Balkan-Handball.com

BERGIŠKI „LAVOVI“ HIT BUNDESLIGE: Duje Miljak: „Euforija radi svoje“

I dok se još prepričavaju utisci sa duela između HSV i Kila od prošle subote, čini se da je ipak najveća priča u DKB Bundesligi ovih dana – Bergišer HC. Tim koji je prvo porazio HSV, a onda i odneo bodove iz Gumersbaha, pomrsio je računicu mnogima i najavio da ga neće biti tako lako poslati nazad u drugu ligu odakle je stigao ovog leta kao šampion. U pobedi u Gumersbahu, pored maestralnog Austrijanca Viktora Silađija, odličnu partiju je pružio i hrvatski desni bek, Duje Miljak (četiri gola), koji priča za Balkan-Handball.com o bundesligaškom startu i svom novom klubu:

– Iznenađujuće dobro smo počeli. Euforija, naravno, radi svoje i to je bitno iskoristiti. Atmosfera na treningu je odlična, ali najbitnije je da se ne opustimo sada. Mi smo jedan od tri nova kluba u Bundesligi, a očekivanja su uvek da ta tri kluba odmah i ispadnu. Zato su pripreme za svaku utakmicu detaljne. Radi se puno.

Koliko ste bodova očekivali posle prva tri kola?

– Da je neko ponudio dva, svi bismo to u klubu prihvatili. Imali smo Kil i Gumersbah u gostima, te HSV kod kuće. Realno govoreći, većina je mislila da će to sve ukupno biti nula bodova, ali smo sve iznenadili. Sa Kilom smo se u jednoj fazi dobro i držali, ali na kraju nije bilo šanse. Imali smo sreću da uhvatimo Hamburg posle Super Glouba i ko zna koliko pređenih kilometara i utakmica. Ugrabili smo šansu, a oni verovatno i nisu očekivali takav otpor od friškog bundesligaša. Bilo mi je drago da vidim domaće igrače, kao i bivšeg kolegu iz Emsdetena, golmana Danca Kleverlija. Gumersbah smo zasluženo pobedili, bili smo suvereni na terenu od starta do kraja. Dobro smo krenuli i više nismo ispuštali meč iz ruku.

I po statistici, i po priči, vidi se da je Silađi „tata“ u Bergišeru. Koliko vam znači?

– Silađi je vrhunski igrač, pravi vođa i izvrsna osoba. Kada treba da povuče, zabija, priprema za druge, iskusan je i od njegovog iskustva svi profitiramo. U timu imamo puno dobrih igrača, očito, jer ovakvi rezultati ne bi bili mogući, ali ulogu Silađija bi teško neko mogao preuzeti. Nije samo bitno šta i kako igra, već kako se ponaša, kako bodri, daje savete. Uz to je i jedan od najstarijih u timu i to njegovo vođstvo nije teško prihvatiti.

Vođa se rađa…

– Takva hijerarhija nije uspostavljena od samog njegovog dolaska u klub, to se samo tako desi. Kada nije nametnuto, to je ono pravo.

Duje hvali i jedinog momka sa naših prostora koji nosi dres Bergišera…

– Pohvalio bih i Stanka Sabljića, prvog pivotmena tima, koji igra centralnu ulogu u odbrani. Puno mi je pomogao da lakše upoznam novo okruženje, ljude u klubu i što je najbitnije, novi sistem igre u koji se polako uklapam.

Zašto si promenio klub na početku sezone? Da podsetimo, iz Ajzenaha si stigao u Bergišer…

– Nisam se osećao dovoljno iskorišćenim u Ajzenahu. Imao sam osećaj da mogu dati puno više i bio sam nezadovoljan. Ljudi u klubu su to znali i ranije, pa i kada smo potpisivali ugovor za ovu sezonu. Potpisao sam ga ranije uz uslov da uđemo u Bundesligu, što se kasnije i ostvarilo. Nakon povrede mladoh desnog beka Bergišera, otvorila se prilika koju sam odlučio da ugrabim. I pre sam sa njima bio u kontaktu, ne samo na terenu, već smo se poznavali. Ljudi iz Ajzenaha su mi izašli u susret na moje insistiranje i pustili me da odem uz obeštećenje. Osećam se dobro, ekipa me odlično prihvatila i mislim da je ovo dobar korak u mojoj karijeri.

13-09.04 BHC-HSVU Bundesu obično biva da svi koji uđu u prvu ligu, iste sezone se vrate nazad u drugu. Po onome sto vidimo, vi imate šanse da se izvučete. Koga vidiš ispod crte, ako tu dodamo Ajzenah i Emsdeten ili misliš da se i oni mogu izvući?

– Od tri novajlije u ligi, mi imamo najveće šanse da ostanemo. Sezona je duga, teška i svašta je moguće. Imamo četiri boda, ali treba nam još nekih 14-16. Toliko po tradiciji je potrebno da se ostane u ligi.  Smešno zvuči da sam igrao u sva tri kluba koja su ušla u ligu. Sa Emsdetenom mi je falilo dva gola da uđemo u prvu ligu. Prošle sezone mi je to uspelo sa Ajzenahom, da bih sada zaigrao i u trećem koji je ušao u ligu. Voleo bih da svi ostanu, ali nije realno. Neka ostane BHC, a ostalo kako bude – šaljivo će Miljak koji apostrofira timove koji bi mogli da imaju problema:

– Treći tim za ispadanje vidim među Balingenom, Mindenom i Lemgom. Dosta će odlučivati i povrede, ko će se bolje pokriti posle toga. Iskreno, teško je biti objektivan u ovakvim pričama, jer smo i mi jedan od kandidata za ispadanje, ali mi srce i glava ne dopuštaju da u to verujem.

Dugo si u Nemačkoj, a sada ćeš igrati i u eliti. Jedno vreme si bio i u Metalurgu. Kako vidiš svoj rukometni put?

– Nisam nezadovoljan karijerom, ali moglo je i bolje da je bilo malo više sreće. Prezadovoljan sam što je Bundesliga konačno došla na red posle godina borbe i čekanja u Nemačkoj. Moglo je i malo ranije, ali šta je tu je. Zdrav sam, pa će biti još nekoliko godina rukometa ako tako ostane. U Nemačku sam došao sa 23 godine nakon završenog fakulteta, tako da mi je ovo šesta godina od sedam godina u inostranstvu. Jednu sam proveo u Metalurgu, koji je bio kraća stanica. Nisam se najbolje snašao, ali to je bilo vredno iskustvo. Do kraja karijere ne isključujem ništa. Finalna destinacija još uvek nije određena – zaključuje Duje Miljak priču za BH.

Foto: BHC/Gregor Eisenhuth

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *