Danas će u Lozani biti održan jedan od najznačajnijih mečeva u dosadašnjoj istoriji Rukometa na pesku. Ovaj spektakularni sport je zakucao na vrata Olimpijskih igara o čemu najbolje svedoči ulazak na program Olimpijskih igara mladih, počev od Buenos Airesa 2018. godine. Ovaj četvrtak će sigurno nositi pridev „istorijski“ obzirom da se radi o prvom susretu svih svetskih zvezda, tj. najboljih svetskih igračica i igrača. Na obali Lemanskog jezera, u neposrednom komšiluku sedišta Medjunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), popodne će biti održani mečevi u kome će se sastati dve ženske, a potom i dve muške ekipe sastavljene od „all star“ igrača Rukometa na pesku. Balkan-handball region će na ovoj smotri predstavljati igračice, igrači iz Srbije, Hrvatske i Mađarske. Vlatka Šamarinec, Božana Fekete, Agneš Đeri, Renata Ciki, Marko Pavlović, Igor Totić, Drago Vojnović i Mladen Paradžik. Svi oni će, predvođeni trenerima Davorom Rokavcem, Sašom Kuburovićem i Tamašem Naukumom, biće u prilici da u društvu sa igračima i trenerima iz ostalih zemalja i to Brazila, Španije, Rusije, Ukrajine, Norveške, Danske, Italije, Grčke i Turske, na fantastičnoj sceni i pred predstavnicima MOK, IHF i mnogim drugim zvanicama, reprezentuju svu atraktivnost ovog sporta.
Meču će prethoditi utakmice mladih igrača, kao i meč dva švajcarska tima, a najveće svetske zvezde, čiji će timovi danas nositi imena zvezda i sazvežđa Mira i Vega (ženski timovi) i Orion i Sirijus (muški timovi), svoje znanje i atrakciju Rukometa na pesku će demonstrirati i pred predsednicima MOK-a Tomasom Bahom i predsednikom IHF-a Hasanom Mustafom.
UVERITI MOK, ALI I RUKOMETNU ZAJEDNICU
Borba rukometa na pesku da postane olimpijski sport ima i svoju drugu dimenziju, a to je ubeđivanje i same rukometne porodice, da je vredan pažnje. Kako drugačije objasniti činjenicu da veliki broj zemalja još uvek nema reprezentacije na pesku ili pak, nije zainteresovan za učestvovanje na velikim takmičenjima. Sa druge strane, i ona bi morala biti organizovana na mnogo većem nivou, poput onog iz Ljoret De Mara, gde su akteri, ali i sve ono što je viđeno preko siromašnog „lajvstrima“ i fotografija sa terena oko kojih su zjapile prazne tribine, govorili da od spektakularnosti osim same igre – nije bilo ništa.
