Popularno „evropsko proleće“ koje u rukometnim kupovima pod jurisdikcijom EHF-a počinje u februaru, dočekaće ukupno 116 ekipa iz 30 zemalja u obe konkurencije. Ko je glavni u evropskom rukometu, pokazalo se još jednom na primeru najvećeg broja klubova u EHF Ligi šampiona, kao i osmini finala ostalih evro-kupova, gde Nemačka ukupno još uvek u pogonu ima 11 klubova. I dok se čeka prvi nemački skalp u Evropi, iza bundesligaša ide Danska sa devet klubova, a odmah zatim Francuska i Mađarska sa po osam.
TOP 5 zatvara Rusija sa sedam klubova u obe konkurencije, šest ima Rumunija, a u grupi zemalja sa po pet predstavnika u Evropi nalazi se i Srbija. I pored finansijskih problema sa kojima se suočavaju gotovo svi klubovi u Srbiji, TOP 16 fazu evropskih kupova videće ŽRK Radnički, Knjaz Miloš i Naisa u ženskoj, odnosno, RK Radnički i novosadska Vojvodina u muškoj konkurenciji.
Zajedno sa Srbijom, po put klubova imaju i Poljska, Portugalija, Norveška i Španija.
Hrvatska, zajedno sa Švedskom, još uvek računa na četiri kluba. To su PPD Zagreb i Nexe u muškoj, odnosno, poslednjeplasirani iz Lige šampiona, Podravka i Lokomotiva, koje nastavljaju takmičenje u Kupu pobednika Kupova.
U grupi sa tri kluba se nalaze Makedonija (ŽRK Vardar, RK Vardar i RK Metalurg) i Slovenija (RK Krim, RK Gorenje i RK Celje Pivovarna Laško).
Crna Gora ima predstavnika u jednom od glavnih favorita za osvajanje ženske EHF Lige šampiona, ŽRK Budućnost, dok se kriza u klubovima Bosne i Hercegovine najbolje ogleda u podatku da je samo ŽRK Goražde ove sezone uopšte i učestvovalo na međunarodnoj sceni, ali je stalo u trećem kolu Čelendž Kupa.
