Kada nekoliko hiljada navijača i to uglavnom domaćih, koji verovatno nikada nisu gledali rukomet (pitanje i da li su čuli da postoji) sve vreme dok traju utakmice oduševljeno navija za svaki potez na utakmici (objašnjenje je prosto- ne znaju da to uopšte može da se izvede) i veoma iliti „very“ zadovoljno napusti halu nakon odličnih utakmica onda je jasno koliko je rukomet zanimljiv i atraktivan. Britanski navijači su i na minus ko zna koliko davali podršku svojim izabranicima i nakon toga čak ostali na utakmici Danska-Mađarska i pogodili pravo u centar sa jednom od najzanimljivijih utakmica prvog kola. Jasno je da im se rukomet sviđa i da je jedna od glavnih atrakcija kod domaće publike koje ima u najvećem broju.
Grupa A je prilično realno podeljena nakon prvog kola tj. mesta se zauzimaju otprilike onako kako će verovatno biti i posle grupne faze sa plus minus nekim golom. Island je prilično sigurno pobedio Argentinu. Igrali su po mom utisku onoliko koliko im je bilo potrebno, pomalo grešili, pomalo dodavali gas, sve u svemu jedan za oko lep meč koji je pokazao da je Argentina puno napredovala, da igra dobar rukomet, ali da još uvek nije na nivou da pobeđuje takve reprezentacije kao što je Island.
U utakmici Švedska-Tunis, presudila je bolja odbrana Šveđana koji u dva navrata u drugom poluvremenu nisu po skoro deset minuta primili gol. Nisu se nešto preterano tada ni Šveđani proslavili u napadu, ali je dovoljno vremena prošlo da malo po malo uvećaju prednost nad afričkim prvakom. Tunis bez pravog Hmama jednostavno nije ona reprezentacija koju znamo sa nekih prethodnih takmičenja.
Britance sam već pomenuo na početku. Nisu „pobedili“ = bilo je više od 20 razlike. Koliko god da je bilo sasvim je očekivano iako su Britanci dali sve od sebe posebno u uvodnom delu meča. Obično kada tako neko gubi još ga i snađe nešto dodatno pa je Larson možda i najbolji igrač domaćih dobio malo prestrogo direktan crveni karton što je još otežalo situaciju. Svakako Britanci praktično jedini na ovom turniru smeju da se igraju rukometa čime će ovakva publika sigurno biti oduševljena. Ostali moraju da taktiziraju.
Grupu B su otvorili Hrvati i Korejanci i to jednom rezultatski totalno nezanimljivom utakmicom. Iz minuta u minut „kockasti“ su mleli „kosooke“, vodili čak i 15 razlike u jednom momentu i jasno im stavili do znanja (njima, a i ostalima) da sa njima nema šale. Poletni i razigrani sa puno motiva i raznih rešenja u napadu bili su Hrvati. Odbranu Koreje koja je dosta nezgodna i atipična, Hrvati su u većem delu utakmice rešavali sa 4 beka gde je uglavnom Balić igrao na liniji, puno brži i spretniji od nekih saigrača tako da je rešenja bilo skoro u svakom napadu. Osim toga i odbrana je delovala dosta kvalitetno i omogućavala je lake golove neumoljivih krila. Ono gde su Korejanci uspevali da nadigraju Hrvatsku je kontranapad i brzi centar i mislim da nije bilo tog segmenta razlika bi bila i značajnija.
Nama najzanimljiviji meč bio je svakako 4 po redu tog dana gde smo ponovili otvaranje grupe sa kvalifikacionog turnira u Alikanteu protiv Španije. Srbija je prvo poluvreme odigrala na jednom dosta dobrom nivou, gde se videlo sve ono što je odlikovalo i krasilo našu reprezentaciju na EP u Beogradu. Čvrsta odbrana, raspoloženi Stanić i nekoliko lakih golova donelo je divnih plus 4 na poluvremenu i ostavilo Špance na samo deset datih golova. U drugom poluvremenu stvari su se malo promenile. Ombrados je počeo za promenu i da nešto brani, Rivera je malo protresao odbranu, a u napadu se opredelio za igru sa dva pivota pa se sve svelo na izvlačenje jednog igrača iz naše odbrane i spuštanje lopte Aginagaldeu. Sa tim smo imali puno problema i zato su to Španci uporno radili. Utakmicu je jasno odlučila poslednja šestina meča kada Španci prave 8-1 i onda nerealno visoko pobeđuju. Za turnir kakav je ovaj mislim da je malo veliki luksuz opuštati se čak i ako gubiš, jer svaki gol može biti odlučujući u borbi za plasman. Meč je definitivno izgubljen zbog tehničkih grešaka pre svega čistog dodavanja u ruke protivniku iz kojih su išle brze kontre i laki golovi. Španci me nisu ničim specijalno iznenadili, pa ukoliko im neko spreči igru 2 na 2, a golmani ne budu imali svoj dan, neće se baš lepo provesti. Što se nas tiče sa jako jako slabom igrom bili smo u šansi do skoro pred sam kraj što mi daje za pravo da verujem da ukoliko bude malo bolje da će biti i uspešnije.
Najbolja utakmica prvog kola viđena je u duelu Mađara i Danaca. Danci su teško pobedili što samo govori o težini grupe i prebrodili jednog veoma nezgodnog protivnika. Sama utakmica je bilo otvorena do samog kraja i bukvalno neizvesna do poslednjeg gola. Danci su zasluženo pobedili, zahvaljujući najviše svežini igrača tj.rotaciji koja nije bila iznuđena nego planirana. Mađari sa ovako kvalitetnom igrom, ukoliko ne budu pali tokom trajanja turnira, zaista mogu da se nadaju prolasku u četvrtfinale.
Drugo kolo već polako kreće da određuje stvari i da kristališe situaciju u grupama.
U grupi A, Švedska će skoro sigurno pobediti Britaniju, a Francuzi Argentinu. Iako Pan-Američki prvak igra lep rukomet, u ovom duelu nema šta ozbiljnije da traži ako Francuzi budu na iole dobrom nivou. Šveđanima će ova utakmica samo poslužiti za rastrčavanje i Britanci u tom trčanju treba da „kupe“ još publike koju će ovaj naš dinamični sport dovesti u halu i ubuduće.
Malo neizvesnija utakmica bi trebala da bude opet ona u matine terminu koja je rezervisana opet za ranoranioce Islanđane i Tunis. Afrikanci mogu čvrstom odbranom da se suprostave Islanđanima mada mislim da iako su i oni brzi, Islanđane uhvatiti neće pa očekujem još jednu pobedu „ribara“.
Grupa B je mnogo nezahvalnija za predviđanje rezultata pa ću se više baviti nekom analizom ekipa iz koje ćemo možda i prepoznati favorite.
Prvi na „borilište“ izlaze Korejanci i Mađari, gde zahvaljujući raznovrsnosti i „pismenosti“ mađarskih igrača kao i trenera možemo očekivati i njihove prve bodove na kontu. Puno toga, bez obzira na kvalitet, zavisi od lakih golova tako da ukoliko Mađari ne budu to branili na pravi način onda mogu imati neke probleme. U svim ostalim segmentima su apsolutno u prednosti u odnosu na Koreju pa bi i ovoga puta sve osim poraza Koreje bilo iznenađenje.
Druga utakmica ove grupe je velika poslastica za sve. Večiti derbi reprezentativnog rukometa i utakmica koja malo više znači nego ostale. Jeste da ona takođe nosi ukupno dva boda, ali sama pobeda nosi i malo preko. Pobeda se slavi bučno i naglašeno, a poraz se i ne preboli tako lako. Zato u duelu Srbije i Hrvatske nikad nema favorita. Nema veze ko je bolji po rejtingu ili formi, u tim utakmicama nema pravila. Kao i kada igraju Partizan-Zvezda ili Dinamo-Hajduk. Jos samo fali da napišem „dobro došli u dom fudbalera…tih i tih“ i sa ovakvim uvodom u utakmicu bih potpuno podsetio na jednog srpskog fudbalskog komentatora. Srbiji ova utakmica može da znači plasman u dalju rundu, a možda čak i pomeranje sa četvrte pozicije. Obzirom da je tek drugo kolo neozbiljno je tako već nešto napisati, ali u nekoj mojoj projekciji grupe to bi bio mogući scenario. Hrvatima u borbi za neki svoj očekivani plasman pobeda ne bi puno ni donela ni odnela, posebno što je, koliko mi se čini, ova pobeda već „upisana“. Eto motiva više našima, dok će Hrvati sigurno i dodatni motiv potražiti iz beogradskog polufinala EP. Ko će pevati, a ko ćutati posle utakmice saznaćemo oko 19h po „balkanskom“ vremenu.
Poslednja utakmica
današnjeg programa Španija-Danska, je još jedan derbi i još jedna prilika za vrhunski rukomet. Blagu prednost dajem Dancima zbog više rešenja koje imaju u napadu mada španska odbrana puno toga čudnog može doprineti pa ćemo videti kako će sve to izgledati. Danci takođe igraju sa spuštanjem lopte na širokog pivota što verovatno treba da znači da imaju i sistem odbrane od toga pa me interesuje da li će Aginagalde imati prostora i koliko. Ako ne prođe ta akcija, nadam se da ćemo videti još neki sistem španskog napada u situaciji kada i ne ide sve kako su zamislili. U suprotnom ako budu grešili kao protiv nas u prvom poluvremenu lagana egzekucija danskih krila im ne gine. Interesantno će biti i gledati nadmudrivanje dva velika i preiskusna trenera sa mnogo osvojenih odličja na raznoraznim takmičenjima.
Nakon drugog kola stvari će biti malo jasnije, a u Londonu se nadam još zanimljivije nekim novim gledaocima koji će doći da vide tu „novu, veoma uzbudljivu igru“, kako ono se beše zove, a da RUKOMET.
„OLIMPIJSKA KOLUMNA“ ALEKSANDRA BRKOVIĆA „BRŽE, JAČE, VIŠE“
