Proteklih dana po štampi se moglo pročitati mnogo toga negativnog vezano za mušku reprezentaciju Srbije, na relaciji selektor Cvetković – Rukometni Savez Srbije. Tim povodom oglasili su se reprezentativci i stručni štab reprezentacije otvorenim pismom javnosti:
“Jedan od razloga, a možda i najvažniji zbog čega se javljamo je sadržan u jednoj rečenici koju je naš proslavljeni rukometaš Momir Ilić izrekao u “Sportskom žurnalu”: “Imamo cilj, duh i dah reprezentacije, stvorili smo nešto vredno i to treba sačuvati.”
Da nastavimo, do toga nije došlo na prvom okupljanju reprezentacije, niti na drugom, ili pak u prvoj godini, to je bio dug i mukotrpan trogodišnji proces stvaranja koji i dalje traje. To je proces u kome je svaki član uložio i dao deo sebe, od najmladjih igrača, pa preko kapitena Ratka Nikolića, do najodgovornijeg, najzaslužnijeg za to, selektora Jovice Cvetkovića. Na tom ni malo lakom putu stvaranja sa željom da uspemo i ostvarimo postavljene ciljeve, nama je tada a i sada potrebno poverenje i pomoć svih dobronamernih u svetu rukometa.
Tražili smo, a i dalje tražimo.
Na Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj gde su osim nekolicine njih svi od reda bili debitanti, kada još nismo bili sigurni sta i koliko možemo, kada svaki slab trenutak vas navodi da sumnjate u vaše mogućnosti, tada se tako ranjivi okrećete oko sebe tražite pomoc, ohrabrenje, podsticaj, oslonac….
U tim trenutcima kada je “slamka” dovoljna da vas gurne u provaliju, ili pak izvuče iz nje, ulije poverenje u sopstevene snage, čujete da se jedan član Upravnog odbora kladio protiv nas, protiv sebe???? na utakmici sa Evropskim prvacima – reprezentacijom Nemačke.
Kockanje je strast i ono se da razumeti i opravdati kod mladih ljudi, osim ako nije zanimanje. Ali, kockanje sa poverenjem sa ugledom, sa osećajem pripadnosti nekome i nečemu, je teško opravdati i oprostiti, jer za to čovek nije nikad toliko mlad.
Ne mislimo da je pozadina svega materijalna dobit, nego jednostavno nesnalaženje, rogobatnost, ili nesto drugo, i u nekim drugim situacijama, možda ne bi imala tako negativnog odjeka, ali tada, u tom trenutku na SP je jako bolelo.
Čitamo ovih dana da je selektoru Jovici Cvetkoviću odavno spreman oktaz, pitamo se zašto, i kome to ide u prilog, ili mozda zato sto reprezentaciji ide dobro, pa je vreme da se menja?
Pokolenju, a i čoveku “dela sude”, osmi na SP , blizu smo da uspešno završimo kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, stvorena je selekcija koja svuda izaziva respekt, ne samo po zalaganju i rezultatima nego i po ponašanju, pravi ambasadori nase zemlje. Reprezentativna selekcija diše kao jedan čovek, atmosfera kao u jednoj velikoj porodici, da li je jedini problem to sto je za to najzaslužniji selektor Jovica Cvetkovic?
I da završimo “imamo cilj, duh i dah reprezentacije, stvorili smo nesto vredno” i da od svih nas , od onih koji vole i gledaju rukomet, od rukometnih radnika pa do novinara, od cele javnosti i predsednika Velimira Marjanovica zavisi da li cemo uslisiti molbu divnog coveka, velikog sportiste i borca na terenu Momira Ilica – “da to treba sačuvati!”
Reprezentativci i stručni štab muške rukometne reprezentacije Srbije
12. jun 2009. godine
