Žreb za Svetsko prvenstvo 2027 doneo je nadu.
O pritisku i pritiscima mnogo je rečeno poslednjih godina u svim formama. Pritisak je stvar prestiža u sportu. Zato nabacivanje ili otpuštanje je nešto što je deplasirano. U Nemačkoj neće biti male dece, ni bilo koga ko misli da će prespavati put do istorije.
Dakle, ako se gleda iz vizure reprezentacije Srbije, ovo nije šansa generacije, već san najmanje tri! I one koja je otišla, momaka rođenih 88 i 90, i one koja hvata poslednji voz 92-94, kao i one koja bi na rezultatu u Minhenu i Kelnu trebalo da izgradi novi kult i postavi nove „crvene linije“ srpskog rukometa.
Bilo je blizu i pre četiri godine u Katovicama. Olimpijske kvalifikacije otišle su za tačno 11 golova koliko je bila bolja gol-razlika Slovenaca koji su završili na željenom desetom ispred Srbije na 11. mestu. Samo godinu i po dana kasnije, Novotni i Horaček su pogurali Dance protiv tih isti Slovenaca u borbi za finale u Lilu, u poslednjoj velikoj utakmici koju su nepobedivi momci koje vodi Nikolaj Jakobsen mogli da izgube. Sport je čudesna stvar.
Tako, ne samo da target mora biti savladati Egipćane i Italijane u glavnoj fazi, pošibati se sa Nemcima u njihovom „Gardenu“, već i leteti po svaki gol protiv Tunisa i Kape Verdea, sa kojima će se realno zatvoriti druga faza u Kelnu. Svaki gol, pobede i pumpanje gol-razlike. Iskustvo Poljske 2023 je dobra lekcija. U kvalifikacije za Los Anđeles vode pozicije 2-7, ali je jasno da bi i evropski i afrički šampion (manje realno panamerički u ovakvoj podeli) mogli da povuku lestvicu na dole do devetog mesta. A tu je već sve bitno. Svaki minut na Prvenstvu.
Lakog puta do četvrtfinala nema, a težih je bilo. Egipćani su na poslednja četiri šampionata igrali četvrtfinale, bili nadomak igre za medalju. I dalje su u najboljim godinama, u Zagrebu ih je pre dve godine izbacio Luka Karabatić golom u nebranjenu mrežu u poslednjoj sekundi. Nemaju teret olimpijskog plasmana jer su suvereni Afrike. Četvrtfinale im je neuspeh, hoće više. Italija je ekipa koja raste i večeras dok pišem, isto tako neki palamano novinar, ima isti tok misli. Izbaciti Švajcarce je rezultat veliki kao kuća, baš kao i onaj iz Vesprema. Pobeda velika kao kuća.
A da nema lakog puta do četvrtfinala uverićemo se i ukrštanju Španije, Hrvatske, Francuske i dodajem, Brazila, najvećeg iznenađenja prošlog Svetskog prvenstva. Sve je na stolu, od Talantove Francuske do Karioka koje su spremne da skidaju najveće evropske skalpove.
Norvežanin (Glen Solberg) je u godinama prošlim uspeo da adrenalinski podigne Švedsku do titule evropskog šampiona. Sada terapija ide u suprotnom pravcu. Ostaje da sačekamo i vidimo može li Magnus Anderson da vrati iz mrtvih i prežaljenih Norvešku. Tu je Švedska, tu je Portugal koji želi do kraja, pa i Farska Ostrva oslobođena ubitačnog rasporeda Evropskog prvenstva koji ume da slomi energiju kako utakmice idu.
Konačno, Danska ne bi trebalo da ima konkurenciju u Kilu. Za drugo mesto u četvrtfinalu viđeni su Islanđani i Slovenci, a ni Makedonci u svom vrhuncu dnevne forme (kao što videše Portugalci u Herningu) nisu neko na koga ne treba računati. Uostalom, upravo amplitude Islanđana i Slovenaca mogu da im dođu na volej u datom trenutku. Čekaće to Lazarov sa svojom vojskom.
Najvažnije takmičenje od Pariza do Los Anđelesa doneće jedan novi kolorit svetskom rukometu. Brojaće se novi rekordi u zemlji koja je rukometna majka. Videćemo da li je zrelo da Nemci u Lanxess Areni ponove ono što su uradili 20 godina ranije. Da li je projektovano finale sa Dancima samo pitanje odbrojavanja dana do poslednjeg? Hoće li Talant upaliti turbo Francuzima? Ima li Ribera još nešto da ponudi svetskoj sceni od Španaca ili ćemo ih voditi kao drugi ešalon? Da li Dagurova Hrvatska može i do treće medalje u 24 meseca u koju retko ko veruje? Da li je Brazil zaslužio respekt ili će i dalje morati da ga traži? Mogu li braća Košta da sačuvaju gorivo do kraja? Ko ima kočnicu da zaustavi slobodan pad Šveđana? Kada je vreme za islandsku medalju? Gde je Slovenija ako je kompletna?
Jedva čekamo da počne…
