Onog momenta kada se obavi žreb za neko sportsko takmičenje, kada se saznaju grupe i neka dalja moguća ukrštanja ko će sa kim onda počinju licitacije, nagađanja i prognoze. Te ovaj će protiv ovoga, a ovaj će sa ovim. Od 30.maja kada je bio žreb za ovaj olimpijski turnir u rukometu pa do juče ne verujem ili čisto sumnjam da je iko mogao da prognozira da će u polufinalu igrati Mađarska i Švedska. Verovatno navijači iz tih zemalja su verovali u svoje, ali da će igrati baš protiv onog drugog skoro sigurno nisu očekivali. To je u ovom momentu iznenađenje broj jedan kompletnog olimpijskog rukometa u obe konkurencije, a veće iznenađenje će samo biti zlatna medalja jedne od te dve reprezentacije.
Priču o nezgodnim, zgodnim i nezahvalnim četrvt-finalima pronalazimo već kod prvog meča. Island, osvajač grupe A, pobednik svih pet mečeva te faze neće imati priliku da brani srebro sa prošlih Igara. Izgubio je za to priliku nakon produžetaka od reprezentacije Mađarske koja je bila četvrta u svojoj grupi sa dve pobede u toj fazi pa ako uzmemo u obzir da je u četvrt-finalu pobedila (doduše na produžetke) i da može još dva puta da pobedi onda bi iz osam utakmica imala isto pobeda koliko i Island iz šest, ali bolje raspoređenih. Šalu na stranu, to su utakmice tzv.nokaut faze u kojima neki položaj na tabeli i ne znači puno, jer je to ipak skup velikog broja vrhunskih igrača. Što se same utakmice tiče stvarno je bilo izuzetno zanimljivo i uzbudljivo, dostojno Olimpijskih Igara. Način na koji je Island izgubio je stvarno za prepričavanje. Nakon EP u Austriji i penala u poslednjoj sekundi protiv nas i Stanićeve odbrane Gudjonsonu, nešto slično se ponovilo sada samo sa većom težinom i neverovatnim sledom događaja. Opet je Gudjonson promašio, tj. Fazekaš je odbranivši „asistirao“ Lekaiu za produžetke. „Gudmundsone, ne daj mu više da šutire penale na kraju utakmice“.
Francuska-Španija je po imenima već najavljivala veliku borbu i tako je i bilo. Za nijansu manje uzbudljiva, jer nije bilo produžetaka, ali bukvalno do poslednje sekunde neizvesna, opravdala je sva očekivanja svih ljubitelja rukometa. Španci su bili odlični skoro ceo meč, Šterbik je branio fenomenalno, ali u polufinale će ipak Francuzi. Probudili su se na vreme, zaigrali dobro odbranu, celih 12 minuta bili bez primljenog gola i iako su i jedni i drugi imali po nekoliko golova prednosti tokom meča, nekako najpoštenije je bilo da uđu u totalnom egalu u finiš utakmice. Utakmicu je bukvalno, a i faktički rešio Akambre što golom u poslednjoj sekundi, što sa sedam golova za samo 20 minuta koliko je proveo na terenu. Ponoviću da Francuzi nisu više toliko dominatni i da će biti „svašta“ u polufinalu.
Još jedan neočekivan rezultat je „došao“ na trećem četvrt-finalu Švedska-Danska. Zakon da evropski prvak ne uzima medalju je potvrđen pa ko u to veruje tj.ko je verovao pre utakmice verovatno je dobro prošao ukoliko se kladio. Vodili su Šveđani celu utakmicu, Danci ih stigli, ali kada je bilo najvažnije stali pa će priliku za osvajanje olimpijske medalje neki imati u Brazilu, ali sa kojim selektorom videćemo, jer Vilbek baš i nije „dečkić“. Šveđani imaju lepu priliku da ponovo osvoje medalju na Olimpijskim Igrama posle 12 godina, ali sa jednom totalno različitom generacijom.
Poslednje četvrt-finale nije donelo toliko neizvestan, a ni lep rukomet. Za to su se uglavnom pobrinuli Tunišani koji su izuzetno grubom igrom zaustavili Hrvate u svojim namerama. Pobedila je naravno Hrvatska, zato što je kvalitetnija i lepše igra pa se ovo udaranje može podvesti pod neuspešno. Verovatno je recept bio kao kada slabiji tim igra protiv Barse u fudbalu pa se služe svim i svačim ne bi li ih zaustavili osim pravih sportskih elemenata. Barsa na kraju uglavnom uvek pobedi pa je tako sada pobedila Hrvatska koja je do ove utakmice igrala više nego dobro. Hrvatski Mesi, Ivano Balić i saigrači mu, na trećim Olimpijskim Igrama za redom ulaze u polufinale i stvarno izuzetno velike šanse imaju za zlatnu medalju po prikazanom do sada.
MAĐARIMA PREDNOST
Prvi polufinalni par Mađarska-Švedska sam pomenuo na početku teksta, jer mislim da su te dve reprezentacije iznenadile mnoge do sada, verovatno najviše sami sebe, koliko god da su verovali u dobar plasman. I jedni i drugi su sigurno zadovoljni pre svega plasmanom u polufinale, a potom i time što je baš taj drugi tim njihov protivnik. Nema Danaca, Španaca…A Hrvati i Francuzi su u drugom kosturu tako da im preostaje da pobede bar još jednu utakmicu i eto medalje. Sve reprezentacije koje su učestvovale na OI su se pripremale na svoj način, ali postoje dve interesantne stvari u vezi sa ove dve reprezentacije. Recimo Mađari su nakon odigranog plej-ofa za Svetsko Prvenstvo imali 15 dana slobodno, dok sam recimo Stafana Olsona u jeku priprema Švedske reprezentacije za Igre, video u Austriji na EP za kadete kako gleda sina koji je tamo igrao. Verovatno nam to govori o tome da su ipak možda nešto ti igrači radili i na odmoru, a i dok jednog trenera nije bilo sa ekipom sve vreme priprema da se nije osetilo ni u radu ni u atmosferi. Iako nisam pomislio da ovo može biti polufinalni par, prednost nakon svega viđenog dajem Mađarima, jer su nekako kompletniji. Ipak, ne smem da smetnem sa uma da su Mađari na EP prokockali veliku priliku za bolji plasman i da su mnogo bolje igrali tzv.teže utakmice protiv zvučnijeg protivnika dok one koje su trebali da dobiju – nisu. Ako u glavi pomisle da Šveđani „ nisu jaki“ onda će imati puno problema. U suprotnom, sa razigranim Nađiem i razbranjenim Fazekašem mislim da su bliži finalu.
HRVATI NEMAJU KOMPLEKS FRANCUZA
Veliki derbi svetskog rukometa Francuska-Hrvatska biće poslastica dana, a iz ove perspektive i celog turnira, jer će finale sigurno biti manje atraktivno nego ovo polufinale. Hrvati osim protiv Tunisa, gde su bili kočeni na sve načine (dozvoljene i nedozvoljene), svaku utakmicu su odigrali na visokom nivou. Obzirom da je Onesta sigurno gledao Hrvatska-Tunis, plaši me samo da ne sagradi taktiku na „tuči“, jer je možda u ovom momentu takva igra prilika za njihov plasman u finale. Hrvati jednostavno više nemaju kompleks Francuza, razbili su ga, a i njih su razbili u januaru u Novom Sadu celih sedam razlike tako da će sigurno hrabro i bez respekta ući u ovu utakmicu. Pobednik ovog meča ima lepe šanse da osvoji zlatnu medalju, tj. biće favorit u finalu. Ponovo ćemo videti duel Balić-Karabatić, ne kao dva suparnika ili ne daj Bože neprijatelja nego jednostavno kao dva najbolja igrača sveta u jednom momentu. Ne deluju Francuzi baš ubedljivo, ali oni znaju kako se osvajaju Olimpijske Igre kao i nekoliko Hrvata.
Borba za medalje je definitivno počela i posle današnjeg dana dvoje osvajača ćemo znati. Svi imaju svoje šanse, imaćemo jedno „slabije“ i jedno „jače“ polufinale gde oba garantuju lep, atraktivan, uzbudljiv i neizvestan rukomet. Više ni ne tražimo!
