Za balkanske
reprezentacije završeno je takmičenje na Evropskom prvenstvu u Rumuniji. Na
kraju, ostvareni su plasmani koji sigurno nisu bili očekivani od strane igrača,
rukovodilaca i javnosti, ali oni u svakom slučaju treba da služe kao opomena za
vreme koje dolazi. Iako svaki rezultat u mlađim kategorijama možemo odbraniti
floskulom da se igrači „stvaraju" za seniorsku reprezentaciju i da rezultat
nije primaran, ostvareni rezultati, a i imena učesnika finala, Nemačke (seniorski
šampioni Sveta) i Danske (šampioni Evrope), dovoljno govore da tamo gde je
rukomet razvijen, rezultati dolaze uvek, bez izuzetaka.
Srbija je na
kraju završila na 11. mestu. U meču za plasman, Srbi su pobedili Poljsku 34:30
(17:16) uz dobru partiju Kladarina (10 golova) i Malenčića (6), kao i tokom
čitavog prvenstva solidnog, Strahinje Milića (13 odbrana). Na kraju, bilans
četiri pobede i tri poraza. Moglo je sigurno više, ali raduje i činjenica da
nije sve krenulo nizbrdo posle dva uvodna poraza na šampionatu.
Slovenija je na
kraju završila trinaesta, pobedom protiv Estonije 35:26. Ovaj plasman sigurno
ne opravdava ulaganja u omladinski rukomet u Sloveniji, ali to je sada već
predmet analize i globalnih rezultata reprezentativnih selekcija, za koje
možemo reći da se nalaze u „crnoj" seriji.
Na kraju, najveće
iznenađenje prvenstva, reprezentacija Hrvatske. Iako bez sumnje talentovana
generacija „88", završila je Evropsko prvenstvo na poslednjem, 16. mestu,
porazom od Slovačke 30:31. Šta komentarisati, ako se zna, da su mladi Hrvati
išli na medalju na ovom prvenstvu. Poraz od Srbije je očigledno razbio
atmosferu i svaku ambiciju da se pokaže, zašto je Hrvatska jedna od rukometnih
velesila. Ili možda ovi momci traže „portugalski" scenario, kako bi, kao i
generacija, koja sada vedri i oblači svetskim rukometom, iznenadili sve.
Ž.B
