiti. Ipak startovali su sa dve vrlo vazne pobede i to u gostima nad oba direktna rivala za put u drugi stepen takmicenja (Suhr, Endingen), tako da jos sada mogu da se spremaju za baraz, a mozda i mastaju o necem vise!

TV ENDINGEN – MISSION IMPOSSIBLE!

    Proslogodisnji NLB ligas sastav TV Endingena, jedan je od najmladjih sastava koji se ikada takmicio u ijednoj seniorskoj ligi! Sa 19,8 god u proseku, zamalo su “propustili” kadetsko prvenstvo, za sta je zasluzan “Nemac” Lazar Tosic, koji sa svoje 23 godine predstavlja ubedljivo najstarijeg pojedinca!!!
    Iskusni Zoltan Cordas (49.god AUT/SRB), koji je svoju trenersku karijeru gradio na slicnim projektima, pravivsi od Linza i Suhra ekipe za respect, ovog puta je zaista uhvatio “vruc kesten”. Jako je tesko verovati da ce uspeti da osvoje ijedan bod u ovogodisnjoj sezoni, ali ce sigurno napraviti pomak, steci iskustvo i biti spremni da se vec nakon godinu dana u nizem rangu vrate, jaci, snazniji, iskusniji…
Ako su to i planovi klupskog rukovodstva onda su za svaku pohvalu, ali Mr.Giorgio Behr ne pravi svoju akademiju za skandinavce… Bojim se da ce jos pre nego sazru, najbolji od ovih momaka vec biti clanovi najboljih Svajcarskih klubova, ali to je vec sudbina “malih riba”. U svakom slucaju projekat sa perspektivom i za svaku pohvalu, sasvim atipican za Swiss okruzenje.

EKIPE NLA U SEZONI 2011/12 – STATISTICKI DETALJI

    Nesto malo zanimljivosti za one koji se bave statistikom, ili zele da uporedjuju sopstvene sastave i lige iz zemalja iz kojih dolaze:

    I pored namere da ne budem opsiran, ali sa zeljom da citaocu ponudim bar okvirnu sliku desavanja sa “one” strane Alpa oduzih ovo javljanje! Iako za razliku od stampanih medija ovde nismo ograniceni prostorom, i imalo se jos puno toga reci o rezultatima ovdasnjih klubova u Evropskim takmicenjima, a bilo ih je i to vrlo solidnih u sezonama iza nas (Kadetten Finale EHF Kupa 2010-e i ½ finale KPK 2008-e i 2009-e, Wacker Thun finale Challenge Kupa 2005-e, GC Grasshoppers ½ finale Kupa EHF 2007-e i ½ Finale KPK 2009-e, Bern ½ Finale Challenge Kupa 2006-e i 2009-e…), reprezentaciji i poslu koji (kao i uvek odlicno!) radi Goran Perkovac, nasim ljudima (igracima, trenerima) koji iako malobrojni predstavljaju sjajne ambasadore necega sto se zvalo YU – skola rukometa svuda gde rade od najviseg do najnizeg ranga takmicenja itd itd. Sve nabrojano, plus stabilnost, planiranje i sasvim drugacije postavljen sistem vrednosti, razlozi su verovatno sto je Swiss NLA liga na 7(!) mestu liste EHF-a i daje direktnog ucesnika ChLeague – prva ispod crte za dva predstavnika a ispred svih ex-YU zemalja! (SLO-8, CRO-10, BIH-14, MKD-15, SRB-18, CG-25…). Tek da ne pomislite da je samo sir, cokolada i satovi nesto sto cete zateci kad svratite ovde!

TABELA POSLE ČETIRI ODIGRANA KOLA:

….