Kao i uvek posle neizvesnog finala, i konferencija za medije, bila je zanimljiva i puna naboja. Na njoj su se predstavnicima "sedme sile", obratili treneri Butulija i Trbojević, odnosno, igrači, Boban Živković sa jedne i Stevan Popov sa druge strane.
Boban Živković, levo krilo Crvene zvezde:
– Čestitam ekipi Vojvodine. Utakmica je dolikovala jednom finalu. Bilo je puno pritiska. Dali smo sve od sebe. Napravili smo na kraju nekoliko grešaka, koji su rezultirali, onako, kako jesu. Bilo je lepo za gledanje. Pravo finale.
Stevan Popov, pivotmen Vojvodine:
– Čestitao bih Zvezdi na fer i korektnoj borbi. Publika je uživala u rukomet. Ovo je bio praznik rukometa. Novi Sad je opravdao domaćinstvo. Naš osmi igrač je bila publika, kao i u polufinaliu protivi Partizana. Nismo dobro igrali prvo poluvreme. U drugom poluvremenu smo se složili. Ovo nam je bio cilj. Potajno smo to i priželjkivali. Mi smo starija ekipa i ovo je bila poslednja šansa za neke igrače da osvoje nešto u svojoj karijeri. Zahvalio bih upravi. I kad je išlo loše, i kada je išlo dobro, bili su uz nas. Odužili smo im se…
U uvodnom izlaganju, trener Beograđana, Igor Butulija je bio sasvim kratak: "Čestitao bih igračima Vojvodine. Hvala.", da bi posle pitanja novinara, dao obrazloženje poraza u finalu Kupa, opet, u poslednjem trenucima, kao i prošle godine u Smederevu od Kolubare:
– Sigurno ću se obratiti široj javnosti za dan, dva, jer ne želim da ovim momcima umanjim uspeh. Uzeli su Kup. Mogu samo da kažem da su me pobedile sile zla. Moje je da ćutim. Ovo nema veze sa sportom.U Srbiji je važnije da neki nebitni faktori odlučuj. Ovakav kriterijum je mogao samo da odgovara Vojvodini. Mi smo to znali. Sudili su balkanski, a u napadu evropski. Minut i 33 sekunde je trajao zadnji napad do gola. To se radilo sedamdesetih godina prošlog veka. Ja neću da umanjim moje momke. Čestitam im od srca. Ponavljam istu priču. Obratiću se široj javnosti, mnogo jače nego što to neki misle. Provodim u rukometu 24 sata dnevno i da mi neki ljudi ovo namerno rade, stvarno. Ovo je bila mnogo ružna utakmica iz stručnog ugla. Posle finala, da se priča o lepoti, to su samo fraze. Kad igrate 2:2 u 15. minutu, to nema nigde u Evropi. Samo se to ovde igra, ovde pušta i sa te strane sam razočaran. Suditi dva minuta na 30 sekundi pre kraja je žalosno, ali su i moji momci promašili dva zicera. Sa druge strane, par momaka, Mandić, Barišić, Popov i kompanija, bili su zaista hrabri. Čestitam im…
