Balkan-Handball.com

KOLUMNA ALEKSANDRA BRKOVIĆA: Ima nešto u tom što te neće

Da bi neko pobeđivao, osvajao prva mesta, trofeje, obarao rekorde i pravio slične rezultate mora to i da zasluži. Možda ne mora da bude dobar čovek, ali mora da poštuje protivnike, sudije, protivničke navijače, trenere, himnu, dres i ostale slične stvari. Ne mogu da kažem kako je polufinale Danska-Hrvatska obilovalo negativnostima, ali zviždanje hrvatskoj himni i kukanje pa tobož zgranutost na presu posle utakmice ne ide uz jedan spektakl kao što je trebao biti. Umesto da se prepričava napad Danaca, odbrane Landina, moć Duvnjaka i ostale fenomenalne stvari koje čine rukomet, a zbile su se na toj utakmici, mnogi sada komentarišu istupe Goluže i Vilbeka i reakcije na to. Po starom običaju nakon poraza uvek je kriv neko drugi ili nešto drugo, kratko ćebe, klizav parket, visoka trava, laser iz gledališta i naravno sudije. I to domaćinske. Takođe po starom običaju nakon pobede postaje se maliciozan, osetljiv na pojedine izjave i zaboravan na neke svoje prethodne izjave, naravno nakon poraza koje su veoma ličile na ove, pod uslovom da se pojavi na konferenciji posle tog istog poraza. Dva trenera su dala jednu posebnu dimenziju ovoj utakmici i gurnuli je pod neke druge reflektore od onih u toj „kutiji“ u Herningu. Bez obzira na te „ispade“, utakmica je bila dobra, borbena, dinamična, dostojna takvih protivnika i takvog značaja. Danci su bili bolji, to je nesumnjivo, ako ništa barem za golmana. Landinovih 15, naspram hrvatskih 9 odbrana (Alilović 6 + Losert 3) govore i više od konačnog rezultata. Mislim da komšije tu treba da traže uzrok poraza tj.u razbranjivanju Landina iz situacija koje njemu najviše leže i u koje protivnički napad dovodi tj.natera danska odbrana.

Hrvatska će u ponovljenom malom finalu sa prošlog EP morati dobro da se pomuči ne bi li pobedila Špance i uzela četvrtu bronzu u nizu. Španci ne pokazuju onaj nivo od prošle godine dok Hrvatima malo manjka bekova pa ćemo videti ko će se bolje oporaviti od polufinala i eliminacije iz borbe za zlato koja je očigledno Hrvatima teže pala.

Francuzi su čvrsti i stabilni ceo turnir i možda su po prikazanom i jedini koji mogu da pobede domaćine. Navikli su da igraju ovakve utakmice, čak i kad ih publika baš i ne voli i velike su šanse da vrate ovo zlato tamo gde oni misle da mu pripada. Danci se uzdaju u svoj sistem i 14 hiljada gledalaca od kojih je velika većina kupila karte još pre tri godine, fantastično poverenje koje danska nacija ima u svoje ljubimce pokazano je na tom primeru. Vilbek odlazi posle ovog prvenstva na neku drugu funkciju i svakako želi da to bude u najboljem svetlu ili na nivou što bi rekao her Žika Pavlović. Karijeru je imao fantastičnu u oba pola ovog našeg divnog sporta mada ponekad svojim ponašanjem nije pokazivao da je jedan od najvećih pa ćemo videti kako će mu se vratiti tj.kako će završiti trenerski posao. Biće ovo dvoboj sa više malih dvoboja u njemu. Dvoboj Omejera i Landina, dva ponajbolja svetska golmana, duel Karabatića i Hansena, dva ponajbolja napadača današnjice, mini dvoboji vrhunskih krila na jednoj i na drugoj strani i naravno duel dva trenera Oneste i Vilbeka koja zajedno imaju medalja možda i više nego neki njihovi igrači godina. 2006.prvaci su bili Francuzi, 2008. Danci, 2010. Francuzi i 2012. Danci. U ta 4 finala današnji finalisti nisu poraženi tj. Francuska i Danska nikad nisu izgubili evropsko finale, danas će neko morati. Niz poslednja 4 prvaka  nije baš Fibonačijev, ali možda bude pravilan. Ne moram da vam kažem koji finalista sa prošlog EP fali, znate to i sami.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *