Odjeci makedonskog finalnog vikenda: „Zabranjeno za sudije, decu i idole“ – Balkan-Handball.com
Balkan-Handball.com

Odjeci makedonskog finalnog vikenda: „Zabranjeno za sudije, decu i idole“

Završetak rukometne sezone na Balkanu, trebala je da obeleži rukometna svetkovina proklamovanog najvećeg derbija na ovim prostorima – Vardara i Metalurga. Svi su se naslađivali pri pomisli da će se u 60 minuta u paklenoj atmosferi odlučiti o šampionu i napokon, ekipi iz Skoplja koja će direktno igrati u Ligi šampiona. Suviše naivno, čini se, ako se zna da region i Evropa već treći dan po završetku, ne pričaju o utakmici i rezultatu, već o scenama, koje nemaju veze sa rukometom, a koje se ponavljaju i tolerišu, iz utakmice u utakmicu, godine u godinu.

Vardar je šampion, zasluženo. Metalurg je platio danak uspehu u Ligi šampiona, imao zicer da sve reši pred svojim navijačima u „Autokomandi“ i nije ga iskoristio. Iako će se već za koji mesec od ovog duela pamtiti samo rezultat, to jest, činjenica da će Vardar igrati u Ligi šampiona,  a Metalurg, najverovatnije u EHF Kupu (osim ako ne dobije pozivnicu i uspe da se kvalifikuje u LŠ), prst na čelu će i sada, i tada morati da drže oni, kojima je prosperitet makedonskog rukometa posao.

Taman kada se pomislilo da su makedonski klubovi dosegli pravi evropski nivo, da predstavljaju primere, dobrog rada, velikih ulaganja i uspostavljenih sistema, finale makedonskog plej-ofa, donelo je poluvreme koje je trajalo 65 minuta! U svakoj zemlji na svetu, koja ima rukometno prvenstvo, igraju se mečevi za titule, za plasmane i prestiž, ali gotovo nigde, a da mi to znamo, rukomet ne postaje maltretiranje, pogrom i nešto što nema veze sa sportom, a možda tek malo sa životom – ovim našim televizijskim, gde su nam heroji ,u stvari, huligani, i obrnuto…

Tako smo od rukometa dobili američki fudbal, po trajanju i udarcima. Od dobrih igrača i momaka, „bitange“ koje zakrvavljenih očiju kidišu jedni na druge.. Od jednog trenera, svetske rukometne veličine, ponovo protagonistu haosa, onakvog koji prolazi samo „kod nas“. Odbijamo da se naviknemo na to. To nema veze sa rukometom, sportom koji ide napred.

A, sve počinje od malih stvari. Kada „betoniranje“ sudije biva kažnjeno sa tri utakmice, a onda isti taj momak dobije mikrofon da peva i zabavlja raju tokom šampionskog slavlja na nacionalnoj TV, onda je to dovoljna poruka za one koji gledaju malo dalje od svog dvorišta. Svako ima pravo da pogreši i da se pokaje, ali mora i da snosi krivicu za ono što počini. Ako nije tako, onda je sve moguće. Moguće je da se vitlaju sudije, da se preti,pesniči,varniči, na obe strane. Moguće je da u 24 sata dva najveća rukometna hrama u Makedoniji, u Bitolju i Skoplju, postanu stecišta haosa, da se sportski mediji širom Evrope naslađuju i utrkuju ko će lepše prikazati divljaštvo u danu, kada je rukomet imao svoj uzlet među zvezde – u Kelnu.

Da li je to sutra obrazac po kome ćemo igrati i SEHA ligu, kada ona dobije takmičarski smisao, eventualni plasman u evropske kupove i nagradni fond?

Kako li bi izgledalo to finale u „Lanxessu“ sa filozofijom ovog iz hale „Kale“? Koliko bi trebalo TV produkciji da ugasi kamere, s obzirom da je propisano vreme za rukometnu utakmicu do 90 minuta? Da li bi roditelji morali da pokrivaju deci oči, kako ne bi videli ono što ne treba da vide? Da li bi bakice i dekice u dresovima odustali posle pola sata na pola pojedene viršle? Da li bi oni sredovečni u dresovima, zarumenjeni od piva ispred dvorane, u koju su ušli bez pretresa i šikaniranja, naprasno podivljali? Da li bi i nemački policajci, ko ovi makedonski, imali desetak „odigranih“ derbija na „gerfloru“, gde silom prilike moraju da intervenišu?

I famozni Toto „glavonabadač“ Jansen je u Kelnu sačekan zvižducima. To što su mu administrativci oprostili, a za šta bi neki naš igrač verovatno ostao bez radne dozvole i sa kartom u jednom pravcu za povratak u divlje balkansko pleme,  nema veze sa onim što narod oseća. Zato je zvižduk za vreme najveće rukometne svetkovine, nastao kao nešto prirodno,kao pobuna.

Zato se i treba buniti protiv anomalija. Inače ćemo svako malo pisati ove „Quo Vadis“  tekstove. Svaki put, kada bi trebalo da gledamo vrhunski rukomet i kada se dele neke medalje i pehari, a mi dobijemo prevrtanje u stomaku i jedno veliko – ništa.

Čestitke Vardaru na tituli i plasmanu u Ligu šampiona. Čestitke Metalurgu na sjajnom predstavljanju makedonskog i uopšte,rukometa sa ovih prostora u Ligi šampiona ove sezone…

7 Comments

  1. Metalurg fan

    06/06/2013 at 07:58

    R.K. Vardar sram za Makedonija.

    • Vardar

      06/06/2013 at 19:19

      Dojdi vo kale da go kazes toa ili vo Boris koga kje igraat 😉

  2. istina

    06/06/2013 at 09:29

    Svaka čast na članku Žika!

  3. Vardar fan

    06/06/2013 at 10:24

    VARDAR SAMPION !!!

  4. Ks

    06/06/2013 at 11:43

    Ovaj me izvestaj podseca kao da je izvestaj sa utakmice U 21 lige od pre tri dana u Kragujevcu!
    Ali indenticno!
    Polomljena vilica,izbijena tri zuba,poluvreme je trajalo sa prekidom 75 min.
    Izlgeda da se neke stvari na ovom nesretnom Balkanu nikada nece iskoreniti.
    Pitam se samo,ko je dao sebi za pravo da tu decu iz Kragujevca nagovori na takvo bezumlje,na takvo divljacko ponasanje i na kraju se pitam ZBOG CEGA? Zbog titule u mladjim kategorijama ili zbog lecenja bolesne sujete starijih pojedinaca?
    E Srbijo!

  5. Jovan

    06/06/2013 at 12:26

    http://www.youtube.com/watch?v=yewMfBMiU6Q 7:53. Liga Sampioni – Finale. Fini Evropejci uradili su isto. Okreni se i pogledaj prvo u tvoj dvor, pa onda komentiraj za komsije.

  6. janko

    07/06/2013 at 18:00

    Pisac ovog clanka moze samo da zavidi uspehu Makedonskog rukometa.
    Nemoze a u stvari nema sta da pise o Partizanu i ostale klubove pa aj malo da budem interesantan.Godinama nema ovakvog derbija u Srbiju a i uskoro nece biti.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *