Grad iz koga se Kolumbo otisnuo na put tražeći Indiju, a našao Ameriku biće domaćin u nokaut fazi Svetskog prvenstva. Četiri utakmice osmine-finala biće odigrane u olimpijskoj dvorani San Đordi, a među njima i one u kojima će se boriti za prolaz dalje i dve prvoplasirane iz Saragose.
Utakmica koja će vrlo verovatno odrediti jednog putnika za Barselonu biće i jedan od derbija grupe C, Srbija-Poljska. Pobeda Srbija gura Poljake ispod drugog mesta, dok bi u obrnutom slučaju čekali duel Srba i Slovenaca i eventualno zatvaranje kruga u slučaju istog broja bodova. Poljska definitivno traži sebe kroz prvenstvo što je i normalno obzirom na vreme provedeno sa novim trenerom, dok je kod nas obrnuta situacija i dugogodišnji rad se prepoznaje, plus veliko samopouzdanje svih u timu da su jednostavno bolji od protivnika. Slovenci su, protiv Poljske, sjajnim početkom drugog poluvremena preokrenuli utakmicu, mada su Poljaci imali nekoliko prilika na kraju meča da izjednače. Poljaci u nastavak turnira ulaze slabiji za Jurkieviča, ali jači za Marcina Lijevskog, koji se kao i Bilecki vraća u reprezentaciju, ali sa kojim uspehom, videćemo. Što se nas tiče, osim Radivojevića, svi su spremni i orni za još jedan dobar rezultat protiv Poljaka. Denić reče da golmani mogu da odluče i da je srpski par bolji sa čime se naravno slažem, međutim, ne treba zaboraviti Šmala koji je nekoliko puta „branio k’o lud“ protiv Srbije i srpskih ekipa. Siguran sam da smo uigraniji, bolji u ovom momentu i ono što je najvažnije je da imamo veliko samopouzdanje protiv koga god da igramo. Počeli smo da poštujemo sebe i to je jako dobro.
Slovencima neće biti lako protiv „Rutenke & co.“ , ali osim njihove pobede sve drugo bi bilo iznenađenje.
Hrvatska bi u teoriji protiv nimalo naivnog Egipta trebala da ima lakši posao nego protiv Mađara pre dva dana, ali ako bude i dalje igrala na nivou prethodne utakmice, onda hrvatska javnost uopšte ne mora da brine.
Izuzetno uzbudljivu utakmicu odigrali su Makedonci i Rusi sa puno zanimljivih detalja, lepih i brzih golova kao i puno taktičkog nadmudrivanja. Dva rezultatski jednaka poluvremena (po 16-13), mogla su biti i veoma različita ili identična za Ruse. Imali su priliku da reše pitanje pobednika nekoliko puta, vodili su i sa šest razlike u drugom poluvremenu, ali su uporni i srčani Makedonci na kraju apsolutno zasluženo izborili bod koji će im više doneti u samopouzdanju, nego u plasmanu, jer za više od četvrtog mesta u grupi im u poslednjem kolu treba pozitivan rezultat protiv Danaca, što neće biti nikako lako. Eto prilike za beogradski revanš.
Tunis, nakon velike pobede protiv Nemaca, porazom od Brazila je sebi skoro pa stavio omču na vrat. Ukoliko u poslednjem kolu Tunišani izgube od nepredvidive Argentine, a Brazil ne izgubi od Crne Gore, eto njih u Prezident kup-u. Crna Gora još čeka prve bodove na Svetskim prvenstvima i ako joj se suprotstavi onaj Brazil sa utakmica protiv Argentine i Tunisa, onda će teško uspeti da ostvare taj cilj- osvajanje bar boda. Uz par povreda i malo lošije forme važnih igrača, Crna Gora nije pokazala svoje pravo lice, koje možda ne može biti u kontinuitetu sjajno kao protiv Šveđana, ali sigurno nije za ovakve rezultate kao u Granoljersu.
Stvari su uglavnom jasne i vrlo je malo nedoumica oko osmine finala. Sad svi prave kalkulacije, ko na koga ide i ko bi koga eventualno želeo da dočeka ili preskoči. Uvek sam za onu varijantu da sa verom u sebe nikad ne kalkulišeš, već probaš sve da pobediš na koga god da naiđeš mada nekad i nije baš tako. Setimo se (opet) Hrvata i čuvene 2007…
