Voleli bi da
znamo da li je pre Olimpijskih Igara postojao čovek koji bi stavio i dinar na finalni par koji ćemo gledati
sutra – Francuska : Island? Svetski rukomet je nezahvalno područje za
kladionice i kockare. Uopšte, ako se zagledamo malo bolje u istoriju najvećih
takmičenja u poslednjih desetak godina, videćemo da je zlatno pravilo da nikakvog
pravila nema.
Ako pogledamo prošle Olimpijske
Igre u Atini, tada smo u finalu imali Hrvate i Nemce, dok je pre osam godina,
oreol „Olimpionika" na tlu Sidneja ponela reprezentacija Rusije. Zvanični
svetski prvaci su Nemci, koji ovde nisu videli ni četvrtfinale, a vicešampioni
planete, Poljaci, takođe nisu bili blizu medalje. Sveži evropski šampioni,
Danci, Pekinške igre će završiti borbom za sedmo mesto. Ono što je kuriozitet
jeste podatak da je od Olimpijskih Igara u Sidneju do ovog turnira svako veliko
takmičenje osvajala druga reprezentacija! Verovatno nezabeležen podatak u grupi
ozbiljnih kolektivnih sportova, koji nam može što šta reći o kvalitetu ili pak,
nedostatku kvaliteta i konstante?
I koga onda da oslovimo
favoritom u predveče finalnog susreta? Sa jedne strane, generacija francuskih
igrača koja je zadužila svetski rukomet. Mnogi ih ne vole zbog njihove grubosti,
ali to se na francuski prevodi kao „požrtvovanost". Nisu više Didije Dinar i Bertran
Žil dežurne babaroge, jer ima mnogo oštrih momaka u vrhunskom rukometu, a
njihove figure sve su simpatičnije i cenjenije. Oni tuku, ali su tokom godina
svoju odbrambenu veštinu doveli do umetnosti, što i sudije prepoznaju, ne
isključujući ih više tako često. Francuska danas ima jednog od najboljih
golmana na planeti, Tijeri Omejera (trenutno treći na listi golmana, 39%
odbrana) i zvanično najboljeg igrača na planeti, Nikolu Karabatića. Povratnik,
Serdik Burde, vratio se u reprezentaciju da nastavi tamo gde je stao,
osvajajući zlatnu medalju u Parizu pre sedam godina. Tu su iskusna krila, Žiro
i Abalo, podržani još jednom legendom, Žoelom Abatiom. „Trikolori" imaju svog
keca iz rukava – On se zove Mišel Gigu, ima 179cm i može da odigra gde god ga
čovek stavi. Konačno, kada svi prethodni zakažu, tu se pojavi Daniel Narcis,
najbolji šuter u ekipi i trenutno najbolji strelac tima na OI (33 gola). Da
Žerom Fernandez nije polomio ruku u prvoj fazi takmičenja, Klod Onesta bi imao
mnogo više razloga za optimizam. Ipak, spisak igrača, njihovo iskustvo, motiv i
atmosfera u timu, daju mu za pravo da se nada najboljem.
Island se pre tačno dva meseca
oprostio od Svetskog prvenstva u Hrvatskoj porazom u dvomeču sa selekcijom
Makedonije, koja se tako, po prvi put u ovom veku, plasirala na jedno veliko
takmičenje! Da, 16. juna ove godine, govorilo se da su „Ribari" jedna rukometna
prošlost i da „alfa i omega" tima, Olafur Stefanson, treba da ide u penziju. I
kako sada novinari, navijači i rukometni stručnjaci treba da opišu ovakav
rezultat? Šta se to desilo u ova dva-tri meseca, ako znamo da su Islanđani na
jedvite jade izborili plasman na OI, izbacivši, na Olimpijske Igre uvek
bolećive Šveđane? Dodaćemo još jedan podatak našoj zavrzlami, koji kazuje da su
Islanđani zvanično jedanaesti u Evropi i osmi na svetu.
Koliko je opšte popularnih teza
u rukometnim krugovima, plasmanom Islanda u finale Olimpijskih Igara palo u
vodu. Prvo ona, da „negde tamo", u Nemačkoj ili bilo gde drugde, ima
registrovano 200, 350, 600 hiljada igrača, pa oni imaju široku bazu iz koje mogu
da naprave selekciju. Island ima stanovnika (316 hiljada), koliko Nemačka rukometaša, pa im
to nije smetalo da ih počiste sa terena u Pekingu. Pa ona, da treneru treba
dati vreme, 5, 8 ili 13 godina da napravi rezultat, da je sve proces i da treba
vremena, vremena i opet, vremena. Selektor Gudmundur Gudmundson je došao pre
par meseci i napravio rezultat. Ko zna, zna. Reprezentacija Islanda nije jedna
generacija dugo pelcovana. Prvi golman je Bjorgvin Gustavson. Taj momak brani u
domaćoj ligi za Fram, i ima samo 23 godine! Skandinavci imaju dve istinske zvezde, levo krilo, Valura Sigurdsona i Olafura Stefansona, koji ima 35 godina i koji bi po nekim
našim parametrima, odavno bio prestar za bilo šta. Najbolji strelac čitavog turnira je fantastični Snori Gudjonson, koji igra u Danskoj. Da četiri igrača igraju u
Bundesligi, dvojica u Španiji, a ostatak je u Danskoj ili kod kuće, podatak je sa
kojim može da se nosi gotovo svaka balkanska rukometna selekcija. Pa zašto su
onda tamo gde jesu? Odgovor možda leži baš u nepoštovanju ovih skrupula, koje
sebi kačimo o vrat, pravdajući sopstvene neuspehe
A opet, možda je to samo taj
ludi „rukometni rulet", koji svakome da njegovih „pet minuta"? Sutra gledamo
Island i Francusku, a prekosutra se nadamo da će se to zrno zaustaviti na nama,
ovde…
FRANCUSKA – ISLAND 9:40
RTS 2 (Ko to zna), Eurosport 2
ili HRT2
ŽIKA BOGDANOVIĆ
photos: daylife.com (getty photos)
