Balkan-Handball.com

Novinarska priča iz Makedonije!


Kažu da se
novinarska sujeta može meriti jedino sa trenerskom. Pa evo, da pokažemo da nas
još nisu uhvatile te bubice, iz Skoplja Vam donosimo jednu zanimljivu priču sa
dva makedonska rukometna novinara, Goranom Antevskim (desno, Media Manager – glavni
odgovorni za funkcionisanje press službe na EURO 08) i Ričijem Gjamovskim (levo, Šef
press centra u Skoplju), koja će vam približiti dešavanja sa EP-a u Makedoniji,
a i naše kolege, podsetiti na ono, što nas čeka za tri ili četiri godine (EURO
u Srbiji).

Zdravo, Gorane. Iz
koliko zemalja i koliko novinara se akreditovalo za EP?

– Imali smo
novinare iz svih zemalja učesnica, i dvojicu, trojicu iz drugih zemalja. Imamo
jednog novinara iz Brazila, koji radi za IHF. Mislim da je brojka negde oko 600
novinara. Ima mesta u press centru, pa smo tako i dozvolili sebi da proširimo
broj akreditacija, jer kapaciteti postoje.

Da li si zadovoljan
kako je sve prošlo u "press delu"?

– Nisam zadovoljan,
jer uvek može bolje. Da sam mogao da utičem, verovatno nam je trebao još veći
prostor za Press centar. Ovo što sada imamo zadovoljava uslove, ali opet, moglo
je i veće da bude. Najbitnije za novinare je internet veza. Tu imamo nekad
problema, ali imamo tehničare koji su sa nama 24 sata, i održavaju i
kompjutere, i kopir mašine. Imali smo pet "public" računara. Idemo na to da ne
štampamo puno, već da svako uzme i odštampa sebi, šta mu treba. Drago mi je da
su i fotoreporteri zadovoljni, zato što su oni jedna posebna vrsta ljudi, koja
uvek nešto traži. Oni imaju svoju posebnu internet mrežu, jer šalju više
podataka i fotografije veće rezolucije. To funkcioniše dobro. Oko novinara nema
problema, jer smo i mi ovde svi novinari, koji radimo u centru, imamo iskustva,
i znamo šta kolegama treba, kada dođu na veliko takmičenje. Imamo i dosta prijatelja
ovde, poznanika. Manje-više, poznajemo se sa svima od ranije.

 Ekipa iz press centra je već dosta iskusna.
Koliko dugo radite zajedno u timu?

– Počeli smo 2003.
godine sa juniorskim SP za žene. Prošle godine je bilo SP za juniore, pa ove,
opet za juniorke, a sledeće godine organizujemo EP za kadete. Ekipa je gotovo
ista. Promeni se jedan, dva člana, od takmičenja do takmičenja. Radimo na tome
da medije, koji najviše prate rukomet uključimo u rad, tako da sada ovde imamo
Dnevnik, Sport, Vest, Utrinski, Sitel, Makedonski Radio, Alfa Televiziju, Novu
Makedoniju, Špic. To je devet medija, koji su uključeni direktno i dva, tri
frilansera, koji su uhodani sa timom.

Koliko vas je u
timu?

– U Skoplju, gde je
finale i glavni press centar, bilo nas je šestorica, dok su u Ohridu radila
četvorica kolega, plus, po jedan fotoreporter u oba. Ukupno 12 ljudi. Ovde
imamo i šest volontera, a u Ohridu smo imali, 10, 12. To je neki optimum. Kada
imaš više ljudi, lakše je. Uigrani smo, zna se ko je u miks-zoni, ko vodi
konferencije za štampu, ko juri izjave, ko radi prevod, ko šalje šta, kome. To
je krug koji znamo kako funkcioniše. Problema je bilo možda prvi dan, kada su i
za nas neke stvari bile nove. Ovo je ipak Evropsko, a ne Svetsko prvenstvo.
Postoji velika razlika u organizaciji između EHF i IHF. IHF je puno
liberalniji. Kod njih možeš dosta stvari da uradiš bez pitanja, malo i na svoju
ruku. Ovde se sve zna unapred. Pre dve godine smo imali prvi Workshop sa
EHF-om. Tražili su već tada, do detalja, ko će šta da radi, ko će na kojoj poziciji
da bude u sali. Normalno, to ne možeš da predvidiš, jer se puno stvari promeni
u tom periodu. Naša šefica Sian Roland je prvog dana došla u 10 sati ujutru.
Prvi dan je tri dana pre početka šampionata. Tada ovde puno stvari nije bilo
namešteno. Drugog dana je opet došla u 10. Na dan otvaranja prvenstva, došla je
u 11:30, a već sledećeg u četiri popodne. Znači, videla je da sve funkcioniše i
to je najbitnije. Od toga smo napravili i dobr zezanje. Ostalo su samo detalji.

Šta se troši u
press centru?

– Trošim oko 2 kg
kafe dnevno, što mu dođe oko 150, 200 kafa. Trošimo nekih 200, 250 litara
sokova na dan. Posluži se oko 80 sendviča, pa neki ovala sa suhomesnatim.
Pokušavamo da svaki novinar dobije, da nema problema, da se misli samo na rad,
a sve ostalo da bude na nivou.

Kako si reagovao na
kritike medija, koje se nisu odnosile na press uslove, već na ostale stvari na
šampionatu – konkretno smeštaj?

– Znam da su svi
šefovi delegacija bili dva puta u obilasku svih objekata pre početka šampionata,
jer sam ja išao sa njima. Svi su znali gde će biti smešteni i imali su vremena
da reaguju i ukažu na probleme. Nije moje da komentarišem. Mene interesuju
najviše novinari, jer oni predstavljaju jasnu sliku o svemu u svojim zemljama.
Kod igrača i trenera, ima tu i dosta taktike.

Na to se nadovezao
i Riči, urednik rukometa u "Makedonskom Sportu".

–  I vi ćete biti organizatori za dve-tri godine,
i videćete, koliki je to posao. I kada se trudiš da ispadne sve kako treba,
nekada se pojavi viša sila. Uvek ima kikseva, gluposti. Kao što se desi sa
deterdžentom, za koji se ispostavilo da je kriv Gerlfor. Kasni meč
(Srbija-Nemačka), a već se priča da hala prokišnjava, svi gledaju u krov, itd.
Što se tiče press dela, nismo imali problema, ni primedbi. Osnovni uslovi za
rad postoje i nadam se da je sve funkcionisalo dobro.

Kolega Gjamovski, da
li ste umorni (smeh)?

– Umorni smo i
iskreno, jedva čekamo da završimo. Obaveze su ogromne. Dolaziš u press oko 10
sati, a završavaš distribucijom biltena ekipama i oficijalnim licima oko 1, 2
noću. Plus druženje sa novinarima, ostaneš da popiješ neko pivo. Ne bi ni
vredelo sve ovo da nema druženja. Posle prvenstva, odlazim negde na planinu, da
se odmorim od svega (smeh).

Kako ide to pivo,
troši se nemilice…

– Pa, popila se
četiri burića od po 50 litara, a to su podaci samo za Skoplje.  Uglavnom se ostane posle završetka mečeva,
jer ima puno ljudi sa akreditacijom, koji i nisu novinari, već tehničari, pa bi
sve popili.

Sa kim se najviše
družite?

– Pa, različite
zemlje, različite priče. Danci dođu posle utakmice, porazgovaraju, popiju sa
nama pivo i idu kući. Rumuni su ok, hoće da se druže. Mađari su totalno druga
priča, sede na tribini ceo dan i rade, i ne znamo da su ovde. Francuzi su bili,
takođe ok, predvođeni sa Valeri Nikola. Sinoć je bilo organizovano "press veče"
(petak), gde su se pojavili svi novinari. Nismo objavili da će sve biti džabe,
ali eto, svi su se pojavili i super proveli. U suštini, ništa se ne dešava
spektakularno, ide prvenstvo…

Gorane, može li jedan savet
srpskim kolegama? I nas sve ovo čeka za tri godine…

– Pošto smo mi već
dobro uigrana ekipa, mi možemo da dođemo da vam održimo par seminara (smeh).

Molim te spremi
jedan vaš "group photo" da izlobiramo malo za to u Beogradu(smeh)…

– Ako ne možete da
nađete dovoljno ljudi, mi smo spremni da dođemo da organizujemo (smeh). Već
imamo jednu neoficijalnu ponudu iz EHF-a za Austriju. Oni su zadovoljni.  



ŽIKA BOGDANOVIĆ

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *