Svanuo je dan kada ćemo saznati ko će na kraju rukometnih borbi sijati kojim sjajem. I da li će uopšte sijati. Tri medalje, a četiri reprezentacije, po završetku mečeva dve će slaviti, a dve ne. Tako je to u sportu više se raduje treći nego drugi, malo čudno, ali normalno. Takođe svanuo je dan koji su neki već doživeli. Skoro cela francuska reprezentacija sa kompletnim stručnim štabom zna šta znači igrati FINALE OLIMPIJSKIH IGARA baš kao i trenerski tandem Švedske doduše u igračkoj ulozi. Selektor Mađara Močai zna šta je borba za bronzu baš kao i hrvatski stručni štab, a i velika većina igrača ako ne i svi. Puno toga za mnoge nije nepoznanica, ali svaka utakmica je nešto novo i specifično, a kamoli finale ili meč za bronzu na OI.
Prvo polufinale Mađarska-Švedska nije donelo neki spektakularni rukomet. Bila je to igra sa puno oscilacija i grešaka na obe strane, a nakon izlaska osnovnih poluga oba tima iz igre (Časara i Dodera) ličilo je čak i na stihijsku, bezidejnu igru sa kao što rekoh puno grešaka. Šveđani su kontrolisali rezultat sve vreme, uvek bili u nekom plusu i zahvaljujući igračima u polju, a i golmanu Andersonu zasluženo pobedili. Raspoloženiji nosioci igre kao Kim Anderson, Niklas Ekberg i Jonas Kalman u odnosu na Nađija i Močaia sa, za finale nedovoljnim, samo Časarom i donekle Putičem napravili su tu razliku koja Švedima daje priliku da donesu državi konačno to zlato, jedino koje im nedostaje, sa Olimpijskih Igara.
Utakmicu Francuska-Hrvatska gledali smo kao finale pre finala i po rejtingu ovih reprezentacija, a i po prikazanoj formi na turniru. Da Hrvatima ne odgovara „čvrsta“ odbrana najavili su Tunišani, a potvrdili Francuzi. Najjače kolektivno oružje odbrana, i najjaže individualno oružje Omejer proradili su skoro sjajno tako da komšije nisu imale šanse. Francuska je vodila sve vreme, bila bolja u puno segmenata i zasluženo pobedila. Kod Hrvata najviše su zatajili bekovi što realizacijom što razigravanjima pa se u takvoj igri Vori i nije naigrao. Kada sve to uzmemo u obzir onda je jako teško pobediti Francuze. Poraženi su i kockasti do sad jedini sa svim pobedama tako da ko god da osvoji OI neće biti neporažen.
Utakmica za treće mesto Hrvatska-Mađarska kao i finalna utakmica Francuska-Švedska biće drugi sudar ovih reprezentacija na Igrama. U duelu Hrvata i Mađara pobedili su Hrvati, a u duelu Francuska-Švedska pobedili su Francuzi. Da li neko nekoga može dva puta da pobedi na jednom turniru ili ne saznaćemo već sutra.
Na prvoj utakmici bez mnogo izmišljanja i nekih posebnih procena prednost bi trebali da imaju Hrvati. Na prošlim OI su ostali bez bronze, a sada to ne bi smelo da im se desi. Za Mađare sa druge strane ovo je jedna od istorijskih šansi da uzmu medalju na velikim takmičenjima posle dužeg vremena. Svakako će veoma biti oslabljeni ukoliko ne bude igrao Časar, možda i najvažniji šraf njihovog napada, ali i bez njega imaju odlične igrače koji mogu da obraduju naciju. Hrvati u roku od nekoliko meseci dva puta za redom napadaju bronzu pa ćemo videti da li će im to poći za rukom kao januara ove godine u Beogradu.
Što se finala tiče favorit je Francuska i to bez pogovora, ali isto tako se izuzetno mora respektovati reprezentacija koje ja ušla u finale OI, a pritom ima nekoliko vrhunskih igrača u svojim redovima. Ukoliko Francuzi pobede, možemo ih porediti sa Boltom. Osvojili su Peking, osvajaju neke turnire i gran prije (čitaj EP i SP) onda im na jednom takmičenju padne koncentracija i naprave pogrešan start i onda se uozbilje, dođu u London i opet budu najbolji. Norvežanke su odbranile zlato iz Pekinga sada je red na Francuze.
Ne mogu da završim tekst, a da ne pomenem mušku reprezentaciju Crne Gore, oni su izbacili ovu Švedsku pre dva meseca u plej ofu za Svetsko Prvenstvo. Zamislite šta bi bilo da su i oni na Olimpijskim Igrama…
