Table of Contents
Reprezentacija Srbije stiže u Dansku kao evropski vicešampion. Srebro iz Beograda “Orlovi” nisu opravdali na Olimpijskim Igrama u Londonu, gde su završili kao peti u grupi i ostali bez četvtfinala, kao i na SP 2013, gde je španska epizoda završena u osmini finala ubedljivim porazom od domaćina. U Saragosi su srpski reprezentativci i definitivno “vraćeni” u realnost u porazima od Slovenije, Poljske i Španije.
STANJE
U odnosu na SP 2013, u srpskom sastavu neće biti najmanje četiri igrača (Ivan Gajić, Nenad Vučković, Žarko Šešum i Ivan Stanković). U tim se od iskusnijih reprezentativaca vraća Rastko Stojković. Debitanti su Slaviša Đukanović i Strahinja Milić na golu, odnosno, Draško Nenadić i Miljan Pušica na poziciji levog beka. Kostur tima, međutim, ostaje isti, kao i nosioci igre. Na krilima Nikčević i Prodanović su tu gotovo bez izostanka od 2007. godine. Bekovsku liniju čine Ilić i Vujin, uz dodatak Nenadića, koji polako postaje novi lider ovog tima. Tu je i Momir Rnić, kao i Nemanja Zelenović, koji je dosta napredovao igrajući u Ligi šampiona. Ni na “crti” nema iznenađenja. Stojković i Toskić su iskusni reprezentativci – “prekaljeni”. Na golu maestralni Stanić uz podršku dva odlična golmana, koji god da zasluži ulazak u 16…
Konačno je Srbija jedna od iskusnijih reprezentacija u Evropi. Momir Iliću će Danska biti osmo veliko takmičenje…
ADUTI
Ono što može da raduje Vladana Matića je forma srpskih igrača. Mnogi od njih su imali odlične polusezone, poput Marka Vujina u dresu Kila, koji igra sezonu života ili Draška Nenadića, čiji je igrački razvoj za par meseci rada sa Ljubom Vranješom u Flensburgu, neverovatan. Dobre partije u dresu Visle su pružali Ivan Nikčević i Petar Nenadić. Ono malo šanse što je dobio u RNL-u pored Patrika Greckog, Rajko Prodanović je iskoristio, a tu je i standardno dobra rola Nikole Manojlovića u odbrani, koji dominira igračkom inteligencijom više nego fizikalijama. I pored uspona i padova, Darko Stanić je i prošle jeseni potvrdio da je jedan od najboljih svetskih golmana, a odličan učinak imali su i Slaviša Đukanović, odnosno, Strahinja Milić. Nemanja Ilić je za par meseci u dresu Tuluza zaslužio poziv na “all star” meč francuske lige, što dovoljno govori o kratkom periodu adaptacije. I Bogdan Radivojević je imao neke odlične partije u dresu Flensburga kada je dobijao šansu pored Svan Hansena. Momir Rnić standarno “puca” u Gepingenu. Momir Ilić konačno dolazi svež na okupljanje državnog tima, s obzirom da je polusezonu sa Vespremom završio 14. decembra. Uz sve to ide povratak samopouzdanja u pobedama na kraju kvalifikacija za EURO 2014 prošlog juna. Dok smo posle SP 2013 imali seriju najava da je “dosta bilo” igranja u državnom dresu, sada na to retko ko pomišlja. Voljni momenat je tu, kao i glad, koja se ponovo javila nakon spuštanja na zemlju posle sjajnog januara 2012. godine. Nova iskra je zapaljena…
SLABOSTI
Uz najveće pitanje srpskog rukometa – poziciju srednjeg beka, generalno najveća zagonetka je adaptacija igrača na sistem igre Vladana Matića. Ni jedna reprezentacija na EHF EURO 2014 nije vođena od strane tri trenera u poslednjih 12 meseci, a to može imati i pozitivan i negativan efekat. Matić, i kao igrač, i kao trener (pomoćnik u reprezentaciji Mađarske na SP 2009) zna kroz šta će proći sa ovim momcima u narednih 15 dana.
POLJSKA KAO ČETVRTFINALE
“Luda serija” sa Poljacima se nastavlja. Počela je na SP 2009, kada su Poljaci rasturili Srbiju vodeći i 17 golova razlike u Zadru. Sa 2:0 poveli su Poljaci zahvaljujući golu Karola Bileckog na SP 2011 u Lundu, kada su i definitivno razbili snove Srbije o polufinalu. Vraćeno im je na EURO 2012 u Beogradu, ali mnogo slađe u Alikanteu na kvalifikacijama za Olimpijske Igre, kada je kontra Darka Stanića iz “neba” kao kap pala u ruke Ivana Nikčevića za remi koji je značio odlazak u London.
Osveta Staniću i Nikčeviću, stigla je upravo sa te strane napada Poljske, preko Oržehovskog, koji je u poslednjoj sekundi duela na SP 2013 u Saragosi pogodio u bliži ugao za pobedu svoje reprezentacije.
S obzirom da je reč u uvodnom meču, kao i protivniku, koji je objektivno kvalitetniji od Rusije, a slabiji od Francuza, možemo ga nazvati i “četvrtfinalom”. Sa pobedom na startu, vrata Herninga se otvaraju, a poraz bi od borbe za medalje napravio samo pustu želju, ako se zna da na tom putu još stoje Francuska, Hrvatska, Švedska…
Rusija je “zicer” koji se ne sme propustiti, ako se želi nešto veliko u Danskoj. Kako god završio duel sa Poljacima, jasno je da Rusi moraju pasti. Oslabljeni za neigranje Dibirova, Čipurina i Rastvorceva, bez jakog kluba kao generatora kvaliteta kao nekada, autsajderi su u Orhusu.
Koliko god bila oslabljena Francuska i možda ne “kao nekada”, kada preko puta stanu Karabatić, Narsis, Akambre i Fernandez, niko se ne može proglasiti favoritom. Pitalica oko Omejerove povrede, odrediće dosta toga povodom njihovih ambicija na turniru, koje su i dalje najveće. Nema razloga da budu manje. Veliki je to tim, sjajni igrači, bilo bi čudno ne videti ih u polufinalu…
REZULTAT
Najbolji rezultat Srbije posle srebra iz Beograda je osmo mesto osvojeno na SP 2009 u Hrvatskoj. Splet raznih okolnosti je uslovio da reprezentacija koja ima objektivni kvalitet za mesto u TOP 8 evropskog i svetskog rukometa, završava velika takmičenja na 11 i 13. mestima.Ovaj tim ima kvalitet da “hrabro pogine” u borbi za polufinale. To je ono što očekuje i čitava rukometna javnost. Teško je reći “cilj je medalja”, ali plasman među osam najboljih u Evropi, to svakako mora biti.
FOTO: DARKO ANDONOVSKI (NOVA MAKEDONIJA)
ALEKSANDAR ĐOROVIĆ
