Balkan-Handball.com

Čekajući subotu (17h): „Prijatelji stari, gde ste…“

C1I5199

PIŠE ŽIKA BOGDANOVIĆ

Reče jedna koleginica u PRESS centru „Kombank Arene“ sinoć – „Kada sam i ovo doživela, mogu da se penzionišem“. Stvarno, dva polufinala u Beogradu za 11 meseci, oba izborena u nekim infarkt mečevima, pogotovo, ovo žensko, čudo neviđeno. Pokušavam da se setim, da vratim film na Omejera, Šolu, Barufeta, Šterbika, Svensona, Lavrova, ali ne ide. Ne mogu da se setim da je neko nekada rešio  utakmicu na Evropskom prvenstvu na ovakav način, kao što je to uradila Kaća Tomašević protiv Francuske. Dve poklonjenje lopte Francuskinjama, pa dve odbrane. Kao da su se dogovarale da nam svima pokidaju i ovo malo živaca, pa gurale loptu protivnicima u ruke. Ko ono može da režira? Samo sport, samo rukomet.  Naravno, ženski. Nesavršen i tehnički i taktićki, sa neshvatljivim greškama, koje vas nateraju da čupate kosu na glavi. Naravno, ako je još imate (druga solucija je da skidate i ponovo stavljate naočare, akreditaciju i slično). A, ono, sve je dobro dok imate zbog čega da se nervirate…

Već dva dana pokušavam da oblikujem jednu misao koja glasi negde ovako – „Rukomet je jedini sport gde se podjednako radujete i golovima, i odbranama“ Nije loše? Ne postoji ni jedan sport gde vas odbrana golmana može i više obradovati nego bilo šta, pa čak i neki gol. Zato ga volimo, zato su mu mnogi od nas poklonili dobar deo života.

A vrhunac svega biće polufinale. Namestilo se, Srbija-Crna Gora. Dugo očekivano, nemojte da se lažemo. Niko nikada nije imao takav odnos u istoriji sporta. Podgorička Budućnost je „usisala“ iz Srbije sve ono što joj je bilo potrebno da postane evropski broj „1“ i stvori moćnu reprezentaciju, koja se, uz dobru organizaciju, stvorenu atmosferu i podršku jednom neafirmisanom treneru koji je za par godina postao svetski poznato ime, popela  na olimpijsko postolje. To „usisavanje“, koje još uvek traje, pa u redovima Srbije nema najperspektivnijeg desnog beka na svetu,  značilo je dobijanje „ludačke košulje“ ako biste nekome rekli nakon EHF EURO 2010 u Skandinaviji,  da će Srbija na narednom EURO 2012 igrati za medalju. Već čujem heroje koji se busaju u grudi i viću zadnja dva tri dana „jel sam ti rekao“. Isti ti koji do pre mesec dana nisu znali 12 od 16 reprezentativki.  No, to je tako u životu.  Neka im je, vazda su bili proroci.

„Meč kao i svaki drugi“ je lepa floskula i Crnogorki i Srpkinja, naučena već pre par dana, kada je postalo jasno da idemo „jedni na druge“. Naravno, ona je za novine, a trebalo bi da bude i za navijače. Svima treba staviti do znanja da je ovo polufinale Evropskog prvenstva i da prostora za „balkanske gluposti“ kako bi to „čistunci“ Skandinavci nazvali ne sme da bude.

MI4I9343Ono što Skandinavci ne znaju i nikada neće saznati, s obzirom da je kod njih dres reprezentacije svetinja, to je kako su se osećali „ružni pačići“, kako pre neki dan Bošković oslovi svoje devojke, kada su ih godinama ostavljale saigračice sa kojima su odrastale. Ti „ružni pačići“, godinama su preživljavali sve i svašta, najviše razočaranja i ružnog, 13-tih, 15-tih mesta, poraza i poraza. Reprezentacija je bila trauma. Igrale su, odustajale, pa se ponovo vraćale. Selektori su ih stavljali ili izostavljali sa spiskova, ali glavu i srce nisu mogli da im promene.

Zato je najveća satisfakcija za neke poput Cece, Erike, Popke, Nišketa i drugih, to što će pevati „Bože pravde“ pred 10-15000 navijača u „Areni“ u meču u kome će se boriti za medalju. Satisfakcija može biti i to što neko drugi neće pevati ni svoju, ni tuđu himnu – što će ćutati. No, ne treba se krviti, ni tražiti rat na terenu. Obe reprezentacije su ostvarile istorijske rezultate. Imponuje kada gledate kako se bacaju na glavu Liščević, Krpež i ekipa. Naježite se kada slušate Jovanku Radičević kako peva „Oj svijetla majska zoro“. Treba uživati u dobroj utakmici. Bravo, i za jedne i za druge. A ko će se kako osećati – to je stvar pređašnjih odluka i to običan svet ne bi trebalo da zanima.

Nadam se da će u subotu pasti taj evropski rekord od 11.600 gledalaca na tribinama, koji željno priželjkuju svi u srpskom rukometu, a naročito, moram da izdvojim čoveka koji ovih dana baza 22 sata dnevno po hodnicima „Kombank Arene“ – Sašu Kuburovića, menadžera takmičenja.

Nadam se da će svaki gledalac – rekorder, koji će na taj način ispisati istoriju biti pravi navijač.  Znači bez novčića, gluposti, vređanja, zviždanja himni i slično sa obe strane, ma šta pričam, žene su to. Morao bi da se neko nađe mnogo bolestan, gori od ovih što su pre dve godine videli Srbiju u polufinalu, da napravi nešto ružno.

A RUKOMET JE LEP – MNOGO JE LEP – UŽIVAJTE ZA VIKEND, SVI ZAJEDNO. I OKANITE SE KVAZI PATRIOTSKIH KOMENTARA. NEĆEMO IH OBJAVLJIVATI.

10 Comments

  1. ZutA

    14/12/2012 at 13:44

    odlican text ;)….

  2. Vesy

    14/12/2012 at 13:49

    MONTENEGROOOOOOOOOOOOO,MONTENEGRO LEJPTA TE TVOJA KRASIIIIIIIIIII,MONTENEGRO,MONTENEGRO U MOM SRCU JEDINA SI!!!!!

  3. FrEnchy

    14/12/2012 at 14:13

    Prelepo!

  4. jelena cg

    14/12/2012 at 14:19

    Unaprujed cestitam Srbiji na osvojenoj bronzi :)!
    Crna Gora za vazda !!!!

  5. Nemanja

    14/12/2012 at 15:49

    Svaka cast za tekst

  6. obi

    14/12/2012 at 16:09

    kakve su ovo price o usisavanju igracica, o cemu pricaju ovi ljudi???
    Pokvarise lijep tekst

  7. Mr Les

    14/12/2012 at 16:30

    Žiko ,kao i uvek svaka ti je ka u Njegoša…Sve što si napisao tako je. iiii.. NAPRED SRBIJA !!!!!!!!!!!!!!respekt crna gora .

  8. Branka

    15/12/2012 at 09:49

    Svaka čast na tekstu. Dođite u ARENU da navijate za devojke i oborimo rekord. Ja sam već tamo 🙂

  9. mne

    16/12/2012 at 01:44

    Ne to je nebitno isto koliko je nebitno kako se osjecaju Kaca i Ana i oce li pjevat himnu CG ili SRB ili ce ucestvovat u prvom glasu Srbije… moja primjedba je> „iko nikada nije imao takav odnos u istoriji sporta. Podgorička Budućnost je „usisala“ iz Srbije sve ono što joj je bilo potrebno da postane evropski broj „1“ i stvori moćnu reprezentaciju“
    Zato je najveća satisfakcija za neke poput Cece, Erike, Popke, Nišketa i drugih, to što će pevati „Bože pravde“ pred 10-15000 navijača u „Areni“ u meču u kome će se boriti za medalju. Satisfakcija može biti i to što neko drugi neće pevati ni svoju, ni tuđu himnu – što će ćutati.
    , JA kao laik mogu da insistiram na tim glupostima al ti kao neko ko se razumije u rukomet i koji zeli dobro rukometu ne bi trebao da stavljas akcenat na te stvari ali vec kad si pomenuo to trebao si da pomenes muske selekcije iz kojih ste vi Srbi dobili 2 veoma vazna igraca bez kojih bi tesko mogli da ostvarite rezultat koji ste ostvarili…

  10. Djetic

    23/12/2012 at 02:37

    Svaka cast Ziko. Ja uvjek kasnije sve procitam,ali,za ovakve tekstove nikad nije kasno.;-)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *