Srpska elita po SLO modelu, odlazak Vukovića izvestan, Marjanović: Ne odustajemo od Danske

Dva najbolja srpska kluba će od naredne sezone ponovo nastupati u takmičenju SEHE, koji će ulaskom kompanije Gazprom u čitav projekat nositi naziv Gazprom “South Stream” liga. Predsednik Rukometnog saveza Srbije, Velimir Marjanović, zajedno sa generalnim sekretarom Božidarom Đurkovićem, prisustvovao je Skupštini SEHA, na kojo je izabran za potpredsednika:

– Pokazalo se da su u u prethodnom periodu RSS i naši klubovi bili opravdano skeptični u vezi finansijskih i organizacionih aspekata te lige. Ona je doživela određeni napredak u prethodnom periodu, ali bez finansijskog pomaka i sponzora, koji bi garantovao da naši klubovi neće snositi troškove koje ne mogu da izdrže. U tom smislu je odluka o zamrznutom statusu bila opravdana – rekao je Marjanović i dodao da se ulaskom Gasproma mnogo šta menja:

– Uz taj pomak koji je liga doživela, što je negde njena unutrašnja stvar, u ceo projekat se uključio Gazprom sa njegovim projektom južni tok, tako da ćemo imati SEHA Gazprom “saut strim” ligu. Ruski gigant će u naredne četiri godine garantovati pokrivanje troškova putovanja, smeštaja i službenih lica, što bi najboljim srpskim klubovima, prvo i drugom koji to izbore na tabeli, omogućilo da se ravnopravno takmiče sa klubovima iz regiona.

„SLO MODEL“ ZA SRPSKU ELITU

– Pojava “južnog toka” i sa državnog, i sa sportskog aspekta je izazov na koji ni jedan Savez ili pojedinac ne može, a da ne odgovori. Prihvatamo uz određene rizike želju da idemo u projekat, pogotovo što se to poklapa sa našom namerom da idemo u izmenu sistema takmičenja u domaćem prvenstvu. To znači skraćenje liga za još dva člana, odnosno, izmenu sistema gde bi prve dve ekipe igrale regionalnu ligu, ostale ekipe domaće prvenstvo, da bi se na kraju igrala liga za prvaka i liga za opstanak, što bi doprinelo regularnosti, zanimljivosti i eventualnom uskraćivanju šanse klubovima za dogovor oko plasmana, jer niko ne bi imao bodove za poklanjanje, rizikujući da se nađe u gornjem ili donjem domu.

Liga za prvaka i liga za opstanak

– Neka početna ideja, o kojoj će se nadležni organi izjašnjavati i donositi odluke, vezana je za to da bi u ligi za prvaka sledeće godine imali šest ekipa, dok bi u ligi za opstanak igralo osam. Ispadale bi četiri ekipe iz elite, tako da bi od one tamo sezone liga brojala 12 klubova, što je proklamovani cilj Saveza već duži period.

Izmene bi doživela i liga ispod Super lige…

– Svojstveno tome, i Prva B liga koja će se igrati ove godine, postala bi trajna liga sa 12 članova, a zadržali bi četiri grupe Prve lige, kao nešto što je dalo pozitivne rezultate u ovoj godini. Te lige su ispunile svoj cilj kvalitetnog i jeftinog takmičenja. Tako bi mogli da kažemo da je Savez stvorio sve preduslove u svakom smislu osim finansijskog, za dalji napredak klubova i takmičenja.

Promene nisu vezane za angažovanje u SEHA ligi…

– U ovo bismo ušli i bez regionalne lige. I bez nje, došlo bi do te promene sistema takmičenja. Na sreću se pogodilo da Gazprom uđe u sve ovo, što ne treba propustiti po cenu rizika da sve ne bude kako treba. Naš zahtev je bio da se dodatno ide na traženje visokog nivoa uslova i kriterijuma za sve aspekte lige. Naš zahtev je bio da klubovi dobiju direktno na potpis ugovore, da ne mogu biti oštećeni. U takvim okolnostima svi ljudi u Savezu smo za to da se uključimo u ovu šansu.

„HOĆEMO U DANSKU“

Najaktuelnija tema u srpskom rukometu je rastanak ili nastavak saradnje sa selektorom Veselinom Vukovićem?

– Želeli smo da se treneri ne menjaju svako malo, kako je i srpska javnost tražila, ali je pri prvom ugrožavanju nekom našeg plana, došlo do toga da mi koji želimo da vidimo reprezentaciju Danskoj, nećemo mirno da gledamo, već da uradimo sve da odemo tamo. Sa druge strane, to zahteva da dođe do promene u rukovodstvu reprezentacije. Selektor Vuković, možda ispravno, traži radikalno podmlađivanje reprezentacije i spremanje za sledeća takmičenja. Ako ta dva koncepta ne mogu da se uklope i ako su odnosi u reprezentaciji poremećeni, sporazumni razlaz je pravi put.

Loš dvomeč sa Austrijom, izbacio je na površinu i mnoge probleme…

– Nismo u situaciji da izgubimo reprezentaciju i reprezentativce. Nemamo priliv novih igrača da bismo tako mogli da gubimo čitave generacije. Ti poremećeni odnosi u reprezentaciji nam govore da će teško biti sarađivati u narednom periodu, a ispunjavati planove. Da nema pritiska, možda bi i moglo, ali mi želimo u Dansku. Ako i ne odemo, Savez će položiti račune za to. Dogovoreno je i da Boža Đurković obavi razgovor sa Vukovićem, a mi sa igračima. Tu ne postoje nikakvi dogovori oko trivijalnih stvari. Oni će biti vezani za svakog selektora, ali se odnose na to da iz svega ovoga izađemo sa što manje žrtava i izvučemo najbolje za reprezentaciju.

Eventualni razlaz sa Vukovićem predstavlja i putokaz za dalje…

– To će biti i neki signal sledećom selektoru, kako će on proći. Ne možemo se rastati sa nekim ko je osvajač srebra na ružan način, a da u Srbiju želimo da dovedemo najbolje selektore. Pa ni ko neće doći u takvoj situaciji, ako vidi da je neko ko je osvojio medalju odlazi propran od te javnosti. Tako ne možemo računati na vrhunska imena. Nema ih puno koji zadovoljavaju uslove Saveza i što se tiče jezika, porekla, hrabrosti da uđe u sve ovo, poznavanja našeg rukometa i imena koje daje hrabrost igračima da se maksimalno uđe u dve utakmice u junu. Ne možemo, ako pošaljemo lošu poruku sa Vukovićem.

Predsednik srpskog Saveza, oprezan je kada govori o budućnosti…

– Čak i ako se raziđemo sa Vukovićem sporazumno, on da ostavku ili ga smenimo, što nije cilj ni njemu ni nama, ko da dođe? To je nekada i važnije pitanje od toga, šta raditi sa trenutnim selektorom. Po prestanku saradnje, uvek je važnije pitanje – ko dolazi i da li će taj, i ako se ne prođe u Dansku biti srušen i propran od javnosti ili će dobiti podršku da kroz naredni projekat izborimo Katar, za koji će se po prvi put igrati kvalifikacije, pa Poljsku i Rio. To su važna pitanja. Jedan deo rukometne javnosti, ne kažem medija, više pažnje posvećuje trivijalnim stvarima. Čitava stvar se dovodi još u goru sitauciju, jer javne poruke koje se šalju su toliko loše za budućnost i igrača, i selektora. Sa takvim pristupom je teško očekivati da se pruži 120% snage. Vrlo brzo ćemo objaviti ishod razgovora sa Vukovićem i objaviti imena kandidata – potencijalnih selektora.

SELEKTOR BLIŽI GENERACIJAMA REPREZENTATIVACA

Vremena je malo do juna…

– Nemamo vremena da se bavimo ustaljenom procedurom, konkursom, prolaskom kroz tela i komisije. U nekom krugu ljudi koji se spominje u javnosti, treba tražiti rešenje. Videti ko sme da zagrize, da podnese odgovornost. Moja želja je bila da radimo sa Vukovićem do Rija na temelju rezultata iz Beograda. Ako se rastanemo, lična želja će biti da napravimo veliki generacijski pomak. Da  u ovoj godini koja po mnogo čemu može biti važnija od najuspešnije 2012.godine,  damo signal da se prekida sa prošlošću i da postanemo adekvatni XXI veku. Moramo napraviti generacijski pomak, odnosno, da selektor i po godinama bude blizak igračima. Ne zato što je to želja Velje Marjanovića, već zato što traži vreme i generacije koje počinju na 8 ili 9. To će biti signal srpskom rukometu da izađe iz onog u čemu smo se kretali osamdesetih i devedesetih, a za šta nemamo dovoljno javnih saboraca. Moramo da kažemo da ne mogu ljudi koji su nas doveli do 2006. godine i 49. mesta na svetu, da oni ne mogu uticati na budućnost i sadašnji koncept, koji je rukomet od Islanda i Luksemburga doveo do evropskog srebra. Da i kroz imenovanje selektora pošaljemo istu poruku. Ne prošlosti, da – za neku budućnost – zaključio je Marjanović.

preneto sa rss.org.rs