Priznajem da čak ni uporno insistiranje urednika, vlasnika, novinara, entuzijaste (i ko zna čega još!), Ž.Bogdanovića, koga izuzetno cenim zbog misije koje se prihvatio (rukomet na Balkanu u elektronskom obliku – ili ti Marko Kraljević i TV, II deo…) nije bilo razlog da se latim nezahvalne uloge “petla u supi” (ah, nesretnik se javljao uvek PRE nego što smo i planirali da se budimo!), a i fakat je da ma koliko da volim internet, ljubimac blogova nikako baš nisam, a tek njihov “spisatelj” sa sve prvim licem jednine… još manje! Ipak, sudbina se poigrala još jednom, i mail dobijen pre par dana od dragog prijatelja i uvaženog profesora Univerziteta u Portu – dr. Antonia Alberta Diasa Cunhe, bio je “provokacija” na koju nisam mogao, a da ne odreagujem. Običan mail sa najnormalnijim izveštajem sa Prvenstva sveta za omladince u Egiptu (poznatiji u onom “rogobatnom” obliku kao: U-21), naslovljen kao “Relatorio do Mundial Sub 21 – Egipto 2009…” (Izveštaj sa prvenstva sveta U-21 u Egiptu ) selektora Rolanda Freitasa. A pošto i navedenog mladića odlično poznajem (jedan od najperspektivnijih mladih trenera Portugala i stalni učesnik svih Evropskih trenerskih seminara), zavirih i pronađoh neke male, velike, ozbiljne stvari. Iste onakve kakve smo i sami pisali (dok smo još imali želje za tim, znanja i povoda – o čemu!), analize, zadaci, planovi…Portugalci, koji su uložili puno u ovu generaciju, i koji tek od njih očekuju, zadovoljni onim što su uradili poslednjih godina (redovni i zapaženi učesnici, uz lagani rezultatski pomak na gore 15-ti u Makedoniji, 7-i u Egiptu). I rekoh sebi, Dragane, to je “ono”! Ona izgubljena karika, ljubav prema sportu u koju se svi neprestano zaklinjemo, ona praiskonska želja da se bude bolji, ode dalje, uradi više… . Shvatih da je priznanje prvi korak ka ozdravljenju, i reših da olakšam i sebi, i papiru, i iskoračim iza zida ćutanja… Neko ipak mora prvi!
Donje dve tabele, predstavljaju pregled rezultata na velikim takmičenjima (Evropska i Svetska prvenstva) od 2004-te do danas. Pošto (i dalje) smatram “uspešnošću” takmičenja jednog tima ulazak u polufinale takmičenja (a ne “samo” nosioce medalja”), u svom prikazu, dao sam nosioce medalja (velikim slovima) i plasman zemalja sa područja bivše nam države, ono što neki danas zovu jugoistočnom Evropom, a nekad su zvali Balkanom…
U – 19
1990 1988 1986
2009 2008 2007 2006 2005 2004
WCh Tunis ECh Czech WCh Bahrein ECh Estonia WCh Qatar ECh Srbija
1.CROATIA 1.GERMANY 1. DENMARK 1.CROATIA 1.SCG 1.SCG
2.ICELAND 2.DENMARK 2.CROATIA 2.DENMARK 2.KOREA 2.CRO
3.SWEDEN 3.SWEDEN 3.SWEDEN 3.SWEDEN 3.CROATIA 3.DEN
4.TUNIS 4.ICELAND 4.ARGENT. 4.POLAND 4.DENMARK 4.SLO
(5-Cro,9-Slo,10-Srb,11-Bos) (7-SCG,13-Slo)
Ako posmatramo uspešnost po godištima, dolazimo do sledeće tabele:
1990 1988 1986
ICELAND (II i IV) DENMARK (I i II) (SCG I i I)
CROATIA (I i V) CROATIA (I i II) (CRO II i III)
SWEDEN (III i III) SWEDEN (III i III) (DEN III i IV)
Gledano ukupno najuspešnija evropska nacija je CROATIA, slede DENMARK i SWEDEN, a kad smo već kod Hrvatske, treba istaći da je to jedina nacija (“ex Yu” ili Balkana), koja se pojavila na svim dosada održanim prvenstvima!
*1(2006-e) ————–*1(2009-e)
CROATIA: *2(2004-e)——- *2(2007-e)
*3(2005-e)
*5(2008-e)
U – 21
1988 1986 1984
2009 2008 2007 2006 2005 2004
WCh Egypt ECh Romania WCh Macedonia ECh Austria WCh Hungary ECh Latvia
1.GERMANY 1.DENMARK 1. SWEDEN 1.GERMANY 1.DENMARK 1.GER
2.DENMARK 2.GERMANY 2.GERMANY 2.SWEDEN 2.SCG 2.DEN
3.SLOVENIA 3.FRANCE 3.DENMARK 3.DENMARK 3.HUNGARY 3.SLO
4.EGYPT 4.SWEDEN 4.CROATIA 4.SCG 4.GERMANY 4.HUN
(11-Srb,13-Slo,16-Cro) (8-Slo,10-Mak) (7-Cro,8-Slo) (8-Slovenia) (15-Mak)
Ako posmatramo uspešnost po godištima u ovom uzrastu, dolazimo do sledeće tabele:
1988 1986 1984
GERMANY (I i II) GERMANY (I i II) (DENMARK I i II)
DENMARK (I i II) SWEDEN (I i II) (GERMANY I i IV)
DENMARK (III i III) (HUNGARY III i IV)
Jedina nacija (sa prostora Balkana i “ex YU”) koja je učestvovala na svim takmičenjima u periodu koji je uzet za analizu (2004-2009), jeste Slovenija.
Hrvatska nije tako uspešna u ovom uzrastu (istine radi često u prilici da igra bez najboljih igrača u tom uzrastu – zbog preklapanja termina sa seniorskom reprezentacijom – primer Duvnjaka!), Srbija nakon razlaza sa SCG i raspada “trofejne” generacije 1986 (za analizu je zašto se pomenuta nije ni plasirala na završno takmičenje u svom uzrastu!!!), u protekle tri godine i šest velikih takmičenja, uzela je učešće samo 2 (DVA!) puta u 2008-oj i to sa vrlo skromnim plasmanima, 10. i 11. mestom)! Ne tako davno (u 2005-oj) tadašnja SCG je bila prvak U-19 i vicešampion na U-21, pa zaključke izvedite sami!
Crna Gora (bez učešća od osamostaljenja, Bosna sa jednim nastupom i skromnim plasmanom – 11.mesto, Makedonija sa 10-tim mestom na takmičenju u Ohridu i 15-tim, 2004-te), na dugom su putu i daleko od šanse, da čak i učestvuju na velikim smotrama, i još uvek bez jasne strategije, kako da to promene.
U donjem pregledu može se videti kako izgledaju rezultati reprezentacija sortirani po godištima:
Generacija 1984
21.god. 20.god. 19.god. 18.god.
WCh Hungary ECh Romania
1.DENMARK 1.GERMANY
2.SCG 2.DENMARK
3.HUNGARY 3.SLOVENIA
4.GERMANY 4.HUNGARY
Generacija 1986
21.god. 20.god. 19.god. 18.god.
WCh Macedonia ECh Austria WCh Qatar ECh Serbia
1.SWEDEN 1.GERMANY 1.SCG
1.SCG
2.GERMANY 2.SWEDEN 2.KOREA 2.CROATIA
3.DENMARK 3.DENMARK 3.CROATIA 3.DENMARK
4.CROATIA 4.SCG 4.DENMARK 4.SLOVENIA
Generacija 1988
21.god. 20.god. 19.god. 18.god.
WCh Egypt ECh Romania WCh Bahrein ECh Latvia
1.GERMANY 1.DENMARK 1.DENMARK 1.CROATIA
2.DENMARK 2.GERMANY 2.CROATIA 2.DENMARK
3.SLOVENIA 3.FRANCE 3.SWEDEN 3.SWEDEN
4.EGYPT 4.SWEDEN 4.ARGENTINA 4.POLAND
Generacija 1990
21.god. 20.god. 19.god. 18.god.
WCh Tunis ECh Czech
1. ? 1. ? 1.CROATIA 1.GERMANY
2. ? 2. ? 2.ICELAND 2.DENMARK
3. ? 3. ? 3.SWEDEN 3.SWEDEN
4. ? 4. ? 4.TUNIS 4.ICELAND
Ako želimo da analiziramo uspešnost evropskih selekcija po takmičenjima na kojima učestvuju (po starosti učesnika), dolazimo do sledeće tabele:
21.god. 20.god. 19.god. 18.god.
DENMARK (I,II i III) GERMANY (I,I i II) CROATIA (I,II i III) DENMARK (II,II i III)
GERMANY (I,II i IV) DENMARK (I,II i III) DENMARK (I i IV) CROATIA (I i II)
SWEDEN (II i IV) SWEDEN (III i III)
Iz tabele se jasno vidi da je kvalitet skoncentrisan u zemljama koje su i u seniorskoj konkurenciji među najuspešnijima (Denmark, Germany, Croatia – tri od četiri polufinalista poslednjeg šampionata sveta u Hrvatskoj!), s tim da je Hrvatska uspešnija u mlađim uzrasnim kategorijama, a Nemačka u starijim (možda nam to i govori o njihovim prioritetima?!), dok je Danska najkonstantnija u skoro svim kategorijama i na svim takmičenjima, tamo gde se dele medalje! Još jedan predstavnik skandinavske skole rukometa – Švedska pokazuje da zaista odlično radi i da je na putu povratka u sam svetski vrh.
Ako bi pak proanalizirali uspešnost poslednje četiri generacije evropskih selekcija po takmičenjima na kojima su učestvovali (godišta rođenja) došli bi do sledeće tabele:
1990. 1988. 1986. 1984.
SWE (III i III) DENMARK (I,I ,II i II) SCG (I,I i IV) DENMARK (I i II)
ICELAND (II i IV) SWEDEN (III,III i IV) DENMARK (III,III,III i IV) GERMANY (I i IV)
CROATIA (I) CROATIA (I i II) CROATIA (II,III i IV) HUNGARY (III i IV)
GERMANY (I) SWEDEN (I i II) SCG (II)
DENMARK (II) GERMANY (I i II) SLOVENIA (III)
Iz navedenih plasmana lako je videti i koje su nadolazeće generacije u pojedinim zemljama, kao i “prazna” mesta u selekcijama koje se baziraju na uspesima jednog godišta i ne rade u kontinuitetu i sa strategijom. Ponovo je najuspešnija Danska, vidljivo je napredovanje Švedske, spremnost Hrvata da izbace i treću trofejnu generaciju, novi uzlet malenog Islanda, itd… ovo je samo delić onoga sto “čeka” rukometnu Evropu u narednim godinama, i znak onima koji imaju pameti da se samo mukotrpnim radom, ulaganjem u mlađe selekcije mogu očekivati pravi rezultati seniora u budućnosti.
A kako ništa ne uspeva poput uspeha, mogli smo to videti i iz primera nove generacije srpskih vaterpolista ili uspešne smene i kontinuiteta rezultata odbojkaša Srbije. Primeri su oko nas, samo ih treba i slediti, organizaciono, studiozno, marljivo…
Šta reći na kraju, a da liči na zaključak i ujedno ne bude patetično… . Prvo i osnovno, baciti pogled na “svoje dvorište”, šta se to sve promenilo od 2005-te do danas? Gde je izgubljena ta tanka nit koja odvaja uspešne od onih drugih? Videti i koji su to momci, a da su mlađi od spominjanih 21, članovi seniorske reprezentacije (jedna Hrvatska ponosi se igračem koji je prodrmao celi rukometni svet transferom u Hamburg, još uvek po godinama “golobradi” U-21 igrač D.Duvnjak (rođen je 1988-e!), a odavno seniorski reprezentativac, i ne mogu da ne priupitam kako smo usput negde “pogubili” Pavlovića, Nenadića, Malenčića, Milića…čudesne rukometne “wunderkinde” svojih generacija!? I da, zašto smo napustili sistem koji je godinama funkcionisao (počast počivšem Kazimiru Fulgoziju od hiljada njegovih učenika!), i zasto na odlučujuću utakmicu u Belorusiju idemo direktno autobusom tričavih par hiljada kilometara, i zašto ne okupljamo juniore preko godine kako smo uvek radili, već samo na par dana pred takmičenje, i zašto ne mislimo o 2012-toj, koja je pred vratima… . Mnogo pitanja, a odgovora malo, ili makar onih zvaničnih. Dobronamerni će reći da smo nekada igrali turnir AVNOJ-a i selektirali najbolje juniore i omladince sveta, a ko nam pa “brani” da to i sada činimo (u EHF nedeljama na primer!) ili zašto se makar regionalno ne organizujemo. To manje i košta (jedinim kriterijumom ovog turbulentnog vremena) na pr. CG-BOS-MAK.. SRB-ROM-HUN.. uz neke od komšija, koje su već najbolji (a stid nas je da učimo još jednom od njih!), mogli bi da napravimo svetski prestižne turnire za ove uzraste SLO-CRO-SRB + bilo koja od GER-DEN-SWE, znači imati najjače svetsko takmičenje u malom, itd i tome sl…
Bez namere da prozivam, željan da pozovem ili budem p(r)ozvan običnom “komandom”: ZA MNOM! Neko ipak mora prvi…
