Golmanka juniorske reprezentacije Srbije i superligaša Max Sporta iz Nove Pazove, Jovana Risović(17) nema slučajno nadimak "Zmaj". Dobila ga je od trenera odavno, kada ga je zaslužila odbranama. Juniorke Srbije očekuju kvalifikacije za plasman na Evropsko prvenstvo koje se u avgustu igra u Holandiji, a Jovana nas je svojom formom tokom ove sezone uverila da će gol reprezentacije biti dobro čuvan. Potvrdila je to i u razgovoru na Banjici dok smo čekali na početak jedne od utakmica Super lige.
Uskoro će kvalifikacioni turnir u Požegi za plasman na Evropsko prvenstvo. Pripreme samo što nisu počele?
-Da, okupljamo se i idemo odmah u Rumuniju. Igramo dve prijateljske utakmice sa njima. Zatim idemo u Požegu gde ćemo odraditi pet dana priprema do prve utakmice. Kvalifikacije traju tri dana, od 22.do 24.aprila. U grupi smo sa Španijom, Finskom i Islandom. Nadamo se prolasku, a prolaze prve dve. Prvu utakmicu igramo sa Islandom, zatim sa Finskom i na kraju sa Španijom. Biće nam u interseu da pobedimo sve i budemo prve jer ćemo tako dobiti lakšu grupu na prvenstvu
Igrale ste nedavno sa vršnjakinjama prijateljske utakmice u Hrvatskoj?
-Da, prvu smo izgubile, drugu pobedile. Izašle smo iz autobusa praktično pravo na tu prvu utakmicu, ali razlog poraza je u lošoj igri u odbrani. Nismo igrale čvrsto. Druga utakmica je bila druga priča i pobedile smo.
Kao generacija imate zajedničko iskustvo u kadetskoj konkurenciji. Evropsko prvenstvo koje se igralo u Nišu i Vrnjačkoj Banji?
-To nam je bilo prvo veliko takmičenje. Možda i nismo ni imali sreće sa grupom pošto smo dobili Norvešku, Nemačku i Španiju. Ta prva utakmica sa Španijom je bila ispod svakog nivoa, izgubili smo jer nismo igrali kako znamo. Eto, loše smo otvorili, posle smo igrali nerešeno sa Norveškom i pobedili Nemačku, ali uzalud. Da smo izvukli nešto sa Španijom, prošle bi dalje.
Koliko znači što u reprezentaciji radiš sa Brankom Jovanović, pošto verovatno nemaš trenera u klubu?
-Mnogo. U klubovima u Srbiji se ne radi puno sa golmanima i onda u reprezentaciji jedva dočekam da od nje naučim nešto novo. A Vlada Šimičić je trener sa koji me prati u klubu već 9 godina, praktično od prvih koraka i odličan je.
Koje golmanke voliš da gledaš?
-Golmanku norveške reprezentacije, Haraldsen, a od naših, volim kako brani Tatalović. Jednostavno volim njen stil.
Imaš dosta medalja sa mladjim kategorijama tvog matičnog kluba, Zemuna?
-Da, ali najdraža mi je medalja sa generacijom '92 sa prvenstva Srbije u Nišu kada smo bile prve. Pored Naise i Cepelina koji je imao najbolju ekipu niko nije ni računao da im mi možemo parirati. Baš zato što su nas potcenili, bilo mi je još draže što smo bili najbolji.
Ostala su još dva kola do kraja Super lige, kakvi su utisci? Tvoja ekipa, Max Sport je prijatno iznenadjenje drugog dela sezone.
-Mnogo bolje igramo ovaj drugi deo sezone od prvog. Ne znam da li smo možda prvi deo igrali malo plašljivije, jer je ipak ovaj sastav prvi put u Super ligi, naročito prve utakmice nismo igrali ni blizu kako znamo. Drugi deo smo bolje počele, vezale smo 7 pobeda i sada imamo šansu da same odlučujemo o poziciji na tabeli. Kada smo ušli u Super ligu, cilj je bio da opstanemo, ali kako smo pobedjivali i shvatali da možemo, ambicije su naravno porasle.
Čuli smo dosta pohvala na račun tvojih odbrana, pominje se 16-17 odbrana u proseku po utakmici, što je za nekoga ko ima samo 17 godina izuzetna statistika.
– Mislim da sam dosta napredovala ove sezone. Zadovoljna sam naravno, ali uvek može i bolje. Kada dobro branim i pobedimo, meni je to mnogo bolje nego da stavljam sebe u neki prvi plan.
A koliko si odbrana imala protiv Zaječara, recimo?
-Prvu utakmicu kod nas smo izgubile 12 razlike uz 10 naših stativa i prečki. Imala sam 18 odbrana, a u Zaječaru smo izgubili sa većom razlikom. Imala sam 19 odbrana.
