Norveški fanovi svuda prate svoju rukometnu reprezentaciju. Tako je i u Srbiji, gde u ove dve nedelje stotinak fanova prati svoje ljubimice koje su posle Zrenjanina i Novog Sada spremne i za svoj ovogodišnji debi u “Kombank Areni”, posle prošlogodišnjeg iskustva sa osvajanjem srebrne medalje na istom mestu na EURO 2012.
– Ljudi su veoma ljubazni ovde. Sreli smo se i sa dosta policijaca koji nas paze – kažu sa osmehom i u dobroj atmosferi norveški fanovi koji su smešteni u beogradskom hotelu “Astoria”, isto kao i prošle godine za vreme ženskog EURO 2012. Reč je o pripadnicima navijačkog udruženja „rukometni prijatelji“ koje broji više od 1000 članova:
– Nas je u Beograd 62. Tu smo od početka i ostajemo do kraja turnira. Nadam se da ćemo gledati naše devojke do finala – kažu u glas i ne kriju da im se Srbija sviđa:
– Uživamo. Lepo se provodimo ovde. Pokušavamo da što više stvari isprobamo vezanih za ovdašnju tradiciju. Što se hrane tiče, ima mnogo mesa. Generalni utisak je da je sve dosta jeftino. To nam se sviđa
Što se rukometa tiče, tu je cilj jasan…
– Idemo po zlato. Čeka nas težak meč pred 5-6.000 srpskih navijača među kojima će biti i nas stotinak. Neka pobedi bolji. Kod nas rukomet nije pitanje života ili smrti. Ko god da pobedi, mi ćemo mu čestitati.
Najteži protivnik, kažu, već je eliminisan…
– Želeli smo Crnu Goru u finalu, kako bismo se revanširali za prošlu godinu. Mi smo njih pobedili u Londonu, a oni nas u Beogradu. Dobar je Brazil, možda bi oni mogli sa nama do finala. Ako već pričamo o željama, neka bude Danska.
Sve je pitanje života i smrti…
– Kod nas to nije tako. Uvek ispoštujemo ako neko bude bolji. Pobedili smo Crnogorke u Londonu, dok su one nas savladale u Beogradu. Dobile su revanš.
Pitali smo i ko su najpopularnije igračice u sastavu Norveške…
– To su Loke i Hamerseng Edin, pre svega, kod mlađe populacije.
A bez koga se ne može?
– To je naš kapiten Breivang. Ona je važna za tim, kako na terenu, tako i van njega.
Iako najveće sportske zvezde u zemlji, norveške rukometašice su dostupne svojim vernim pratiocima…
– Pričamo sa njima, prijatelji smo na Fejsbuku. Prošle godine smo bili na „Santa Lucia“, našem prazniku, u njihovom hotelu. Sretnemo se, pričamo, ali nismo mnogo u kontaktu za vreme turnira, jer one treba da ostanu zdrave i da se odmaraju.
Prave zvezde nema…
– Tim je naša najveća zvezda. Znate kako, rukomet jeste popularan, ali je kod Norvežana uvek skijanje bilo broj 1. Mi se rađamo na skijama. Tek onda uzimamo rukometnu loptu u ruke – kažu u glas rukometni fanovi iz zemlje olimpijskih i svetskih šampionki.
