BIH piše istoriju u Kataru, Nebojša Grahovac: Momci sa betona ne osećaju pritisak

Prva nedelja priprema je iza rukometaša Bosne i Hercegovine. Katar 2015 je najveća misija u istoriji reprezentacije, koja je obeležila 2014. godinu iznenađenjem u baražu i eliminacijom Islanda. Selektor Dragan Marković Marka poveo je svoje momke u Mostar, koji će biti baza „zmajeva“ do 4. januara, kada se kreće put Dohe, gde će se selekcija aklimatizovati na uslove Persijskog zaliva sve do prvog meča 16. januara sa Iranom. Do tada će proći i upale mišića, posledice rada na fizičkoj pripremi. Ne žali se ni reprezentativna jedinica, dugogodišnji reprezentativac, Nebojša Grahovac:

– Upravo tako, radi se žestoko. Ove nedelje je akcenat bio na fizičkoj pripremi sa kondicionim trenerom Borkom, a mi golmani imamo dodatan rad sa Damirom Cipurkovićem, legendarnim golmanom reprezentacije BiH. S obzirom da nam je ovo prvo veliko takmičenje, ništa nam ne pada teško. Svi smo raspoloženi za rad. Atmosfera je zadovoljavajuća – počinje raport iz Mostara,golman francuskog Šartrea…

– Praktično smo kompletni. Čekali smo Faruka Vražalića, a i Nikola Prce polako kreće sa treninzima. Biće verovatno spreman za SP. Ostaje žal što tu neće biti Marko Panić, ali se nadam da će taj broj povređenih igrača stati na njemu.

Nema sumnje da je ovo istorijski trenutak za rukomet u BiH i da ćete biti dovoljno „napaljeni“ na sve što vas čeka u Dohi….

– Jeste, uspeli smo posle godina i godina pokušaja. Ne znamo šta nas čeka, ali pripremamo se da ne razočaramo. Ne želimo da ispadne da smo slučajno izborili plasman na SP i izbacili Island.  Daćemo sve od sebe da uspemo u tome.

Poznavajući ambiciju selektora Dragana Markovića, reklo bi se da ne planirate tako brzo kući…

– On ne razmišlja. On je takav, samim tim je to preneo i na nas. Tako smo i mi postali optimisti što se tiče plasmana u drugi krug. Sve zavisi od te prve utakmice. Ako dobijemo Iran, još jedna pobeda bi nas odvela u osminu finala. Posle toga, šta bude, videćemo.

Debitanti jeste, ali da li osećate pritisak?

– Pa i ne. To ne postoji. Želimo samo da se dokazujemo. Pritiska nema, jer smo već ostvarili veliki uspeh. Svaka pobeda je za nas uspeh plus. Ne osećamo pritisak.

NAŠ USPEH JE VEĆI – MI SMO KRENULI SA BETONA

Da li može da se napravi paralela sa fudbalskom reprezentacijom BIH, koja je došla do Svetskog prvenstva, a tamo, čini se, potpala pod pritisak…

– Kod nas je pritisak uvek prisutan što se tiče sporta. Na ovim prostorima se uvek traži više. Kod nas ni srebrna medalja nije dovoljna, bez obzira o kome se radilo. Mi toga nismo svesni u ovom trenutku. Verovatno će se taj pritisak pojaviti kasnije. Što se tiče fudbalske reprezentacije, tu 95% ekipe nije odraslo u Bosni sticajem okolnosti. Oni su odrastali u nekim sistemima, a mi ovde, bez sistema. Počeli smo na betonu, u nekim nenormalnim uslovima, da bismo na kraju došli do Svetskog prvenstva. Samim tim, naš uspeh je puno veći nego fudbalske reprezentacije.

Pomenuo si Iran i tu uvodnu pobedu. Protiv koga bi najlakše bilo očekivati tu drugu pobedu koja bi mogla da odvede u TOP 16?

– Što se tiče Irana, svi su nekako upisali bodove. Bio bih pažljiv sa njima, jer su fizički veoma spremni. Oni, možda, imaju problema sa disciplinom, ali mogu biti nezgodni. Svi su u našoj grupi tu negde. Sa svima smo igrali neke mečeve, dobre ili loše, jedino je Hrvatska apsolutni favorit za prvo mesto.

JEDINO SE HRVATSKA IZDVAJA

Da li bi Bosni neka druga grupa više odgovarala?

– Grupa nam odgovara. Bilo je i težih, ali i lakših. Poznajemo naše rivale. Sa Tunisom smo odigrali puno utakmica, dobijali i gubili, isto tako sa Makedoncima, sa kojima smo igrali i zvanične mečeve. Imali smo dobar poslednji meč sa Austrijancima, kada smo remizirali. Oni su ostali u istom sastavu od tada, a mi smo napredovali.

Kako vas je Mostar dočekao? Znamo da ova reprezentacija ima hendikep, jer za nju ne navija gotovo pola države…

– Kao i polovina Mostara, uostalom – kaže u šaljivom tonu Graha, pa dodaje:

– Pa dobro, nije baš da ne navijaju. Primljeni smo i sa jedne i sa druge strane sasvim korektno. Nema nikakvih problema što se toga tiče. Bosna bi trebalo da gleda u budućnost, a rukometna reprezentacija je jedan od pokazatelja kako bi to trebalo da funkcioniše kada smo zajedno.

Dugo godina se priča za rukomenu reprezentaciju da je atmosfera i zajedništvo na mnogo višem nivou nego što je to u državi…

– Ovoj reprezentaciji je to najveći plus. Sve verske praznike svi slavimo zajedno, bez obzira, o kom pričamo.

Kako ste obeležili katolički Božić?

– Momci su dobili slobodno pre dana, ali su uveče stigli, počastili nas, bilo je svega u izobilju. Malo smo izašli iz sportskih aktivnosti.

Pravoslavni Božić vas čeka u Dohi…

-Pokušaćemo da ga obeležimo, kao i svaki put. Tada će biti na nama red da častimo. To je samo kod nas tabu tema. To je naš najveći uspeh kao tima.

Idete u Dohu 12 dana pred prvu utakmicu. Da li će to biti plus ili minus?

– Videćemo to posle prvenstva. Verujem da će biti plus, jer ćemo kao neki autsajderi imati priliku da se naviknemo na klimu, dvorane i sve ostalo što prati turnir.

Poznaješ prilike u Francuskoj gde braniš dugi niz godina. Misliš li da imaju snage da ponove onakav moćan turnir iz Danske sa EURO 2014?

– Ne verujem da mogu da odigraju onako dominantno, ali su i dalje favoriti broj 1 – jasan je Grahovac.