SP kolumna Aleksandra Brkovića: Osmina-finala ili finale?

Tekst počinjem ovim, više pitanjem, nego predviđanjem. Pobeda ili poraz Srbe ili Slovence guraju u zanimljivo čudan scenario ili čudno zanimljiv, kako god. Poraz u današnjem meču (izuzimam onaj rezultat gde su Poljaci treći) vodi na Špance ili Hrvate, a pobeda na Egipćane ili Alžirce. E sad, poraženi će imati mnogo težak posao da eliminiše u tako ranoj fazi takmičenja ili domaćine ili jednu od najboljih reprezentacija na svetu. Jako teško, ali ne i nemoguće. Pobednik će imati puno lakši posao, mada ne i bezazlen da eliminiše Afrikance. U eventualnom četvrt-finalu, pobednik ide na pobednika Brazil-Rusija, što i nisu neki baba-roga protivnici, dok bi eventualno polu-finale donelo za protivnika ili Nemce ili drugog iz grupe D, Hrvate ili Špance. Ulog je veliki, nije šansa za medalju svaki dan.

Poraz Francuza od Nemaca je malo promešao karte u nekim kalkulacijama pa će sada biti zanimljivo kako će se ponašati Španija i Hrvatska, jer pobednik grupe D ide na Francuze već u četvrt-finalu u kome se za nekoga završavaju snovi o medalji. Iz te pobede Nemaca sigurno se pojavio i osmeh na licima Makedonaca, kojima se sada povećavaju šanse za prolaz u četvrt-finale, jer će im ipak biti lakše protiv pancera nego protiv izuzetno čvrstih i ponovo dobrih (bez obzira na poraz od Nemaca) galskih petlova.

Crnogorci, nažalost, u ovom delu takmičenja nisu uspeli da osvoje neki bod, pa će to pokušati u Prezident kup-u protiv Čile-a, koga bi, ukoliko ne budu previše indisponirani, morali da pobede.

U osmini finala već ćemo zaboraviti na bar dve dobre reprezentacije. Dueli Danska-Tunis i Francuska-Island u veoma ranoj fazi nekoga će poslati kući. Sve četiri reprezentacije su se dobro pokazale na ovom SP, ali nema mesta za sve među osam najboljih.

Današnji mečevi doneće svakako pregršt uzbuđenja, radosti, nervoze, ali pre svega zanimljivog rukometa. Da li će utakmice biti lepe, ružne, kvalitetne ili ne pitanje je obzirom na važnost, ali je sigurno da će adrenalin raditi.

Arabija i Belorusija se bore za prolaz dalje, Koreja za bolji utisak, Srbija, Slovenija i Poljska za prvo mesto u grupi, Egipat za gol razliku da bi prošao dalje, Alžir za prolaz, a Mađari za bolju poziciju u grupi, dok jedino ne mogu da odredim za šta će se boriti Hrvati i Španci, da li za prvo ili drugo mesto u grupi. Toliko smo pominjali tu 2007.godinu da smo je izgleda i prizvali, opet su Francuzi ti na kojima Hrvatska može da slomi zube pa ćemo videti za koji put će se opredeliti selektori.

Meč dana za mene je Srbija-Slovenija kao što je za neke naravno Hrvatska-Španija, ali kod mene je tu jedna zagrada zbog svega već što sam napisao. Imamo malo problema sa nekim povredama, sada se javio i Stanić zbog leđa, dok su to Slovenci „pregurali“ u pripremnom periodu, ostavši bez tri igrača. Verujem da će „ministar“ biti spreman, ali i ako ne bude (ne daj Bože), Gajić je pokazao da na njega može da se računa. Veliki je plus to što oba naša golmana poznaju dobro slovenačke igrače. Slovenija igra po meni za nijansu slabije nego pre godina dana, ali ima nešto novo, a to je jaka psiha i nekada je to važnije od dobre forme. Mi igramo dosta drugačije nego u Beogradu i svi su preduslovi da bude dobrog rukometa na ovoj utakmici.

Inače, da ne zaboravim, hvala internetu i novim tehnologijama, jer uživamo u ovolikoj količini vrhunskog rukometa koju svako ko ima internet može gledati gde god da se nalazi. Ja sam juče gledao tri utakmice i osećam se jako lepo i zadovoljno.

P.S.Nadam se da moja žena neće čitati ovaj tekst! Bar ne do kraja.

Uživajte u vrhunskom rukometu!