Još iz juniorskih dana, generacija ’84 srpskih rukometašica ima najmanje tri odlične golmanke. Dok su Kaća Tomašević i Sanja Pavlović već igrale u inostranstvu, Dragica Tatalović je čuvala mreže najboljih klubova u zemlji. Na odlazak se odlučila prošlog leta i obukla dres nemačkog bundesligaša Gepingena.
Približi nam malo dešavanja u nemačkoj ligi?
-Liga je dosta zanimljiva. U suštini svaka ekipa može da dobije svaku.Turinger jedini malo odskače. Prvi je na tabeli, što i nije neka novina. Odmah iza njih se nalazi Lajpcig koji zaostaje svega dva boda. I to je prilično kvalitetna i ugrana ekipa sa dosta nemačkih reprezentativki i ozbiljno konkuriše Turingeru za prvo mesto. U prvih šest koji će najverovatnije i igrati plej of su još Buxtehunden, Oldenburg, Leverkuzen i Metzingen za koji igra naša Zemunka, Milica Čović (osmeh). Moj klub Frish Auf će igrati plej aut, mada je cilj bio plasman u plej of.
Kakav je Gepingen kao rukometna sredina?
-Gepingen je jako lep gradić sa puno naših ljudi. Stvarno sam ih dosta upoznala ovde i uvek su mi izlazili u susret šta god mi je trebalo. Grad je sportski nastrojen, tu je i muška ekipu isto u najjačoj ligi. U rukomet se dosta ulaže i baš je praćen. Publika je skroz gotivna, a mi imamo naše fanove koji nas prate na svakoj utakmici.
Kako si se prilagodila promenama u prvoj sezoni u inostranstvu?
-Kao i svakom sportisti, prva godina u inostranstvu je nešto sasvim novo. Sam odlazak od kuće na duže vreme mi je teško pao, ali sve je to normalno jer se brzo prilagodiš. U početku su mu duga putovanja(300-400 km i odmah na parket) baš teško padala, ali mi sada ne prestavlja problem. Imala sam tu sreću da mi trener u početku bude naš Aca Knežević, ali i da mi desna ruka odmah postane „konkurencija“ na golu, Jasmina Jankovic. Njeni su poreklom iz Bosne, a ona brani za reprezentaciju Holandije. Inače, pravi je profesionalac i što je bitnije, veliki čovek. Iskreno, s obzirom da mi je ovo prva godina preko, sreća me baš pogledala. I što se tiče devojaka i atmosfere u klubu jer mogu da kažem da je fenomenalna.
Kakvi su planovi za dalje?
-Ugovor mi ističe na kraju sezone i volela bih da ostanem u Nemačkoj, mada još ništa nije konačno. Kažu da sada u većini klubova ugovori nisu više strogo profesionalni i da većina devojaka ima dodatni posao od par sati pored treninga. Išla sam prvih pet meseci u školu jezika i mogu biti zadovoljna kako sam relativno brzo savladala nemački. Nicht sehr gut, aber gut – završila je uz osmeh priču za Balkan-Handball.com, popularna Beba.
