Bez namere da intervjuu na Balkan-Handball-u dajemo bilo kakve političke konotacije, sigurni smo da bi svaki rukometni radnik u svakom gradu poželeo da za gradonačelnika ima Boška Ničića, prvog čoveka Zaječara, koji je u prethodnih pet godina vratio grad na Timoku na rukometnu kartu Srbije i sve masnijim slovima ga upisuje na mapu evropskih rukometnih centara. Godine ulaganja, dve „duple krune“ Zaječarki, treće evropsko proleće zaredom i najava igranja u Ligi šampiona naredne sezone, uz mušku ekipu, koja je „jednom nogom“ već u srpskoj eliti uz jasan cilj – igranje u evropskim kupovima, bili su i više nego dovoljni razlozi za razgovor sa „alfom i omegom“ RK Zaječar.
Zaječar je eliminisao holandski Dalfsen (27:24, 30:22), ali su se gošće pokazale kao dobar tim, koji je naročito u prvom duelu zadao dosta problema ekipi Dragana Markova. Bilo, kako, bilo, novo proleće u Evropi je izboreno…
– Nakon žreba sam bio optimista, ali me čudi što su to bili neki drugi, koji mnogo bolje od mene poznaju rukomet. Dalfsen je ekipa, koja posle ove dve utakmice, uopšte nije za potcenjivanje. Ne bi bilo iznenađenje ni da su one prošle dalje. Plus 11 iz dve utakmice može da zavara, ali je isto tako moglo da bude i obrnuto. Činjenica je da je Dalfsen, pod raznim imenima, igrao više Evropu nego Zaječar, što je bilo teško ispratiti sa ove daljine, kada nemate mogućnosti i puno informacija o protivniku, koje smo uglavnom dobijali putem sajtova. Dalfsen je pažjivo selektirana ekipa u kadetskom uzrastu, još iz Handball Akademije, sa kojom smo već igrali u Evropi. Uz dodatak par odličnih igračica, poput Smits i Malenštajn, to je odličan tim.
MARTINE SMETS NA „METI“ ZAJEČARA…
– Takve igračice bi Zaječar voleo da ima u svojim redovima i to ne krijemo. Pričaćemo sa Holanđanima, da dođemo do njih. Sa svim klubovima sa kojima smo igrali, uspostavili smo dobre odnose i postali prijatelji. Nadam se da ćemo uspeti da dovedemo tog sjajnog srednjeg beka. Pod uslovom da nije igrala za Holandiju, mogla bi i za Srbiju da zaigra i mislim da niko ne bi imao ništa protiv. Isto tako i Barbara Varlec. Srbija nema tako dobrog i kvalitetnog srednjeg beka, uz svo poštovanje naših sjajnih reprezentativki…
ŽELJA NA ŽREBU – RUMUNKE, ZVEZDA ILI ROSTOV
Do sada su i mogle da se provuku neke prosečne ekipe, ali od osmine finala Kupa pobednika Kupova, praktično počinje „čistilište“…
– Apsolutno, kreće „čišćenje“. Kada stignu trećeplasirane ekipe iz Lige šampiona, to će biti još gore. Ostale su još tri, četiri ekipe, koje mi priželjkujemo, ali žreb je surov. Moja želja je jedna od tri ruske ekipe. Ne bih voleo Dinamo, ali bi Zvezda i Rostov bili protivnici po meri. Ne bih imao ništa protiv ni da igramo protiv Rumunki. Što se Zaječara tiče, a to se vidi i po broju gledalaca u ova dva dana, mi smo uspeli. Imali smo dva i po puta više gledalaca od najgledanijeg meča trećeg kola, koji se igrao u Danskoj. Uspeli smo da privolimo publiku da gleda i domaće prvenstvo, a ovakav ambijent mogu Evropa i Srbija da požele…
Za koje domete je pravljena ova ekipa Zaječara?
– Ova ekipa je pravljena da se kvalifikuje u Ligu šampiona, ali nikada ne možete znati šta vas na tom putu čeka. Ušli smo u grupu, koja je verovatno jača od grupe Lige šampiona sa Podravkom i Krimom, i u tome se slažu i mnogi rukometni ljudi. U nokaut grupi, sigurno niste mogli da prođete Viborg u Danskoj. Zbog suđenja Španaca, i Kluž je bio nepremostiva prepreka za nas. Međutim, u ovakvom sastavu ni KPK nije manje važno takmičenje. Voleo bih da probijemo tu čarobnu barijeru prvog prolećnog kola. Ulazak u četvrtfinale ovakvog takmičenja bio bi veliki uspeh.
POLUFINALE KPK – „NIJE REALNO“
– Vidim na vašem sajtu da najveći broj ljudi u anketi veruje da ćemo do polufinala. Mislim da nije realno. To će biti mnogo teško ostvariti i to bi bio zaista ogroman uspeh. Iduće sezone, ako izbacimo narednog rivala ili upišemo jednu pobedu, pa na osnovu toga izborimo direktan plasman u EHF Ligu šampiona, imaćemo novu obavezu da napravimo još bolju ekipu.
To podrazumeva…
– Uz kostur ekipe koji imamo, dovešćemo još tri, četiri igračice kalibra Marte Mange i to ne krijemo. Radićemo na tome da ta pojačanja dovedemo i pre kraja sezone. Imamo spisak, na njemu nije bila igračica Dalfsena, ali ćemo i na tome raditi…
TRANSFER MANGE OTVORIO SVA VRATA
U kojoj meri vam je dolazak Marte Mange otvorio vrata Evrope?
– Znali smo kakvi su Martini dometi, da ima problema sa povredama. Njen dolazak, veliki je dobitak u marketinškom pogledu. Pokazali smo da kao klub možemo da dovedemo velikog igrača i da taj neko bude apsolutno zadovoljan uslovima u Zaječaru. Sve smo ispunili što smo joj obećali. Tretirana je onako, kako treba da budu tretirani vrhunski igrači. To su sve profesionalci, igraju, zna se, zbog čega i ne vidim zašto bi neko više želeo da igra u gradovima poput Đera, Vlčee. To ništa nisu bolji gradovi od Zaječara…
Kada se kritikuje projekat Zaječara, priča se o velikom trošenju novca i „legiji stranaca“? Kako se "odbraniti" od te priče…
– Puna „Kraljevica“ je najbolje pokazala šta ljudi misle o tome. Galamu može napraviti 10, 15 ljudi. Ne treba se od toga braniti. Kakva „legija stranaca“? Ovde je bilo stotinak ljudi iz Hrvatske, koji su došli da navijaju za Peraicu i ostale devojke. Imamo sedam srpskih reprezentativki u timu i ako njih neko naziva „strankinjama“, taj nije normalan. Što se novca tiče, sve košta. Uspeh košta u bilo kom sportu od boćanja pa do fudbala. To toliko košta u tom trenutku. Dolazile su razne inspekcije, Policija, i niko nije našao nikakve nepravilnosti. Porez koji plaćamo je sraman. Sramota je što država toliko opterećuje klubove i sportiste, ali mi uredno ispunjavamo sve obaveze – kaže Ničić i dodaje:
– Nama je cilj da što više sponzora dovučemo. Ne zato što grad nema para, već da bi se i ta fama završila. O „legiji stranaca“, govorila je i četvrtina tribine, gde su u trenerkama kluba sedela naša deca, devojke i dečaci, podmladak kluba. To što je neko od velikog rukometnog grada Zaječara, dva prvoligaša u bivšoj
Jugoslaviji, doveo do toga da nemamo 10 dece u selekcijama, nije greška Boška Ničića. Imamo po 4 muške i ženske selekcije u različitim ligama, uz seniore, veterane. Imamo i selekcije po školama. Dobićemo još jednu halu sportova. Ulagaćemo u svaki sport koji to bude stvorio. U Zaječaru ni ostali sportovi nemaju manju pažnju. Za sport dajemo i davaćemo mnogo novca. Ako mogu drugi gradovi u Srbiji, neka nas prate. Onaj ko daje, njemu se i vraća…
SVE VIŠE SPONZORA…
– I u hali se može videti da smo stabilizovali finansije. Prozivke, da samo Grad finansira klub, sada padaju u vodu. Možda smo i prvi klub iz Srbije, koji ima inostrane sponzore. Češke firme su naši partneri. Fabrika Kablova je sada poljska, Veolia je iz Nemačke, jedna od najvećih transportnih kuća. Očekujem da od narodne godine i Gorenje, koje dolazi u Zaječar, postane deo našeg sponzorskog tima. Uz našeg glavnog sponzora Pils Plus – pivare Heinekena, klub može praviti velike planove. To je veliki korak i tako se prave velike ekipe – kaće Ničić i dodaje:
I MUŠKARCI CILJAJU „EVROPU“ – NAREDNE SEZONE BORBA ZA „TOP 5“
Muška ekipa Zaječara je na pragu ulaska u Super ligu. Koji su vam tu ciljevi, s obzirom da je konkurencija u vrhu, dosta jača, nego što je to bila kod žena?
– Naše ambicije se ne svode na to da samo uđemo u Super ligu. Naše ambicije su da i muški klub igra Evropu. Već u prvoj godini ćemo stvoriti ekipu, koja će se boriti za jedno od prvih pet mesta i plasman u evropske kupove. Ova naša ekipa je dobra. I sada bi bila negde oko devetog, desetog mesta u Super ligi. Sa tri, četiri kvalitetna pojačanja, mislim da možemo da završimo u TOP 5.
NEMA PROBLEMA SA PREDSEDNIKOM MARJANOVIĆEM
Povukli ste se iz UO RSS pre dve godine. nakon debakla seniora na EURO 2010 u Austriji. Dosta se pričalo o vašem odnosu sa predsednikom, Velimirom Marjanovićem, koji je uz selektora Sašu Boškovića, bio vaš gost u ova dva dana…
– Nikada sa Veljom Marjanovićem nisam bio neprijatelj. Bili smo neistomišljenici, ali smo uvek razgovarali. Oni koji su stvorili tu priču da se nas dvojica mrzimo, potpuno su promašili. Mi se koncepcijski nismo slagali. Imam svoje izgrađeno mišljenje, on je imao drugačije. Uz sve obaveze, koje sam imao i imam, nisam imao vremena da se posvetim tome da moji stavovi pobede u Upravnom odboru i zato sam se povukao i poželeo uspeha. To kažem i onima, koji su me tapšali po ramenu, smišljali sukob između nas i mislili da će to iskoristiti. Zato me i ne zanima to što sam predsednik UO Centralne Srbije. Podneo sam ostavku i jedva čekam da se sazove Skupština da se toga ratosiljam. Iskreno, nemam vremena, uz sve ovo što radim u opštini i klubu, da se bavim i stvarima u UO – kaže prvi čovek opštine Zaječar i dodaje:
– Uspeli su da stabilizuju obe reprezentacije i to je dobro. Želim im puno uspeha, ali sam im iskreno poručio – neka im je Bog na pomoći. Sa ovim fondom vrhunskih igrača, naročito u ženskoj reprezentaciji, imaćemo puno problema. Cenim optimizam selektora Saje Boškovića, ali sumnjam da možemo napraviti nešto veliko na Svetskom prvenstvu 2013. godine, ako se nešto radikalno ne desi…
„KLUB – REPREZENTACIJA“ – NIJE USPELO
Probali ste sa projektom kluba – reprezentacije Srbije, ali to nije uspelo. Zašto?
– Nije uspelo, jer reprezentacija Srbije, i da smo je imali kompletnu sa Andreom Lekić, ne bi bila toliko kvalitetna da se naprave vrhunski rezultati. Tvrdim da u Evropi postoje klubovi, koji su jači od najjačih reprezentacija.
Krug se zatvara sledeće sezone, kada bi „Amazonke“ trebalo da zaigraju u EHF Ligu šampiona?
– Apsolutno. U utorak ću biti u Beču i nadam se da ćemo dobiti takvog protivnika, koga ćemo moći da savladamo. Kvalifikacije za Ligu šampiona su postale toliko surove da pola od ovih ekipa, koje su sada u Ligi šampiona, pitanje je da li bi prošle kvalifikacije. Imamo dobar rejting, nakupilo se dosta poena, a Podravka će od sledeće godine morati u kvalifikacije…
Da li rukomet u Zaječaru može da zadrži vrhunski nivo, eventualno, i bez Boška Ničića, kao gradonačelnika? Znamo da su sledeće godine izbori…
– Moj najveći poraz, kao čoveka, bi bio da opstanak RK Zaječar zavisi samo od toga jesam li ja gradonačelnik. To bi značilo da ljudi u ovom gradu ništa nisu shvatili. Ako budu uništili ovo što smo stvarali od 2007. godine, kada odem jednog dana, sledeće ili za četiri godine, mada sumnjam da me iko može pobediti, to bi bilo strašno. Bila bi to sramota za ovaj grad.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
Photo: Dragan Stojanović
