Dani slavlja za mađarski grad Vesprem! Ponos grada,
rukometaši nekadašnjeg Foteksa, a današnjeg MKB-a, doneli su, posle 16 godina,
evropski trofej u klupske vitrine. U finalu je pala nemačka „firma" Rajn Nekar
Loven, sastavljena od igrača svetske klase i po difoltu, pretplaćena na
trofeje. Ni 13500 ljudi na revanšu u Manhajmu, nije pomoglo da se njihove
planovi ne izjalove. Jedan od najzaslužnijih za tako nešto, jeste Marko Vujin,
desni bek mađarskog vicešampiona.
Zdravo, Marko! U Vespremu se slavi danima. Kako
je sve počelo?
– Stigli smo oko pola dva ujutru u Vesprem
(nedelja). Imali smo slavlje ispred dvorane, pa smo išli u disko, cela ekipa. U
nedelju smo bili na nekoj fakultetskoj žurci u Vespremu, a onda smo juče imali
doček u gradu. Napravljen je podijum, bilo je 6-7 hiljada ljudi. Sada nam
ostaje da osvojimo titulu prvaka i onda se pravi doček za obe titule sledeće
nedelje, u petak, 23. maja.
Iznenadili ste „Nemce" i uzeli Kup kupova, po
drugi put. Prvi put je to bilo pre 16 godina.
– Samom promenom trenera, potrebno je da se ekipa
navikne na nove metode rada. Zato smo verovatno i ispali rano iz Lige šampiona.
U januaru i februaru krenuli smo da radimo na tome da uzmemo Kup kupova. Od
tada u Evropi nismo izgubili utakmicu. Imali smo samo dve nerešene. Što se tiče
finala, oni su bili apsolutni favoriti, jer imaju iz finala zadnjeg Svetskog
prvenstva (Nemačka-Poljska), devet igrača, što Poljaka, što Nemaca. Imali su
revanš kod kuće, pred 15000 ljudi. Ipak, ispostavilo se da to nije olakšavajuća
okolnost. Odigrali smo dobro prvu utakmicu. Iskoristili veliki broj njihovih
tehničkih grešaka i napravili tu prednost od pet golova. Što se tiče revanša,
odlučilo je sjajno veče Dejana Perića. Kada ti golman u finalu odbrani 20-25
lopti, onda ekipa ne može da izgubi. Video si šta je Šterbik uradio u finalu
Lige šampiona.
Nemci su bili i pretpotentni?
– Po onome što nam je Močai prevodio iz novina
njihove izjave i kako su se ponašali na zagrevanju, to se dalo videti. Oni su
mislili da će tih pet razlike stići u prvih deset minuta. Nije bilo tako.
Otklonili smo sve greške, pogotovo u napadu, gde smo igrali smireno. Taktički
smo jako dobro odigrali, na osnovu njihovih utakmica, koje smo odgledali.
Igrali smo pred 15000 ljudi, ali smo uspeli da se isključimo i smanjimo
pritisak.
Kod vas je mnogo „toplija" atmosfera, iako hala
prima mnogo manje gledalaca.
– Da, naša hala prima 2000 ljudi, pa onda možeš
da zamisliš, kad se primi još hiljadu, dve ljudi, kako bude.
Jesi li umoran od slavlja?
– Nisam umoran, jer sam imao vremena za ova dva i
po dana, i da se naspavam, i da se naskaćem, i da izađem, i da se vidim sa
devojkom. Imali smo jutros sastanak. Popodnevni trening smo propustili Nikola
Eklemović i ja, zbog sitnijih povreda. Sutra imamo dva treninga normalno. Čeka
nas Segedin u subotu!
Je l" postoji mogućnost emotivnog pražnjenja?
Često igrači ostanu na rečima posle ovakvih uspeha i ne uspevaju da se
fokusiraju na ono što sledi?
– Baš zbog nekih stvari koje su se događale na
finalu mađarskog Kupa u Segedinu, mislim, i da smo osvojili Ligu šampiona sada
u subotu, bili bi 100% napaljeni za ovu utakmicu. Mislim da je rivalitet između
Vesprema i Segeda ove godine dostigao vrhunac, i prešao granicu sportskog, što
me uopšte ne raduje. Iskreno, uopšte nemam volje i želje da sa 23 godine moje,
idem u Segedin i da gledam da li ću se vratiti kući polomljenog nosa, ruke ili
noge. Taj rukomet koji oni igraju u Segedinu, baš protiv Vesprema u Mađarskoj,
sa mađarskim sudijama, nema veze sa rukometom. Oni dobro znaju kakav rukomet
smeju da igraju protiv Vesprema sa mađarskim sudijama, a kakav rukomet mogu da
igraju u Ligi šampiona sa stranim sudijama. To je najveći problem mađarskog
rukometa, to što se piše o skandalima. Da li je ispala tuča, da li sam ja
pogodio Puljezevića u glavu, ko je koga udario, ko je kakve kazne dobio? Mnogo
više se o tome pisalo, nego o tome ko šta zna sa loptom, ko kakav rukomet igra.
Serija se igra do tri pobede. Trenutno je 1:1. Da li očekuješ peti
meč?
– Koliko ja znam, ovde je za sve dobro da mi
igramo pet utakmica, da se to prenosi na televiziji. To je interes svih, ne
znam samo zašto. Potrudićemo se da pobedimo za vikend, a posle već u utorak
rešimo pitanje šampiona u Segedinu. Problem mađarskog rukometa je što pored
Segeda i Vesprema više niko ne postoji. Možda Dunafer ima neki kvalitet. Ova
liga je dobra za igrače koji su prošli 30-tu godinu, ali ja sa svoje 23 godine
nemam potrebu za tim. Dobro znamo gde se najbolji rukomet igra, tako da idem
tamo.
Pod uslovom da igrate pet mečeva u finalu
prvenstva, kasniće te (Šešu, Vujin, Anđelković) na pripreme reprezentacije.
Dugo te nije bilo na spisku, sada si ponovo tu. Tvoj intervju za
Balkan-Handball.com, gde si pre osam meseci izneo svoj stav o dešavanjima oko
reprezentacije, izazvao je veliku pažnju. Kako sada razmišljaš?
– Rekao sam ti onako kako sam mislio u tom
trenutku. Prijatno me iznenadilo što se na derbiju u Segedinu u februaru,
pojavili predsednik Saveza i selektor. Obavili smo razgovor. Gazda Vesprema
nije bio oduševljen tom odlukom da igram za Srbiju, jer su oni planirali da mi
srede pasoš i da igram za njih. Ono što sam rekao za BH, izjavio sam, jer mi
nije bilo jasno sve oko tih akcija reprezentacije u zadnjih godinu i po dana.
Ovde su svi neprijatno iznenađeni, zbog moje odluke. Ni selektor Mađarske, ne
razume moju odluku. Planiram da živim u Srbiji posle karijere. Hoću da igram
rukomet sa momcima koje znam i sa kojima sam igrao u svim mlađim selekcijama.
Mislim da mogu puno da pomognem reprezentaciji u narednom periodu, ako se kao
igrač budem razvijao u Bundesligi.
U baražu nas čeka Češka?
– „Srećna okolnost" po nas je to što je golman Galia
povređen. Oni koji su vrhunski kod Čeha su Filip Jiha i Jan Filip. Imamo revanš
u Nišu, to je naša prednost. Biće teško, ali uz kvalitetnu pripremu, možemo da
odigramo dobre utakmice i vratimo se posle tri godine na velika takmičenja.
Od sezone 2009/2010, igraćeš u nemačkom
Gumersbahu?
– Želim jako takmičenje, gde je svaka utakmica
bitna. Zbog toga sam se odlučio da napustim Vesprem. Ovde me niko ne razume
zbog toga. Ovde bih igrao 60 minuta, imao veliki ugovor, itd. Ipak, želim da
napredujem i igram rukomet u najboljoj ligi na svetu.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
