Pala je zavesa na polusezonu u srpskoj Super ligi. Da bi opravdala taj naziv, ona će morati u godinama koje slede (najbolje je što pre) da doživi kvantitativnu, a onda i marketinšku revoluciju. Kada kažemo kvantitativnu, spomenućemo da je srpska rukometna elita najbrojnija posle Bundeslige, a sa 16 klubova (15 posle odustajanja Tarketa) je uz rame još samo ASOBAl-u i Hrvatskoj!? Pravo je pitanje zašto i dokle, ako znamo činjenicu da dosta klubova grca u dugovima i krizi.
Paradoks, kakvih često ima u našim životima, uslovio je da Liga bude kvalitetnija nego prošle godine. Dosta srpskih internacionalaca, iskusivši "glad" pečalbe i preračunavši se, vratilo se u zemlju, dosta njih u svoje matične klubove. Uz dodatak relativno stabilnih "večitih rivala", pa ekstremno pojačanu Kolubaru i mlade igrače, kojih svuda ima, stvorila se klima, u kojoj se može videti i po koja kvalitetna utakmica. Ipak, skraćenje bi značilo skoncentrisaniji kvalitet, a onda i veću zainteresovanost publike i medija, pa i bolje finansije, u svakom slučaju.
No, vratimo se terenu, na kome su se izdvojile dve ekipe – Kolubara i Crvena zvezda. Lazarevčani su tek pred kraj jeseni počeli da igraju, onako, kako bi trebalo, shodno budžetu i igračkom kadru. "Šamari" protiv Partizana u Super kupu i Crvene zvezde ih nisu previše uzdrmali, iako se to često naglašavalo i očekivalo. Igrački kadar "Krtica" je iskustveno i kvalitativno u tolikoj prednosti u odnosu na većinu timova u Ligi, da i njihovi loši dani mogu proći nekažnjeno. Da li će kompleks "kluba iz provincije", koji se već godinama pominje, kao otežavajući faktor, koji je Kolubaru sprečavao da sve što nije trofej, hrabro, proglasi kao neuspeh, i ove godine, poremetiti Lazarevčane, ostaje nam da vidimo u narednih par meseci. Ipak, mišljenja smo da ove godine Kolubaru niko i ništa ne sme zaustaviti na putu do titule, a da na sve ono što smo videli od njih u ovih 15 kola, ostaje još mnogo rezerve, koju tek treba izvući iz igrača i tima. Nedeljko Jovanović je u svom "usporenom" ritmu na izmaku tridesetih, pokazao kako se igra, pre svega pametno. Nemanja Pribak je protiv Partizana, potvrdio renome agilnog beka-strelca, koji svoje mesto može naći u gotovo bilo kom klubu na prostoru Ex-Yu. David Rašić se još uvek traži, drugu godinu od odlaska iz Metaloplastike, igra toplo-hladno, iako potencijalom ne zaostaje ni za imenima, koja su danas u reprezentaciji. A tu je još mnogo igrača, poput Rakčevića, Radulovića, Zubića, Mitrovića, pa golmana Vasića i Vujovića, koji su doprineli jesenjoj kruni…
Crvena zvezda je definitivno bila hit polusezone. Atraktivna igra, instistiranje na brzini, puno šuteva i agilno rešavanje situacija, lomili su protivnike. U završnicama su pali Partizan, Kolubara i Naisus, a nešto lakše Vojvodina. Zvezda je izgubila u Šapcu od Metaloplastike, i tako prosula sve ono što je zaradila pobedom nad jedinim ovogodišnjim konkurentom za trofej, Kolubarom. Rukometni znalci su skloni mišljenju da je upravo ta utakmica u Šapcu rešila pitanje šampiona. Crveno-belima predstoje gostovanja u Nišu, Novom Sadu, Kaću i Lazarevcu, uz gradski derbi sa Partizanom. Ako bi sve to ekipa Igora Butulije prošla pobednički, to bi bio podvig ravan onom iz 2006. godine, kada je Zvezda sa poslednjeg mesta sa Vukom Roganovićem, a na terenu Nenadićem, Perišićem i Trivundžom, došla do titule. Ove godine su junaci Bojan Ljubišić, Milan Ćorović i Bojan Tomić, koji igraju u odličnoj formi. Leva krila, Milošević i Cvetinović, izrasli su u najbolji par u Super ligi, a konstantnost je potvrdio i pivotmen Perović.
Branilac titule Partizan DO, nema lošiji sastav u odnosu na prošlu sezonu, ali je kvalitet protivnika daleko veći, a pre svega, to se odnosi na dva najveća konkurenta, Crvenu zvezdu i Kolubaru. To je crno-bele koštalo devet bodova, a pored onih, koji se "mogu oprostiti" (Crvena zvezda i Kolubara), porazi u Kragujevcu i od PKB-a, odredili su da se Partizan oprosti od titule već posle prve trećine prvenstva. Partizan je u prethodne dve sezone imao običaj da angažovanjem nekog iskusnijeg igrača (Tutić, Radosavljević, Martinović) nadomesti mladost svog kadra i to se po broju osvojenih trofeja, pokazalo ispravnim. Suština je da ove sezone crno-beli nemaju pravog lidera na parketu. Tubić, Marjanac, Beočanin, Dimitrijević, to samo nagoveštavaju, ali onog ko treba da "stane" na loptu kada treba, nema. To na trenutke mogu biti Vladimir Abadžić (odbranama u potpunosti nadomestio nivo Stojkovića iz prošle sezone) ili Stojan Radanović u odbrani, ali sudbinu utakmica ipak određuju oni kod kojih je lopta – znači, bekovi.
Na četvrto mesto, plasirao se niški Naisus, novoformirana ekipa nastala fuzijom ORK Niša i Jugopetrol Železničara. Projekat u kome je zamišljeno da se niška deca vrate kući, izdržao je prvu jesen. Dobra bodovna osnova, realne šanse da se izbori plasman u Evropu, ali i utisak, da je još neki bod mogao da se "kljucne", šire optimizam što se tiče niškog klupskog rukometa. "Zli jezici" govore u šali da su Nišlijama na terenu potrebne dve lopte, kada su u igri Đurić i Petković, pa i ostali internacionalci. "Rak-rana" napada je desna strana, a ni golmani se nisu proslavili ove jeseni. Ono što svakako nije pozitivno, to je mali broj gledalaca na utakmicama u gradu, gde kada igra reprezentacija, nema gde igla da padne. O tome treba da razmisle čelnici kluba…
Ono što smo očekivali, to smo i dobili od novosadske Vojvodine. Iskusna ekipa predvođena dirigentom iz boljih dana zrenjaninskog Proletera, Radakovićem, skupljala je bodove od slabijih ekipa, a sa jačima, igrala sasvim dobro (Zvezda i Partizan). Kragujevački Radnički je pobedom nad Partizanom i serijom od četiri vezane pobede pre toga, izbacio sebe kao pravo osveženje za srpski rukomet. Iskusni trener Jokanović, koji zna da sklopi ekipu i napravi pobedničku atmosferu, ispustio je sa svojim momcima bodove u završnicama u Crvenki i Novom Sadu, a s ozbirom na raspored, moglo bi se reći da i Kragujevčani imaju čemu da se nadaju u okviru crte od pet klubova, koji će u Evropu.
Ponovo rapidno promenjen sastav, ekipa sastavljena u poslednjem trenutku, pa se dugo čekala prava forma od šabačke Metaloplastike. I ona je stigla pri kraju sezone, kada je u "Gimnaziji" pala Crvena zvezda. Ekipa trenera Novakovića je nanizala pet pobeda zaredom i tako se uključila u odbranu prošlogodišnjeg plasmana – četvrtog mesta.
Hemija ekipe PKB-a donela je 14 bodova na konto ovog beogradskog kluba. Sjajno su startovali sezonu, predvođeni Miroslavom Simićem, koji je posle pobede nad Partizanom (treće kolo) napustio klub, a to je uslovilo i pad rezultata. Ipak, borbeni duh, ovu ekipu odlikuje godinama, čime ponekad, nadoknađuju igrački kvalitet. Lepo je gledati PKB uživo, jer se može videti specifičan karakter, karakteristika manjih sredina, podrška na terenu i sa tribina. I kada utakmicu posmatra 200 gledalaca, na terenu "sve puca"…
Najbolja odbrana u Ligi, igra se u Kaću. Jug
ović je ove jeseni primao u proseku nešto više od 24 gola po meču (341), ali je davao gol manje, pa je nanizao šest poraza, uz četiri pobede i remija. Sada je već gotovo sigurno da Kaćani neće uspeti da ponovo izbore plasman u Čelendž Kup, koji su odbili igrati već drugu godinu. Ipak, ono što ekipi Vladana Jordovića niko ne može da oduzme, to je mladost i veliki potencijal. Toliki, da se Partizan svede na 16 golova, a onda, mladost, da se ubedljivo izgubi u Smederevu ili ispuste "viđeni" bodovi kod kuće.
U "donji dom", plasiral su se ekipe Priboja, Proletera i Crvenke. Tim iz Priboja će uz lakši raspored u drugom delu (osam mečeva kod kuće, a tri prvoplasirane ekipe su već gostovale), imati šansu za sijaset lakih bodova, pa i poboljšanje bodovnog salda, što je u skladu sa solidnim kvalitetom koji poseduje. Proleter je tešku finansijsku godinu, napuštanje sponzora Naftagasa i podmlađivanje ekipe, nadomestio, tradicionalno dobrim igrama u svom gradu (nekada "Medison", sada "Kristalna dvorana"), kao i Crvenka, koja grca već godinu i po dana, i pitanje je, gde je izlaz u svemu tome.
Na samom dnu, verovatno tri ekipe, koje će odlučivati o tome, ko će ispasti (samo jedna) jesu Smederevo, Planinka i Dinamo. Koliko je teška prva godina u eliti, vidi se na primeru Smederavaca i Pančevaca. Ekipa koju predvodi Nenad Maksić, nekadašnji srpski reprezentativac, koji se vratio u rodni grad na Dunavu, zabeležila je poslednju pobedu u četvrtom kolu, a u poslednjih deset utakmica, Smederci su upisali mršavi "iks" na svom parketu protiv Proletera. Olakšavajuća okolnost je što im Dinamo dolazi na noge u drugom delu, ali zato, pred njima je gostovanje u Kuršumliji. Dinamo je zamenio trenera pri kraju polusezone, ali su rezultati ostali manje-više isti. Pet bodova iz 14 utakmica, loša finansijska situacija, pa gostovanja u Smederevu i Kuršumliji u najavi proleća, naslućuju da je Dinamo prvi kandidat za ispadanje iz Super lige. Tu je i Planinka, sa šest bodova (svi osvojeni kod kuće). Gol razlika od -47 na gostovanjima (svih sedam poraza), što je u proseku sedam razlike po susretu, ne daje veliku šansu Kuršumličanima u nastavku sezone, ali im zato na noge dolaze oba direktna konkurenta u borbi za opstanak – Smederevo i Dinamo.
Klupski rukomet je otišao na preispitivanje i analizu do sredine februara, a do tada će mnoge dobre i loše stvari biti uočene. Nadamo se da će svima u Srbiji, nadahnuće dati rezultat seniorske reprezentacije na predstojećem Evropskom prvenstvu u Austriji.
Ž.B
