Mađari bez Banhidija na EHF EURO 2026!

Reprezentacija Mađarske biće hendikepirana na EHF EURO 2026 izostankom prve zvezde, pivotmena Bencea Banhidija. Povreda je bila jača od igrača Pik Segeda, a kapitensku traku nosiće Adrian Šipoš.

Selektor Čema Rodrigez poslao je pismo javnosti pred start:

• U sredu smo krenuli na Evropsko prvenstvo, preko Kopenhagena ka Kristianstadu u Švedskoj, gde ćemo igrati utakmice u grupi. Pre svega: posle nesrećne povrede skočnog zgloba Zsolta Krakovskog, ni Bence Bánhidi danas nije mogao da putuje sa nama na turnir. Nažalost, problem sa kolenom se nije dovoljno smirio da bi mogao da krene na put. Da li bi mogao naknadno da nam se priključi tokom EP? Ko zna? Zdravlje igrača je na prvom mestu, a Benceu je potrebno još vremena. U prethodnim nedeljama uradio je sve da bude spreman za start, borio se, radio primereno svima — ali takav je život i to moramo da prihvatimo. Naravno, sve ovo utiče na naše planove. Kao i Upravni odbor MKSZ-a, prolazak u četvrtfinale vidim kao ambiciozan i motivišući cilj, ali do njega — počevši od uspešnog prolaska kroz grupu — bez Bencea će, očigledno, biti teže. U njegovom odsustvu, „Sipi“, odnosno Adrián Sipos, biće kapiten, a Patrik Ligetvári njegov zamenik. Naravno, spremali smo se i za ovaj scenario — zato se Tamás Papp ranije priključio ekipi, a tu je i Miki Rosta — ali ja na tim gledam kao na celinu, ne fokusiram se striktno po pozicijama. Dvadeset igrača koji putuju moraju zajedno da iznesu uspeh. Verujem da ono što imamo u sebi možemo da pokažemo i na terenu — zajedno sa novim stvarima na kojima smo radili. Moramo da se zbijemo i držimo zajedno, i znam da će momci izvući maksimum iz sebe i uraditi sve za uspeh. Premijera protiv Poljske biće izuzetno teška. Ekipa mog prijatelja Jote Gonzáleza igra novi stil, a na svakom turniru uvodna utakmica je ključna. Zato se za Poljsku spremamo veoma ozbiljno — praktično još od jeseni — i uopšte ne gledamo dalje od togaU Švedskoj su nam prvi zadaci da se smestimo i upoznamo dvoranu, a onda u petak uveče krećemo. Pre početka EP, dozvolite mi da se na trenutak vratim na meč protiv Rumunije u Đeru — ne toliko zbog naše igre, iako pobeda prošlog petka, pa zatim i pobeda dan kasnije iza zatvorenih vrata, kao i trening, uvek znače — već zato što će mi poluvreme tog meča ostati večna uspomena. Oprostili smo se od Gabija Ančina, Zsoltija Baloga i Mátéa Lekaija — igrača koji su godinama služili reprezentaciju fantastičnim partijama i svojom ličnošću. Bio je to divan trenutak kada smo im, na kraju oproštaja, prišli. Za mene nikada nije bilo pitanje da ćemo to ispratiti i biti uz njih. Možda već zvuči otrcano da je reprezentacija porodica, ali ja to stalno naglašavam, jer nema ništa važnije. Momci više neće biti sa nama na terenu, ali s jedne strane znam koliko će navijati za nas, a s druge strane — van terena — prijateljstvo i ljubav će, naravno, ostati. Možda sam bio malo sentimentalan, ali to nije problem. Ne gubimo iz vida naše ciljeve — trenutno me zanima samo da u petak uveče pobedimo Poljsku. Nema ničeg važnijeg od toga! Nadam se da će nas kod kuće ispred ekrana, a možda i poneko u Švedskoj, bodriti — trebaće nam svaka pomoć koju možemo da dobijemo. Hajde, Mađarska!