Balkan-Handball.com

„ORLOVI“ ČEKAJU SELEKTORA: Velimir Marjanović: Najteža odluka za osam godina na čelu Saveza

Najvažniji proizvod srpskog rukometa – seniorska reprezentacija nalazi se na raskrsnici. Posle sedam uzastopnih takmičenja na kojima su učestvovali, debakl u baražu sa Česima, ostavio je Srbiju bez spektakla u Kataru, ali i bez selektora, s obzirom da je Vladan Matić ekspresno podneo ostavku. Mesec i po dana kasnije, „orlovi“ još nemaju selektora, a čini se, rešenje još nije na vidiku. Prvi čovek srpskog rukometa, Velimir Marjanović, u razgovoru za sajt RSS-a, otvoreno je govorio o svemu, pomenuo neka imena koja bi voleo da vidi na klupi, ali i priznao da teži zadatak nije imao od kako je pre osam godina zaseo na čelo Saveza.

– Kada smo nastali kao samostalna Srbija, uspeli smo da radom i driblingom precrtamo mnoge minuse i u svim aspektima dostignemo moderan rukomet. Jedino gde to nismo uspeli jeste struka. Ne bi to bio problem da se direktno ne odražava na kvalitet naših igara – krajnji proizvod, reprezentaciju. To je najveći problem srpskog rukometa. Iz toga proizilazi iznuđeno rešavanje ovakvih situacija. Nikada se nije radilo o amaterizmu i nečijoj slobodnoj volji prilikom izbora, već ograničenim mogućnostima. Mi smo kod Matića išli sa idejom da mlađi trener stasa uz reprezentaciju, da ćemo dobiti trenere na duži rok, računajući da ćemo kvalitetom izboriti SP u Kataru. Pokazalo se da to nije bila ispravna koncepcija. Sigurno postoje i neka imena od ranije, svaki trener može da obavlja taj posao i da za to prima platu, a da li mi kao rukomet zauzvrat dobijamo adekvatno? Trenutno lutamo i razmišljamo koji bi to stranci mogli da budu, ne odbacujući domaće rešenje, ali to je vrlo teško. Barijere su velike. Kod stranaca jezik, novac, plan, strategija, podeljenost angažmana. Kod starijih domaćih trenera je to život u vremenu od pre 20 godina i gledanje na trenera kao svetinju i jedinu zvezdu na sceni dok su ostali nebitni. Kod mlađih trenera, to što tek uz reprezentaciju treba da stvore svoje ime. Zato sam rekao da je put važan. Ako ćemo reći novac nije važan, onda treba dovesti trofejnog vremena sa najmanje prepreka u jeziku. Ako ćemo da kažemo stvaramo trenere, onda Dejanu Periću da pridodamo nekoga iz te generacije, Nenada Peruničića, bilo koga, ali da budemo svesni da ako ne uspemo, ne smemo da kritikujemo i skidamo glave. Treća opcija je da uzmemo neka od korišćenih imena, ali tada znamo, ne idemo napred već stojimo u 2000. godinama. To su tri moguća pravca – rekao je Marjanović i naglasio da još nema konkretnog imena:

IMALI SMO PLAN A, B I C

– Lično znam za koji sam pravac, ali on je u ovom trenutku nemoguć. To je Ljuba Vranješ i slični ljudi koji su na svetskoj i evropskoj sceni. Najveći nedostatak je što mi nemamo 15 trenera u evropskim klubovima i to moramo da priznamo. Da ih imamo svaki od njih bi mogao da bude selektor. Naravno da mnogo ima kandidata koji vide Savez kao sigurno mesto za angažman. Dobiju platu, budu na sceni, pronađu angažman za kasnije, a šta mi dobijamo? Meni je ovo najteža situacija za osam godina na čelu Saveza. Nadao sam se da će se i taj problem rešiti sa uspesima koje smo imali. Da će se ljudi preokrenuti u stručnom smislu, da će se roditi neke nove generacije trenera, da će krenuti da rade, ne po egzotičnim destinacijama, već u stvarnom rukometu. Ovako, kada gledam mlađe kategorije i vidim stvari koje se preslikavaju iz prošlosti, zabrinut sam. Svi možemo da budemo selektori, a da nema rezultata. Struka daje finalni efekat. U Rusiji nisu shvatili promene u rukometu posle silaska sa scene generacije Tučkina i ostalih koja je osvojila dva olimpijska zlata, 10 raznih medalja. Mi glorifikujemo naše igrače koji imaju jednu ili dve medalje, a njihovi imaju po 10, od kojih za mnoge ljudi u rukometu nisu ni čuli. Ostali su da žive u prošlosti i zato su doživeli ovih par godina neuspeha. Sada su ispod nas, između ostalog i zato što ljudi koji su dolazili u Savez nisu mogli da se bore sa autoritetima iz prošlosti. Kada je traženo od Vladimira Maksimova da se iz Čehova prebace u Moskvu, on je rekao da u Čehovu ima sve uslove. Da, ali rukomet se igra za publiku, medije, igrače, pa tek onda trenera. Takav sistem više nigde ne postoji. Mi nismo bili toliko izolovani, ali nemamo stvorena nova imena i ljude u svetskom rukometu. Posle 2012. godine, imali smo način kako da prespojimo, da sačekamo dolazak novih trenera, a za to je bilo potrebno da Vuković ili Vranješ odrade ciklus do Rija ili da Matić prođe ove kvalifikacije. Vremenom bi se to stvorilo. Kada imate plan A,B i C, ko je još razmišljao o tome da pravi i plan D? Vrlo je teška situacija. U ovom trenutku bih voleo da postoji kontinuitet dela stručnog štaba, da ostane Dejan Perić, da bude prisutan u svim selekcijama. Ako donesemo neku odluku, da ne nastupi totalna promena, već da zadržimo nešto.

cervar_linoČERVAR BI NAPRAVIO REZULTAT

Marjanović se nije libio da pomene još neka dobro poznata imena sa Ex-Yu prostora, čiji rad ceni i koje bi voleo da vidi na čelu reprezentacije… 

– Moramo voditi računa i o novcu, i o rukometnom i društvenom ambijentu u kome se nalazimo. Čovek koga mnogo cenim je Sead Hasanefendić. On nije opcija u ovom trenutku, ima angažman u Tunisu. Probali smo sa njim u jednom trenutku, ne želim da ga trošimo, to je čovek čije znanje treba koristiti. Tako i sa Vranješom, koji možda ne može da bude selektor, ali bi mogao da kreira razvoj našeg rukometa na neki savetodavni način. Da pravimo igrače i trenere koji su drugačiji, da su obučeni da igraju svaku vrstu rukometa, a ne da budu gomila marioneta koje pokreće neko sa „10 levo i dva desno“. Moj veliki prijatelj i neko sa kim se često čujem je Lino Červar. Vrlo rado bih ga video na klupi, ali to je verovatno nemoguće. To je čovek kome bi sa punim poverenjem dao i klub i reprezentaciju, jer znam da bi on napravio rezultat.

Da li bi u slučaju Červara prepreke bile finansijske ili geopolitičke?

– Ukupno, i jedno i drugo. Neko ko radi u klubu sa dobrim uslovima, teško je da biste mogli da ga preuzmete u Savez, a da ne platite više, a to nije realno u našim uslovima. Nekada se ne radi ni o mogućnostima Saveza, već o celokupnom ambijentu i tome da li bi to naišlo na dobrodošlicu. Ako je pravi trener, naći ću sve. Ne postoji to što ne može da se nađe za neke od njih, ali moramo razmišljati i o tim geopolitičkim razlozima, jer se ponekad oseća preveliki pritisak na trenera, a ako se to pokaže u njegovom radu i prenese na ekipu, rezultat trpi. Neka od tih imena meni su uvek dobrodošla. Pričalo se i po Srbiji da li je Dragan Marković pravi izbor za klupu BIH, a on čovek uze reprezentaciju i ode na Svetsko prvenstvo. Ljudi koji vole rukomet i koji ga prate, prepoznaju način na koji neka ekipa igra i trenerove ideje. To je ono što nama treba, a ne prodaja kvazi magle i znanja za velike pare. Ima imena koja bi pragmatičnim radom ostvarila rezultat, ali je pitanje kako bi ih igračka i celokupna javnost prihvatila.

AUTORITET MENJA IGRAČE

U svemu tome postavlja se pitanje i igračke spremnosti da prihvate određeno trenersko ime…

– Osetljivo pitanje. Ne zato što su igrači uobraženi, već zato što je prisutna ta psihologija, način vrednovanja stvari koji su naučili na Zapadu, ko je veći as, čiji je ugovor veći. Sada da dođe neki vrhunski trener koji je prošle godine osvojio neku titulu i kaže „baci loptu u aut“, više bi mu verovali nego nekom treneru bez angažmana, koji bi im rekao „šutirajte na gol“. To mu dođe tako, takav je svet u kome žive, gde je sve nomirano i rangirano, gde važi profesionalizam. Ako im veće ime od njih kaže nešto, oni će to i uraditi. Dosta puta su poslušali i Savez, jer su verovali autoritetu države, organizacije i pojedinca. Svako ko je autoritet, nametnuće sve što želi. Kako se dolazi do autoriteta, to je pitanje za struku. Prevarom ne može, živimo u doba informacija. Ne može „loženjem“, ne može terorom, ne može sa četiri meseca rada, jer to ne postoji više. To mora biti imenom i znanjem. Ako nećemo, onda drugi koncept, stvaranja trenera i igrača u naredne četiri godine, ali onda ne treba pritiskati Savez.

Sve je prisutnija teza da je ova grupa igrača izgubila motiv za igranjem u reprezentaciji, naročito nakon Danske i baraža za SP. Zenit je bio u Beogradu na EURO 2012, a od tada, rezultata nema, ali iznad svega, brine ta anemičnost sa kojom reprezentativci prilaze mečevima…

– Zenit jeste doživljen zato što se atmosfera u Areni nikada neće ponoviti. I sam bih dao sve na svetu što sam doživeo za ono polufinale u Areni protiv Hrvatske. Tog dana sam rekao da ne žalim ni za jednim danom koji sam proveo u rukometu. Sve se vratilo. Verovatno to postoji i kod igrača, ali ipak su oni takmičari. Znaju oni da iznad te srebrne medalje postoji nešto više. Postoje medalje na SP i Olimpijskim Igrama. Kako to kod njih dobiti, to je pitanje za trenera. Pravi trener vidi ko nema više taj poriv i tog igrača odstranjuje. Ne mogu da kažem ko su ti momci, ali znam da kod većine to može da se probudi. Da im se gradira, baš zbog sveta u kome žive, osvojili ste jednu, a ovi su osvojili ovoliko, ovo i ovo. Tučkin se vraćao posle tri godine pauze, pa je osvajao medalje. Posao trenera je da probudi ili odstrani. Postoji zasićenje kod igrača, ali nije dominantno. Dominantno je biti im autoritet.

Odluka o novom selektoru biće doneta za mesec dana…

– U zadnjoj nedelji avgusta ili prvoj nedelji septembra. Naučili smo na primeru Vranješa da klubovi na Zapadu preko trenera štite sebe, a mi smo u podređenom položaju. Savez i klubovi ovde su mali miševi, prihvate sve, ne zaštite se ničim, a onda uslede problemi. Trener završi mandat i ne snosi nikakvu odgovornost. Ta pozicija nije dobra i treba je menjati. Da je drugačija, ne bi bilo 20,30 trenera koji sami sebe kandiduju kroz medije. Retko ko je spreman da obeća nešto svojim imenom i prezimenom. Imali smo u ono vreme hrabar potez Jovice Cvetkovića, koji je uzeo nestvorenu ekipu, za 2000 eura, i koga smo podržali, i kada se nije plasirao na prvo takmičenje. Možda je to i neki četvrti put. Da kažemo „ljudi krećete od nule, imaćete i uslove kao od nule“. Ko je hrabar, ko veruje u sebe i ko nečim garantuje napredak, prihvatiće. Ne kažem da sam za tu opciju, ali onda postoji. Trener koji dođe na dobre uslove sa formiranim timom nikada nije gubitnik. Malo se izreklamiraš, stekneš iskustva, zaradiš novca i odeš na kraju. Ta pozicija nije dobra po Savez i želimo da je promenimo – jasan je Marjanović.

7 Comments

  1. neko ko sve zna

    29/07/2014 at 16:33

    To je covek sa laznim osmehom .
    uvek drugi nevaljaju a on je pravi i sedi i prima platu .

  2. pera

    30/07/2014 at 06:44

    Jedan je Veselin Vujovic

  3. vreme je...

    30/07/2014 at 15:40

    Gospodin Marjanovic mora preci preko svoje sujete i u korist naseg rukometa izabrati najboljeg trenera. Ne treba nam nikakva filozofija i demagogija. Ovde se prica o Linu Cervaru kao odlicnom resenju… a setimo se samo ko je to dominirao u Makedoniji i Seha ligi pre par sezona… Znaci dosta vise sa licnim interesima ili bilo kakvom vrstom netrpeljivosti prema bilo kome! Nas rukomet vise ne sme da ceka. Jedino i pravo resenje je Veselin Vujovic !!! Dajte mu odresene ruke i u radu sa mladjim kategorijama, Veselina Vukovica kao pomocnika i za vrlo kratko vreme ponovo cemo biti svetska velesila. Marjanovicu, pametan si covek, uradi to zbog srpskog rukometa i sporta!

  4. neko ko nista ne zna

    01/08/2014 at 19:03

    Ljuba Obradovic, Veselin Vujovic, Slavko Novakovic, Nenad Perunicic.

    Lino Cervar?????

  5. vladimir

    02/08/2014 at 18:38

    pominje se i na kraju ovog intervijua. Nikako mi nije jasno zasto Jovica Cvetkovic nije kandidat

  6. CG

    03/08/2014 at 09:40

    Evo vam Ljuba Obradovic,covjek sa „pobjednickim“ mentalitetom.Vidite samo kako je Crnu Goru doveo na pravi put haha Molimo vas uzmite ga sto prije dok i ovo malo muskog rukometa kod nas ne upropasti i ne stavi kljuc u bravu,a dacemo vam i par ovih starijih igraca,iskusnijih,velikih zvijezda haha

  7. sprdnja

    03/08/2014 at 22:36

    gde nadje slaka novakovica da spominjes leba ti

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *