Posle dva poraza i pobede na novembarskom „Kupu Nacija“, reprezentacija Srbije, nije bi bliže, ni dalje, od rezultata koji je svima u podsvesti na Evropskom prvenstvu u Srbiji – plasmana u polufinale. Pobeda nad Hrvatskom, nagovestila, kako bi moglo biti u januarskim mečevima u „Pioniru“, poraz od Čeha razočarao, odsustvo duha i kapitulacija pred gotovo punim „Čairom“ od Mađara, deprimirala. Nažalost, u igri srpske reprezentacije, gotovo ništa se nije promenilo u odnosu na Svetsko prvenstvo u Švedskoj pre 10 meseci, iako se to glasno najavljivalo posle višemesečne analize i akcija u martu i junu. I dalje iste boljke koče srpski reprezentativni tim, a ubedljivo najveći adut je domaćinstvo…
KRILA (NE) IGRAJU?
Srećom, pa se u bazi tekstova na internetu može naći i naša analiza igre „Orlova“ na SP 2011, koju bi u 95% stvari mogli da „copy – pestujemo“ uz promenu jednog ili dva imena. Šta bi Danska bila bez Kristijansena i Lindberga, Francuzi bez Gigua i Abaloa, mada bi u pozicionom napadu naše reprezentacije, svi oni bili statisti. Osim meča sa Mađarskom, gde je postigao osam golova (4 iz sedmerca), Ivan Nikčević je u sto i više minuta sa Hrvatskom i Češkom, šutnuo tek dva ili tri puta sa svoje pozicije, a tek nešto više Đukić i Pavić sa druge strane. Na naše pitanje, „zašto je to tako“, selektor Vuković je odgovorio da to treba pitati igrače:
– Što ne pitate njih to? Pitajte šta sam im rekao pre utakmice. Moje razočaranje je upravo zbog toga. Momci, igrajte kako znate, ali ako ne možete nikoga da pobedite, tako kako igrate, onda igrajte, kako vam ja kažem. Dogovorili smo se pre utakmice, sve što smo se igrali od kretnji jučerašnjih da ih produžimo još dva pasa prema krilima. Onda napravimo kako treba, bio je Momir na levom beku i čista lopta treba da ide do Nikca, ali ne, on vraća u sredinu. Napravimo faul, ja vićem „isto, isto“, ali situacija je bila loša, pa je Nikčević bacio neku zavrtaljku iz mrtvog ugla. Vrlo je teško da posle četiri i po treninga, napravite protok lopte, ako neko ima drugačiju ideju i igra u klubu drugačije. To je problem, kojim se bavim. Zbog toga, lično ja, moram razmisliti, kako ću dalje – bio je rezigniran šef stručnog štaba srpske reprezentacije.
OPET NEMA KONTRANAPADA…
Segment po kome je Srbija bila 23. na Svetskom prvenstvu u Švedskoj (samo Australija je, podsetimo, imala manji broj kontri) i dalje je „rak-rana“ srpske selekcije. Sobol i Nočar, pa Zubai i Ivančik, Horvat i Zrnić, nadavali su se „lakih golova“ ova tri dana. Svaka reprezentacija ima svoje egzekutore, samo ih mi nemamo. Nije ih bilo ni u Švedskoj, a da ne grešimo dušu, ni pre mandata Veselina Vukovića.
„Kako je to moguće?“, ako smo svesni da je odbrana bila bolji deo ekipe na „Kupu Nacija“, predmet je za detaljniju analizu, u kojoj stalne izmene napad – odbrana, imaju svoju podlogu (jedna, neretko dve, pa i tri…)
Onda i ne čudi broj postignutih golova u mečevima, 25,22,23…
„DAN POSLE VELIKE UTAKMICE…“
Posle, za samopouzdanje i samu promociju prvenstva, velike pobede nad Hrvatskom 22:20 u „Pioniru“, usledio je pad protiv Češke i poraz u Vršcu – 23:24. Nešto slično nam se desilo i u Švedskoj, kad smo posle remija sa „Kaubojima“, doživeli debakl od Rumuna, na kraju glavne faze. Naravno, pamtimo i Poreč, gde smo u „utakmici šampionata“ sa Dancima briljirali, a zatim izgubili od Brazila. To su ti isti igrači, ali niko problem da reši…
– To su utakmice u kojima se pokazuje karakter. Imaš ga ili nemaš. Pronašli smo ga u drugom poluvremenu. Te stvari zahtevaju duboku analizu. Žao mi je, a to sam im rekao u poluvremenu, da se još uvek lažemo, da nismo iskreni. Nemamo snage da kažemo jedni drugima, šta mislimo. Onog trenutka kada ne budem smeo da kažem „pametnicama“, to, to i to, skloniću se, jer neću da narušavam nečiji integritet. Ako neko ponavlja stalno iste greške, a deklarativno viče „Ajmo, ajde“… čekaj malo, o čemu se radi? – kaže Vuković i dodaje:
– Na zajedničkom smo poslu. Pokazali smo da možemo da se slušamo i pratimo. Protiv Hrvatske smo ispoštovali 60,70%, sa Česima samo 30%. Dogovorili smo se, znali smo kretnju Čeha, prvi minut, da Nikac preseče loptu i to je uradio. Još nešto smo uradili, kako smo se dogovorili, a onda je krenulo izmišljanje. Ne znam iz kog razloga. Ako neko ima privatni broj na dresu, ali dres je bitniji od imena. Možda bi trebali da igramo bez imena na dresovima, bilo bi manje opterećenje.
BELJANSKI I MANOJLOVIĆ – DOBITAK
Dvojac Beljanski i Manojlović u sredini odbrane 6:0, bio je jedan od stubova pobede nad Hrvatskom…
– Beljanski se još u Francuskoj nametnuo, vrlo je ozbiljan kandidat. Nosio je odbranu sve vreme, imao je veliku minutažu, držao odbranu – reči su Vukovića, koji je imao reči hvale i za Nikolu Manojlovića:
– Mnogo smo dobili sa Nikolom. Protiv Hrvatske je i povređen igrao baš to što je trebalo. Ubrzao je loptu prema Moši, pametno razigravao…
MARJANOVIĆ BEZ PRAVE ŠANSE…
"Najradikalniji“ potez Veselina Vukovića, pored nepozivanja Bojinovića, bilo je davanje šanse Filipu Marjanoviću ispred Dobrivoja Markovića na levom krilu. Međutim, nije se naigralo levo krilo Metaloplastike, iako je bilo prostora za to…
– Plašio sam se da ne izgori. Bilo je gusto, nisam želeo da izgubimo dečka. Desna krila su se isto uplašila, treba ih čuvati. Dobra je stvar što su Marjanovića i Mitrovića prihvatili stariji igrači. Sa te strane je sve u redu. To je šansa da proširimo bazu igrača…
Na opasku da će mu biti „deset puta gore“, ako bude morao da se „kali“ na samom Evropskom prvenstvu, Vuković je dodao:
– Do tada će sakupiti još neki nastup i imati veći broj treninga…
MITROVIĆ ZADOVOLJIO…
Dobre igre Luke Mitrovića u dresu Metaloplastike, činjenica da nema takvog „srednjeg beka“ među Vukovićevim izabranicima, kao i splet okolnosti, doveli su do toga da dobije šansu da se nametne u sva tri meča…
– Morao je da dobije, jer smo ostali bez par igrača. Imali smo u dosta napada poprilično brzu loptu sa njim. Mnogo brže nego kada nam je Šešum odigravao tu između Ilića i Vujina. To je u nekim periodima dosta dobro funkcionisalo…
„ZNA SE“
Momir Ilić i Marko Vujin, svakako najkvalitetniji bekovi u srpskoj reprezentaciji dali su 17 od 22 gola u pobedi nad Hrvatskom. To je kuriozitet, kakav se ne viđa često u vrhunskom rukometu, ali je i odrednica napada čete Veselina Vukovića. Na SP 2011, imali smo podatak da su Ilić i Vujin „ispucali“ čak 44% svih lopti „Orlova“, ubedljivo više od svih „dvojaca“ ostalih vrhunskih reprezentacija (Hrvatska 31%, Francuska 26%, Španija 25%, Danska 33%). Ako niste opasni sa svih pozicija, onda vaši glavni igrači mogu postati „lak plen“, kakav često i jesu. Nekada se otvori, nekada se raspucaju, „isprangijaju“ hrvatsku 6:0, ali ako se broj onih koji imaju „hrabrosti“ i „podrške“ da troše lopte ne podigne, problemi nas čekaju. Da li će Ilić i Vujin moći da odigraju svaku utakmicu na nivou one iz "Pionira"? Kada Marko Vujin ima procenat šuta oko 30%, reprezentacija ne može da dobije utakmicu…
ENIGMA „ŠEŠUM“
Dugo se traži Žarko Šešum u koncepciji Veselina Vukovića. Toliko dugo, da je neprijatno postalo gledati njegovo „mučenje“. Možda je vreme za neku drugačiju ulogu, onakvu, kakvu vidimo, kada se igrač Rajn Nekar Levena digne s vremena na vreme i bez pardona „pocepa“ mrežu? Rastrzan je, smušen, često u dilemi, šta uraditi, razigrati, asistirati ili šutnuti. Bez pravog Šešuma, igrača velikog potencijala, nema Srbiji uspeha na EURO 2012…
LUTANJA SELEKTORA
Kada ne ide, često selektori potežu pitanje umora, povreda i nedostatka vremena. Često u tim obrazloženjima, upadnu sami sebi u usta, poput selektora „Kauboja“, Slavka Goluže, koji je umor na otvaranju sa Češkom pravdao dolaskom iz Slavonskog Broda autobusom, sedam sati, prethodnog dana. Prednost Čeha je bila ta „što su došli avionom“, zaboravljajući da je i njima trebalo četiri sata samo od Surčina (sa letom iz Praga i „čekiranjima“ i duže od sedam) do Niša.
Posle poraza od Mađarske, selektor Vuković je izneo i podatak da „Toskić i Manojlović“ praktično prvi put igraju zajedno. Dugo je trebalo Nikoli Manojloviću da zasluži poziv novog selektora. Nije ga bilo na SP u Švedskoj, ni pre toga, kada je još držao odbranu Rajn Nekar Levena sa Rogišom u periodu preuzimanja „Orlova“ od strane novog selektora maja prošle godine. Da je pozvan „na vreme“, do sada bi imao dosta vremena da se uklopi sa svima…
Pored njega, Beljanski se sada nameće kao „ozbiljna opcija“, iako ga nije bilo na širem spisku pred SP u Švedskoj. Tamo nije bilo ni Petra Nenadića, a šansu je u periodu SP, kao prvi srednji bek dobijao i Nemanja Pribak, koji je na iznenađenje svih, zamenjen samo posle dva meča u Švedskoj Bojinovićem i sada je tek na širem spisku, sa koga je šansu dobio i Luka Mitrović. Žikica Milosavljević je stajao na desnom krilu u baražu sa Česima prošle godine, na spisku krila pred SP su se nalazili Tubić i Kostadinović, da bi se sada, pored Prodanovića računalo na Đukića i Pavića.
Nemamo ništa protiv, treba da igraju najbolji, oni u koje selektor veruje, ali za prosutim mlekom ne vredi kukati…
MALO (MNOGO) VIŠE POZITIVE…
U Kristijanštadu, na kraju Svetskog prvenstva, posle poraza od Norvežana, svi smo bili smrknuti. Junska akcija u Beogradu i Novom Sadu, donela je lošu igru i nezainteresovanost igrača, koje su svi bili svesni. Sinoć u Vršcu, imali smo sličnu situaciju. Nervoza, preki pogledi, bacanje flašica, nezadovoljstvo učinjenim, merenje dodeljenih epiteta i prideva po novinskim tekstovima i traženje „krivca“ u rečeničnim konstrukcijama, sve su to negativnosti, kojih se „Orlovi“ moraju kloniti, ako misle do uspeha…
Razume se da pritisak pred važno takmičenje postoji, ali on mora da bude izazov, a ne teg oko vrata. Rukometaši na Evropskom prvenstvu promovišu pozitivne vrednosti čitavoj sportskoj Srbiji, sportsku priču, a ne nervozu i muku.
A da su svi uz njih to nema sumnje. Mnogi od njih su dugo u inostranstvu, pa su možda i izgubili jasnu sliku, koliko bi uspeh značio hiljadama ljudi, koji posredno i neposredno žive ili "preživljavaju" od rukometa u Srbiji. Na putu do vrha, u njima, sigurno neće imati neprijatelje…
ŽIKA BOGDANOVIĆ
