U utorak od 11 časova obaviće se žreb za osminu finala Lige šampiona. Ako ukratko pokušamo da svedemo ono što smo od oktobra do prve nedelje videli u 120 utakmica prve faze novog sistema Lige šampiona, reći ćemo da smo gledali dobar rukomet i dodati "pametno" što je EHF krenuo putem pametnijih, pa Ligu šampiona ustrojio prema košarkaškom modelu.
Četvrti šešir – Prvi šešir
Gorenje Vesprem
Kolding Kil
FCK Siudad Real
Konstanca Monpelje
Treći šešir – Drugi šešir
C. O Zagreb HSV
Ademar Leon Barselona
Valjadolid Čehovski Medvedi
Vive Kielce RNL
Ekipe iz četvrtog šešira igraju sa ekipama iz prvog, odnosno, ekipe iz trećeg sa ekipama iz drugog. Ne mogu igrati ekipe koje su bile u istoj grupi prve faze (dakle Zagreb i HSV, odnosno Gorenje i Vesprem, itd)
IZNENAĐENJA?
Gledajući na imena TOP 16 učesnika, rekli bismo da ih nije ni bilo. Možda to može biti Konstanca, koja je prvi put u istoriji izborila plasman u drugu fazu Lige šampiona, ali imajući u vidu "zvezdu padalicu" Pik Seged, koji je u prethodne dve godine izgubio dosta od renomea, kojeg je imao, kada je 2007, uzeo titulu Vespremu posle mnogo godina, to je i mogla biti šansa za analitičare, kladioničare, itd.
U svakom slučaju, najveće iznenađenje prvog dela Lige šampiona, bila je pobeda Konstance nad Monpeljeom, koji je tada shvatio da je "vrag odneo šalu" i da pred velikim imenima, niko neće spustiti gard. U toj grupi, nekako prema jačini, iza Francuza, smestili su se Čehovski Medvedi i Valjadolid, očekivano.
Najzanimljivija borba za četvrto mesto, viđena je u grupi gde su Vesprem, RNL i poljsko Kielce bili suvereni, a za poslednju vizu su se do samog kraja borili Gorenje, Šamberi i sarajevska Bosna. Posle velikih problema u klubu, osipanja igračkog kadra i odlaska trenera Obrvana, plasman u TOP 16 za Gorenje je veliki uspeh, ali i potvrda zajedništva i atmosfere u klubu. Ipak, utorak je kraj nadanjima "Osa".Naravno, tako ne misli junak poslednje utakmice sa Šamberijem, koja je odlučula o tome, ko će u TOP 16, levi bek Gorenja, Momir Rnić:
– Voleo bih da izvučemo Kil. To je za mene najbolja ekipa na svetu i svakom igraču je čast da igra protiv njih. Znam da su nas svi otpisali, ali nikada se ne zna. Koga god da izvučemo, borićemo se svih 120 minuta, do kraja.
Šamberi može svakako biti nezadovoljan što je "pao" na teškim balkanskim domaćim terenima, a Bosna, u skladu sa svim viđenim, mora da prihvati činjenicu da joj ne malo falilo, ali da "tranzicija" ekipe i filozofije koju zagovara Smajlagić u vrhunskom rukometu, ne donosi odmah rezultat. Da li će on doći i kada, teško je govoriti, s obzirom na nestabilno političko, ekonomsko i društveno okruženje, u svim državama bivše države…
U vrhunskom rukometu nema fenomena zvanog "KK Partizan", ali nas je s jeseni prijatno iznenadila pojava ozbiljnog kluba iz Poljske – Vive Kielcea, na čelu sa Bogdanom Ventom. Jak sponzor, znanje Ventino, rukometna euforija u kojoj živi ta mnogoljudna zemlja poslednjih godina zbog uspeha reprezentacije, doveli su do stvaranja ozbiljnog kluba. Posle prvih šest kola, mislilo se da će Poljaci možda i osvojiti grupu, ali su porazi na domaćem parketu od RNL-a i Vesprema, ipak postavili "stvari na svoje". Poljaci jesu prijatno osveženje, nova tačka na rukometnoj mapi, ali od njih, s obzirom na planove, tek u budućnosti treba očekivati borbu za sam vrh, status Vesprema, Zagreba ili do nekih godina – Celja.
ŠTA OČEKIVATI?
U medijima je već krenulo pregrupisavanje i borba trustova oko toga, ko i zašto treba da se nađe na Final Four-u u Kelnu. Prvi put je da EHF organizuje završnicu pred 19 hiljada ljudi, pravi hepening, i sada polufinale ima potpuno novu dimenziju. Možemo reći da u ta dva dana neće biti favorita, ni popravnog, ni prava na loš dan, pa to hrabri mnoge, a ne samo Siudad Real i Kil, da mogu do trofeja.
Realno je očekivati, bez obzira na žreb, da četiri ekipe u četvtfinalu budu Kil, Monpelje, Siudad Real i Vesprem. Iz četvrtog šešira, trebalo bi se plašiti samo Koldinga, koji je nezgodan rival, ali opet, posle povrede Toromanovića, ne dovoljno ubedljiv da sruši gore pomenute velikane.
Jako će biti zanimljivo videti mešanje drugog i trećeg šešira. C.O Zagreb pravi sjajan štimung i užitak rukometu, kada napuni "Arenu" sa 15 hiljada navijača, porodičnih ljudi, žena, dece, ali čini se da za bolji rezultat, treba srušiti "ograde pored tribina i "spustiti krov". Pritisak na goste je mnogo jači bio u "Ledenoj", pa su Zagrepčani realno hendikepirani, iako 100 hiljada Eura prihoda od karata u dva meča sa Siudadom i HSV-om, govori o tome da je rukomet "NO.1" u Hrvatskoj, i na tome, svi ostali u regionu možemo samo da skinemo kapu.
Dakle, C.O Zagreb može izvući ruske Medvede, RNL i Barselonu. Jako teško i jako nezahvalno za prognozu. Može se reči da su i Siudad Real i HSV bolje ekipe od RNL-a i Medveda, a verovatno za nijansu i od Barse. Ipak, to ništa ne mora da znači u ovakvim dvobojima. Poslužićemo se onom toliko iskorišćenom da je "Barsa Barsa", a svi dobro znamo koliko su Medvedi nezgodni u Čehovu, gde će igrati revanš, i kakav sastav ima i kako zna da odigra RNL, kad im krene (doduše retko ove sezone). Pored "oštrice" domaćeg parketa, Zagrebu fali i duža klupa. Duža klupa ide sa novcem, a novac sa jakom ligom, koje nema. Dok god Zagreb bude obilazio hrvatsku provinciju i poput cirkusa uveseljavao narod na trening-utakmicama hrvatske lige, a dok mi ovde, preko Drine, ponosni i jedri budemo govorili o kvalitetu naše, ojačane dolaskom gladnih pečalbara, koji su sada na majčinskim i bakinim kazanima, ni jedan klub, neće videti Keln, niti podići pehar…
Ž.B
