Balkan-Handball.com

KOLUMNA ALEKSANDRA BRKOVIĆA: Neugodni Aeroflot

Ako je neko skinuo pojas, opustivši se nakon prošle utakmice, verovatno je bolno prošao nakon turbulencija na letu 2725 Niš – Astrahan – Orhus. Plan nazvan kao „Pobeda nad Rusima – opet“ ovoga puta nije sproveden do kraja. Naprotiv, vrlo kratko je trajala odlična prezentacija napada našeg državnog tima, posebno sa ulaskom Nikčevića „okolo“ i stvaranjem time viška igrača što spolja što otvaranjem pivotmena gde se ta uloga prednjeg u odbrani gubila.

Delovali smo veoma razigrano i rastrčano u tim momentima, fantastično smo odigrali igrača manje i onda neobjašnjivo pali, kao da su se svi motori odjednom ugasili. Imali smo mi neki rezultat, ali to jednostavno nije bilo to. Bogdanova koji je do tada služio za vađenje lopte iz mreže smo vratili u utakmicu jednom „kokicom“ i posle toga je branio sve što treba. Puno smo problema imali sa „širokim“ pivotmenom i kod Prodanovića i posle kod Nemanje Ilića. Branili smo se izlaskom krajnjih igrača što je sada sve češći slučaj u rukometu međutim sa dosta široke pozicije je Evdokimov pogodio našu mrežu i da su to golmani odbranili bilo bi dosta lakše za branjenje dalje. Samim tim širenjem naše zone otvorio se prostor za bekove pa smo počeli da primamo neke golove koji su bili nezamislivi protiv Poljske koja siguran sam ima ubojitije bekove od Rusa.

Imamo velike rupe u napadu od po nekoliko minuta bez gola evo već drugu utakmicu i obzirom da bezgranično verujem u naš dobar rezultat na ovom prvenstvu nadam se da će ih biti sve manje i manje u narednim utakmicama, kao što rekoh da povećamo minute dobre igre kako odmiče takmičenje. Dešava nam se opet da neki drugi tim izađe iz svlačionice na poluvremenu pa možda treba razmisliti o nekoj novoj psihologiji pred drugih 30 minuta, jer neke protivnike nećemo stići ako previše odu od nas, recimo Špance ili Dance.

Nezgodno je komentarisati nešto gledajući stvari sa strane, kad nisi kako mi kažemo „unutra“, ali naglas razmišljam: zašto se Marko ne menja kad je na bližoj izmeni, prijaće mu možda da se razbistri za igru u napadu koju trenutno nema i postaje sve nervozniji i nervozniji ? Za moj ukus Čape igra premalo, Vujin i Petar previše. Šta je sa Urošem Mitrovićem, siguran sam da može da se iskoristi u napadu? Plaše me izrazi lica kad ne ide, treba malo „zakuvati“, podići ekipu, smirenost je jako važna, ali Srbe treba nekad i „vatati za gušu“ da se trgnu. I ono što ne smemo sebi nikako da dozvolimo to su pogrešne izmene, to je preveliki luksuz i na dečijoj ligi, a kamoli na EP. Selektor to ne može da kontroliše pa ako Perke ima fokus na golmane neka to radi i doktor ili fizio samo da se više ne dešava, jer ipak igrači ne mogu da se samokontrolišu oko takvih situacija.

Ono što jedino zameram Matiću to je što toliko iskreno potencira da je pogrešio. Koji trener ne greši Matke, pa šta? Nema potrebe da to pominješ, niko te ovde neće hvaliti ili abolirati zbog toga ako nešto ne daj Bože ne prođe kako treba. Radi kako misliš da je najbolje, a iako daće Bog budemo prvaci, neko će biti nezadovoljan. Uvek će neko reći mogao si ovo ili ono, kritikovati te malo više, hvaliti malo manje, fokusiraj se na ekipu i briga te za priče okolo. I ono što mislim da je najvažnije, spremi prutić i ako vidiš nekoga da drži digitron i računa šta nam odgovara između Poljaka i Rusa stavi mu do znanja da pobeđujemo Francuze i idemo dalje sa bodovima pa nek rade drugi šta hoće, jer sami biramo svoj put!

KOLUMNA ALEKSANDRA BRKOVIĆA: Jeste li vezani? Polećemo!

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *