Nekrunisana kraljica rukometnih terena u XXI veku, Bojana Popović (34), okačila je patike o klin posle Olimpijskih Igara u Londonu 2012. godine, sa namerom da i u ulozi sportskog direktora ostane vodilja i večita inspiracija svim mladim sportistima, ne samo rukometašima, i ne samo u Crnoj Gori. Rođena Nišlijka, trasirala je svoj put iz dresa miljenika Fabrike Duvana Niš – tadašnjeg DIN-a, a da ne bude da su posle bitke “svi generali“, i krajem devedestih su se mediji i predviđanja stručnjaka nepogrešivo slagali u jednom – da je reč o vrhunskom potencijalu, devojčici velikih mogućnosti. Od “Čaira“ preko “Morače“ i zlatnih godina danskog rukometa, pa povratka u crnogorski rukomet do olimpijskih visina u Londonu, pobednički mentalitet velike Bojane, obarao je protivnike, a publici izmamljivao aplauze, pokazujući da je spoj talenta i vrhunskog radnika – pobednička kombinacija. Rukomet ekskluziv pokušao je da iz drugog ugla ispriča priču o jednoj od najtrofejnijih rukometašica svih vremena.
(Kompletan tekst možete pročitati u drguom broju Rukomet ekskluziva na sajtu www.rukomet-ekskluziv.com)
