Jedan od 11 igrača sa ovih prostora koji će ispuniti san da zaigra na F4 turniru EHF Lige šampiona u Kelnu, pivotmen mađarskog Vesprema, Uroš Vilovski (30), još jednom je pokazao da se upornošću i radom može sve, pa i da sa pozajmice i tribina, postaneš deo ekipe i zaigraš tada kada je najpotrebnije, u najvažnijim mečevima sezone. Nekadašnji srpski reprezentativac, posle pozajmice u Monpeljeu prošle sezone i “B” ekipe mađarskog šampiona s početka ove sezone, dobio je šansu da zaigra uz Renata Sulića i raduje se odlasku u “rukometnu Meku” – Lanxess Arenu 31. maja i prvog juna. Tamo ih čeka Kil…
– Očekivao sam Barsu u polufinalu, iako su svi priželjkivali Flensburg. Kada igraš sa najjačima, onda i ti igrač najbolje što možeš i daješ sve od sebe. U ovom slučaju, dobili smo Kil koji nam je veliki dužnik. Pobeđivali su nas nekoliko puta u četvrtfinalu i vreme je da im sve to naplatimo.
Da li Vesprem ide do kraja?
– Možemo do titule, samo da nas zdravlje posluži i sve je moguće. Spremićemo se maksimalno, psihički i fizički, a taktički se spremamo već dve godine, tako da će to biti samo nijanse za F4.
Koga vidiš kao favorita u drugom polufinalu između Barselone i Flensburga?
– Barsa je favorit, ali ne smeju potceniti Flensburg, jer se mogu dobro opeći.
Ponovo si na velikoj sceni. Prosle godine si bio u drugom planu, otisao na pozajmicu u Monpelje, ovu sezonu poceo prakticno u b timu, ali na kraju sezone, po ko zna koji put, daješ svoj doprinos pobedama.
– Kada se u klubu dešavaju promene u jednom trenutku shvatiš da si i ti deo promena što je sasvim normalno u sportu. Otišao sam u Monpelje i imao uspešnu polusezonu, ali sam u svakom slučaju želeo da se vratim u Vesprem,jer sam smatrao da još uvek zaslužujem mesto u ekipi. Klub, nažalost, nije tako mislio i ja sam do decembra bio na tribinama. Izborio sam se na kraju za poziciju i sada imam šansu da se borim za pehar Lige šampiona. Nije bilo lako doći do poverenja trenera, jer je pritisak na njega samog da se ode na F4 bio prevelik i zato je moja minutaža u početku bila zanemarljiva, ali upornošcu sam ipak uspeo da se izborim za svojih pet minuta pored Sulića i dam svoj doprinos ovom uspehu.
Kako se nosiš sa tim i kako gledaš na budućnost?
– Svaki igrač ima svoje kvalitete,najbitnije je da znaš koji su tvoji i da ne letiš previše, jer pad boli. Želja i upornost su najbitniji faktor u uspehu i to je ono što je mene dovelo do F4. Ono sto sam shvatio je da ću sutra biti u Kelnu i da ću mozda osvojiti LŠ sa ekipom, ali kada se vratim sa turnira na moje mesto doći će neko drugi, iako imam još dve godine ugovora. Zbog toga ne treba mnogo žaliti, već nastaviti borbu za svoje mesto ,ako ne među najboljima, onda biti najbolji na drugom mestu jer sve je moguće ako to dovoljno jako želiš – završava priču o svom putu za Balkan-Handball.com, čvrsti momak iz Ostojićeva, Uroš Vilovski.
