KOLUMNA O POBEDNICIMA: Noć kada se sve rušilo…

PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ

Pao je Kolding, pao je Hamburg, pade i Balkan-Handball te večeri 30. marta! Onako mazohistički, uz jedno pivo da se nazdravi, gledali smo “real-time” statistiku kako nekontrolisano raste, stotine i stotine ljudi koji su pohrlili na sajt i oborili ga, ali eto, po prvi put, nije nam bilo žao. Nismo alarmirali tehničku podršku, bilo nam je jasno – kada se istorija piše, mora da se ruši! Ruši, neka je sa srećom! Živeo rukomet!

Ono što je uradio Vardar, ne pamti se u bližoj istoriji EHF Lige šampiona. U sportu kakav je rukomet, iznenađenja u završnim fazama EHF Lige šampiona, graniče se sa naučnom fantastikom. Teško je napraviti poređenje sa bilo čim u bližoj prošlosti. Igrali su Čehovski Medvedi na prvom F4, osvojio je HSV prošle godine titulu kao “autsajder”, ma kako to zvučalo sa onakvim rosterom, ali niko u ovom veku nije počistio nemačkog šampiona Evrope u TOP 16 fazi.

Zaslužili su da budu počišćeni. Uz žal što se Duvnjak i balkanska družina neće upustiti u odbranu titule, ipak, preovladava naslada, jer je domaćin dobio ono što je zaslužio. A Ligu šampiona, ne zaslužuje. Tek neka “salica” u kojoj se sakupilo manje od 3.000 ljudi, nedostojna Lige šampiona, dočekala je Vardar. Nemci očigledno imaju problema da se motivišu, kako sebe, tako i svoje navijače, da gledaju evropske mečeve. Siti su uspeha, pehar se šeta od Kila do Hamburga, najdalje ode do Barselone. Kako bi ih animirao, EHF im pravi “poluprivatnu ligu” od 2015. godine u kojoj će probirljiva publika moći da gleda samo najbolje u dve grupe, uz dodatak da će ovaj deo sveta, Balkan, biti uglavnom raspoređen i osuđen da igra “B” Ligu šampiona sa “provincijom” od Belorusije do Grčke. Pa, neka ovo bude onda lekcija, ne samo Nemcima, već i drugima, koji bi da prave Evropsku Uniju u rukometu. Ne privatizujte rukomet, ne svodite sve na razonodu nemačkih i danskih penzionera, ovaj sport smo ipak MI izmislili za vas. Nekome zabava penzionera i tri prodata piva više, a našoj deci – putokaz za odrastanje i život. 

A lekciju je dobio i Aron Kristijanson. Islandski selektor, koji je pokušao da posrnuli KIF Kolding Kopenhagen vrati na stazu uspeha od februara. Nije uspeo. Žalio se na “vruć teren” u Skoplju, grubost “simuliranje” i svašta po nešto. Jedino nije priznao NEMOĆ. Počistio ga je Lino Červar sa svojom ekipom sa terena u 120 minuta. Gledati Metalurg u Koldingu, to je bio pravi doživljaj. Danske legende, Hvit, Jorgensen, Spelerberg, pobeđivale su Kilce i Vislu u punim poljskim halama, mučile Kil, ali za “ball control” rukomet Metalurga, nisu imale odgovor. Sročio je to Lino u par rečenica na PRESS-u, nije ni trebalo više. Vi ste “run and gun”, mi smo “knowledge” i KARAKTER. Nastavite da vežbate…

I dok Danci budu vežbali, hrvatski mag, ostatak kluba i navijači, trebalo bi da nauče onu čuvenu od najveće jugoslovenske muzičke legende, Đorđa Marjanovića – “Renato, Renato, Renato, tvoja kosa je ko pravo zlato”. To je jedna od pesama koje bi Lino morao znati, s obzirom na italijanski prepev, a i to da je bio mlađan momak, kada je ona bila veliki hit sredinom šezdesetih. Vreme je da je nauče i mlađe generacije, možda dobije i makedonsku verziju, a zaslužio je Vugrinec da je čuje i sa razglasa u Borisu Trajkovskom. On je pravi “Balkanski Olafur”. Ima li veće pohvale? Za rukometne ljude, to je dovoljno.

Pamtićemo 30. mart 2014. godine. Neka se ponavlja svake godine, neka mu se pridodaju Celje, Gorenje, Zagreb, Srbi, Bosanci i Crnogorci. Ništa slađe od germansko-danskog šah-mata u tri sata nedeljnog popodneva. Za to se živi, zbog toga volimo sve ovo.

Živeo rukomet!