Negde oko 23 časa, dobićemo odgovor na pitanje – Ko je bio najbolji od Pekinga do Londona. Tačno tada, pašće odluka o finalisti Olimpijskog turnira između Francuza i Hrvata, dve vodeće velesile u svetskom rukometu unazad četiri godine. Svetski šampioni iz Zagreba i Malmea, evropski iz Beča, nameriće se na Hrvatsku, koja je sa dva srebra (SP 2009, EURO 2010) i bronzom (EURO 2012) strpljivo godinama čekala da zada završni udarac timu „Eksperata“, kako su se sjajni Francuzi prozvali u godinama nepobedivosti.
HRVATSKA – FRANCUSKA 19:24 (FINALE SP 2009)
Sigurno najbolniji poraz Hrvatske u rukometnoj istoriji. Ni 16.000 ljudi na tribinama „Zagrebačke Arene“, nije pomoglo da se u finalu spektakularnog Svetskog prvenstva januara 2009. godine savladaju prejaki Francuzi. Žalili su se tada domaćini na suđenje, Vori je zamahivao ka sudiji u nastupu besa, ali realno, Karabatić i ekipa su tada bili sila „koja Boga ne moli“. Omejer je začarao mrežu, odbrana je bila prejaka, a Balić, psihički satrven u tih 20 dana, stigao je samo da se unese u facu Nikoli, što je tada bilo prokomentarisano kao izraz nemoći, a ne sudara dva najbolja igrača sveta. Ne želevši da primi medalju, Ivano je tada sišao i sa trona najboljeg na planeti, prepustivši to mlađem Karabatiću.
HRVATSKA – FRANCUSKA 21:25 (FINALE EURO 2010)
Ako su „Kauboji“ teško preboleli poraz u finalu pred svojim navijačima, onda su bili pomireni sa sudbinom posle novog okršaja u finalu Evropskog prvenstva u Austriji. Krilatica da svi mogu da igraju sa Francuzima“dok Karabatić ne uhvati loptu u zadnjih 10 minuta“, ponovila se ko zna koliko puta u Beču. Tako je bilo i u finalu, posle koga se Lino Červar povukao sa klupe reprezentacije. Francuzi su bili nedodirljivi…
HRVATSKA – FRANCUSKA 29:22 (GLAVNA FAZA – EURO 2012)
Kako je Ivano Balić „sišao“ sa pijedestala najboljeg na svetu na Svetskom prvenstvu 2009. godine u Zagrebu, tako je to učinio i Nikola Karabatić u Novom Sadu u debaklu nadmenih „Trikolora“, koje je upravo Hrvatska poslala kući. Da to više nisu „ti Francuzi“, videli smo već u Malmeu na Svetskom prvenstvu, kada su se provukli Dancima u finalu. Hrvatska je u Novom Sadu udarila prvi korak ka „potpunoj osveti“ i razbila priče o eventualnom „kompleksu“ od Omejera i ostalih…
POLUFINALE OI – „KO JE BIO NAJBOLJI OD PEKINGA DO LONDONA?“
Vreme je da padne odluka, ko je bio najbolji od Pekinga do Londona. Francuzi su učestvovali u tri finala, tri puta zlatni, dok su Hrvati dva puta gubili u finalima velikih takmičenja i došli do jedne bronze. Nema sumnje da je Hrvatska više prikazala u Londonu. Odlične partije u grupi, savršena odbrana, još bolja kontra. Napad u kome svi imaju dobru realizaciju, saradnja sa Vorijem, odlična.
Sa druge strane, Francuzi koji su se, slično Hrvatima, tukli sa Tunišanima nekih 45 minuta, izgubili od Islanda i pobedili Švedsku. U četvrtfinalu je „staru gardu“ potpomognuo Vilijam Akambre ili kako ga prozvaše „Princ Vilijam“ sa sedam golova protiv Španaca. Kao i u Malmeu, kada je bio „u milosti“ Oneste, Akambre je pokazao da je „jedina budućnost“ Francuza i „faktor iznenađenja“ za protivnike. Da li će Gojun i Vori satrti tog „keca iz rukava“ „Eksperata“, ostaje da vidimo. Iznenađenja ne može da bude. Ove dve reprezentacije znaju sve jedna o drugoj.
Nama ostaje da uživamo. Pre toga, ne zaboravite od 18 časova prvo polufinale između Mađarske i Švedske.
