Balkan-Handball.com

Počinje nova era sa Željkom Babićem: Pobeđivaće Hrvatska

Hrvatska je dobila nove selektore. Naslednik Slavka Goluže na klupi jedne od najuspešnijih reprezentacija na svetu u XXI veku, Željko Babić, biće treći čovek koji će hrvatske rukometaše voditi od 2002. godine. Posle osam godina ere Line Červara i pet Slavka Goluže, vreme je za jednu novu energiju koja dolazi sa čovekom iz Opuzena i njegovim najbližim saradnicima – asistentom Petrom Metličićem i koordinatorom za muški rukomet, Ivanom Balićem.

– Srećan sam i ugodno iznenađen da ljudi iz HRS-a imaju poverenje u mene i da su mi ukazali tako veliku čast da budem hrvatski selektor – kaže trener Meškov Bresta na početku intervjua za Balkan-Handball.com:

– Posebna je čast, s obzirom da znam da Hrvatska ima odličnih trenera, u određenim segmentima i boljih od mene. Odgovornost je velika. Toga sam svestan. Moram se zahvaliti još jedanput svim ljudima u hrvatskom rukometu što veruju da mogu da napravim dobar posao.

Pre par meseci smo u intervjuu pričali o mogućnosti da jednog dana sednete na klupu reprezentacije Hrvatske, ali niko nije ni slutio da bi se to moglo dogoditi nakon samo tri-četiri meseca…

– Vi ste mi svedok, spomenuo sam, sećam se dobro, da želim da napredujem, da svakoga dana budem bolji trener, i da verujem da ću jednog dana biti selektor, jer želim da radim ovaj posao još 20-25 godina. Desilo se to puno brže od mojh ideja i misli. Takav vam je život, nikada se ne zna. Jedan loš rezultat koji se desio mom prijatelju Slavku, javnost je bila takva kakva je bila, došao je novi selektor. Ne možete reći „ne“ kada dobijete poziv iz matičnog saveza. To je velika čast za mene i moju porodicu, i uopšte. Velika je čast voditi hrvatsku reprezentaciju.

IVANO I PERO – ZNAM DA ĆE BITI DOBRO

Sa vama dolazi kompletno „novi talas“ u hrvatskom rukometu. Kakva su vaša iskustva i odnos sa Ivanom Balićem i Petrom Metličićem?

– Igrao sam sa Ivanom, a 2009. godine sam bio njegov personalni trener, njegov i Perin, u vreme SP u Hrvatskoj. Tada smo se upoznali na jednom drugom nivou. Tada je bilo teže nego danas, jer je Ivano bio igrač, a ja trener. Meni je, kao početniku, bilo jako teško izlaziti sa njima na kraj i trenirati ih. Tada sam pokazao sposobnost ili, ako hoćete, ludost, da se prihvatim velikih stvari. Napravili smo na kraju dobar posao. Tako je počela naša saradnja. Sada je ovo jedan viši nivo. Znam da će biti dobra. Oni su izvrsni ljudi, sportisti koji su sve osvojili svojim radom i trudom. Verujem da ćemo preneti pozitivan duh koji je potreban, sa ponašanjem, razmišljanjem i odnosom prema javnosti i prema našim igračima. Radujem se saradnji sa tako velikim ljudima. Već smo radili, ali je sve drugačije na relaciji trener – igrač, kada ste uvek u nekoj vrsti konflikta. To je normalno.

Dolazak „novog talasa“ nesumnjivo je povezan sa gradom Splitom. Nije se do sada desilo da svi koji se pitaju u reprezentaciji dolaze sa tog područja…

– Ja sam sa Neretve iz Opuzena, nemam poveznice sa njima osim što sam bio trener Splita i što sada živim blizu. To ne bih tako određivao. Tako je ispalo da su to ljudi iz Splita. Znamo da je Metković grad rukometa, da su odande Obrvan, zatim Goluža, ljudi koji su puno toga osvojili, ali nikada ne bih rekao metkovački lobi. Ne bih to tako određivao, oni su iz Splita, ja iz Opuzena. Spojili smo se. Tvrdim odgovorno, niko ne razmišlja o sebi, podređeni smo hrvatskom rukometu do kraja. Naš ego će biti na minimumu, sve ćemo raditi u interesu reprezentacije i hrvatskog rukometa. Mi smo jedan tim, Hrvatska. Tako ćemo delovati.

NISMO BILI HRABRI

Šta je bio problem sa Hrvatskom na Svetskom prvenstvu u Kataru?

– Te velike stvari su sačinjene iz više komponenti. I velike i male stvari, uspesi i neuspesi se događaju u nizu malih detalja. Jedan detalj za koji verujem da je bio presudan bio je period kada je Hrvatska imala prednost. Nije bila hrabra i pritisla Poljake kada je imala karakteristike da to radi. Povukla se i igrala na sigurno, a tamo je bio veliki problem odlična poljska odbrana jaka u pozicijskoj igri. Moralo se reskirati, napasti kada se vodilo tri razlike. Da je savladana Poljska, došlo bi se u polufinale i sve bi bilo u redu.

Hrvatska ima takav stil…

– Imamo igrače koji moraju više napadati. Pričamo o brzom centru, polukontri i produženoj polukontri. Odbrana je dobra, treba je zadržati i malo oblikovati, ali moramo pritiskati 60 minuta, to sigurno.

KVALITET NIŠTA NE MOŽE NADOMESTITI

Dugo se u javnosti vodi bitka i mere igrači sa spiska, kao i oni van njega, koji su takođe veoma kvalitetni. U reprezentaciji već godinama nema Renata Sulića, nema ni Marina Šege, ni još nekih momaka, pa se uvek raspredaju priče o konfliktima i crnim listama…

– Bio sam određeno vreme u reprezentaciji i nikada nisam osetio da je bilo reči o crnim listama. Mislim da je to bio izbor samog selektora. On odgovara za rezultat i bira igrače koji bi mogli da mu pomognu da napravi rezultat. Slažem se da ima igrača koji imaju ekstra kvalitet, i ljudski, i sportski. Verujem da će određeni igrači biti ponovo, pod navodnicima, vraćeni, da će im biti data šansa u kontekstu da pomognu svojim kvalitetom i angažmanom. Trudiću se da igraju najbolji igrači u određenom trenutku. To je Hrvatska. To nije lični nivo, niko ne sme biti iznad repke. Igraće oni koji budu spremni na odricanje i maksimalan angažman. To je jedan od mojih važnih zadataka. Da pravi ljudi budu na pravom mestu. Verujem da kvalitet ništa ne može nadomestiti.

babic_zeljkoRAZGOVARAĆU ARGUMENTIMA

Često se spočitava i to da su velikani odlazili tiho, da su rezani sa spiska uz malo objašnjenja poput Metličića, Balića, Lackovića i mnogih drugih. Iz te generacije je praktično ostao samo Igor Vori. Kakav će biti vaš stav po tom pitanju?

– Jedan od mojih važnih delovanja u sportu je pravednost. Postoje igrači koji ne mogu zadovoljiti određene kriterijume. Kada je tako, oni ne mogu više biti u reprezentaciji. Pričalo se o Ivanu i Peri, ali posle dve tri godine, HRS se pokazao veliki. Pokazao je da nije zaboravio svoje igrače. HRS nikada nije govorio loše ni o jednom igraču. Sve odluke su vezane za onoga ko može i ko ne može pratiti zahteve u reprezentaciji. Prihvatam da se moglo doći do greške, ali nikada se nisu omalovažali učinak i trud onih koji su bili u reprezentaciji i osvajali medalje. Trudiću se da svaku odluku o svakom igraču objasnim javnosti. Volim da razgovaram argumentima i da bude sve transparentno. Jasno je da neke odluke nisu lepe i drage, ali to je sport.

Ranije su igrači poput Alilovića, Duvnjaka, Čupića, ulazili u reprezentaciju sa 18,19, 20 godina. Vreme se promenilo, imali smo Igora Karačića kao debitanta u 27. godini. Da li ste zadovoljni tajmingom ulaska novih snaga u tim. Šta je sa generacijama 92 i 94. Mogu li da ti više kandidata u dogledno vreme?

– Dobro ste rekli, ali smo preskočili onu da ako ulaze mlađi, ti stariji, pod navodnicima, bi trebalo da odlaze jer ima mesta samo za 16 igrača. Dolazimo u kontradikciju.

SPREMAMO MOMKE ZA EURO 2018

To je na selektoru. Zato je vaš posao najteži na svetu…

– Ima par mladih igrača koji će biti pozvani, biće na akcijama i biće spremani za EURO 2018 u Zagrebu. Do tada moramo misliti na kvalitet. Ako je neko ušao kao mlad, to je bilo zbog kvaliteta i ispostavilo se da je to bio odličan potez hrvatskog rukometa. Ako igrač dobije kasnije šansu, na njemu je da pokaže da li zaslužuje taj poziv ili ne. Nikada nije, ni kasno, ni rano, ako igrač ima kvalitet. Prihvatam da je postepenost važna, Hrvatska brine u tome. U mom mandatu znamo koji su hrvatski potencijali, dobiće svoju ulogu ako kvalitetom i angažmanom mogu ispratiti zahteve reprezentacije.

Šta su zahtevi HRS od vas? Da li su to medalje ili će svaki rezultat ispod biti dočekan kao Golužino šesto mesto?

– Nisam imao razgovore na tu temu. Oni će jasno reći koji su ciljevi i planovi. Jasna je stvar da se uvek očekuju dobri rezultati. Ostaćemo na toj definiciji. I ja kao trener to želim. Svestan sam gde sam došao i šta se od mene očekuje. Hrvatska je navikala pobeđivati i … pobeđivaće Hrvatska.

HRVATSKA IMA PREDNOST

U Meškovu ste, imate odličan ugovor, radite u jednom od najbogatijih klubova na svetu u ovom trenutku. Kakav je stav HRS, a kakav Belorusa, u krajnjoj liniji, i vaš stav. Da li možete da radite dupli posao?

– Kako sam iznenađen postavljenjem, tako je i moj predsednik iznenađen. Nije očekivao da ću biti izabran za selektor. Imam 15 dana da odlučim kako ću i šta raditi. Obe strane žele da procenim da li mogu raditi na dve stolice. Imam apsolutnu podršku. Imam ugovor od gospodina Meškova na stolu. On hoće da potpišem ugovor na dve godine. Moja moralna obaveza, pošto ne volim da svaštarim, jeste da procenim u ovih 10-15 dana šta je realno, s obzirom da sam krenuo da pripremam mečeve sa Norveškom, a imam paralelno obaveze sa Meškovom. Ako osetim da ne mogu, ostaviću Meškov, vratiti se kući i posvetiti hrvatskoj reprezentaciji. Ako vidim da to ide, i da se to može raditi, onda ću potpisati ugovor na godinu dana, pa potpisitivati godinu za godinu ako bude sve u redu. Moram naglasiti da je Hrvatska na prvom mestu i da ću napravti sve da budem odličan u hrvatskoj reprezentaciji – jasan je i iskren Željko Babić na kraju intervjua za Balkan-Handball.com.

One Comment

  1. Pingback: Meškov traži novog trenera, Babić: Ne zanima me novac, hoću uspeh! | Balkan Handball

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *