Table of Contents
Rukometna Makedonija velike nade polaže u mladog beka Metalurga, Filipa Taleskog. Momak koji bi ove sezone trebalo da bude najvažniji šraf u napadu tima Lina Červara, mogao bi da dobije i značajniju ulogu u nacionalnom timu na predstojećem Mondijalu u Francuskoj. Dvometraš rođen u Kruševu je letos bio lider juniorske reprezentacije na EP u Danskoj, gde se Makedonci nisu proslavili osvajanjem pretposlednjeg mesta. Upravo je to bila tema kojom smo započeli razgovor za Balkan-Handball.com, pred početak nove sezone.
-Jako loše smo odigrali u Danskoj. Nismo slaba generacija, naprotiv. Odigrali smo jako dobro dve utakmice sa Slovenijom i dve sa Hrvatskom u pripremnom periodu. Mogu da kažem da smo igrali jako dobro, Slovence smo jednom dobili golom razlike, a jednom izgubili na isti način, dok smo protiv Hrvata ubeležili remi i trijumf.
-Ne znam šta da kažem o neuspehu u Danskoj, verovatno je problem neka psihička barijera. Problem u glavi. Možda neki strah. Sigurno je da mi znamo igrati rukomet, ali kada je počelo prvenstvo, kao da smo prvi put uhvatili loptu u ruke… Zaista je tako delovalo. Nismo imali veru u sebe. Ponavljam, mislim da je problem bio u glavi.
Krenula je sezona sa Metalurgom….
-Promenjena je cela postava u odnosu na prošlu sezonu, sve je pomalo novo. Ali, mislim da Lino Červar zna šta radi. Ima neku viziju, verujem da će od nas napraviti velike igrače. Kao ekipa smo kompaktni, tako mi deluje. Igramo dva vrlo jaka takmičenja, SEHA Gasprom ligu i Ligu Šampiona. Mislim da ćemo ove sezone prevashodno sazrevati kao igrači, svako od nas pojedinačno, ali i timski. Imaćemo kvalitetne protivnike kao što su Vardar, Vesprem, Celje, Gorenje, Monpelje… mislim da će Lino od nas napraviti dobru ekipu.
Kako su se uklopila pojačanja?
-Prvo bih napomenuo golmana Arsića, jako je brz i stabilan, odličan je. Nemanju Obradovića dobro poznajemo, i prošle sezone je par meseci trenirao sa nama, znamo kako da igramo zajedno, uklopio se. Brajović ima veliku želju, i on se uklapa, kao i Mladenović. Isto je i sa novim makednoskim igračima. Lino Červar je sada i selektor naše reprezentacije, mislim da i zbog toga želi da ima što više domaćih igrača u timu. Naravno, kvalitet se mora pojačati i sa nekim strancima, tako da mislim da je Metalurg imao dobar prelazni rok.
PRITISAK ME MOTIVIŠE
Nosiš sa sobom „oreol“ verovatno i najveće mlade nade makedonskog rukometa. Očekuje se da uskoro postaneš nosilac igre nacionalnog tima. Kako se nosiš sa tim pritiskom?
-Iskreno, svi mediji tako pišu, i pritisak mora da postoji. Ali ja uspevam da sve to pretvorim u pozitivnu konotaciju, jer bih u suprotnom imao velikih problema. Za sada se dobro nosim sa tim, između ostalog zahvaljujući i velikoj podršci saigrača i trenera. Mislim da će sve priče o meni kao o velikom talentu uticati pozitivno i na moju karijeru, jer me sve to još više motiviše.
-Ako sam ja taj koji treba da bude vođa kada se Kiril Lazarov povuče, spreman sam i srećan da preuzmem tu ulogu. Međutim, moram još puno da radim, da se dokazujem na svakoj utakmici. Da igram i srcem, ali više glavom. Svi igrači imaju želju da budu broj jedan u svojoj reprezentaciji.
OBRVAN NAS NIJE SPREMAO ZA TUNIS…
Očekuješ da ćeš igrati na Svetskom prvenstvu u Francuskoj narednog januara?
-Nadam se. U prvoj polusezonu imaćemo mnogo jakih utakmica, a ja ću biti skoncentrisan da na svakoj dam maksimum. Želim da budem spreman za to takmičenje.
Koji su krajnji dometi Makedonije na predstojećem Mondijalu, da li već razgovarate o tome?
-Iskreno, nismo još počeli da pričamo o tome. Grupu u kojoj se nalazimo čine protivnici koji su nam dobro poznati, sa svima smo igrali. Prva utakmica je sa Tunisom, reprezentacijom koja nas je odvojila od Olimpijskih Igara. Veliki su nam dužnici. Ali, ono što se desilo na kvalifikacionom turniru u Poljskoj je uticala da se cela makedonska javnost malo osvesti. Svi smo shvatili da ipak mora više da se radi.
Verovatno vas je još više zabolelo kada ste videli koliko je Tunis bio loš u Riju…
-Naravno. Ali naš problem je bio trener, jer se mi uopšte nismo posebno spremali za tu utakmicu, iako je logično bilo da će nam baš ona biti odlučujuća. Više smo se fokusirali na Poljsku, koja je igrala kući. A Tunišani su se tri meseca spremali samo za nas. Znalo se da će na Olimpijske Igre ići reprezentacija koja dobije tu utakmicu. Zbog toga mislim da je priprema bila loše odrađena.
-A imali smo ogromnu želju da uspemo, poslebno zbog Kire Lazarova, kojem je još samo to takmičenje nedostajalo. Nadam se da ćemo mi sa ovom novom generacijom, a možda čak i sa Kirom, čiji će kvalitet i iskustvo uvek biti dragoceni, uspeti da ostvarimo istorijski uspeh i plasiramo se u Tokio.
-Jako je bitno da imamo kontinuitet na velikim takmičenjima. Mislim da je i selektoru Červaru prevasodni cilj da se plasiramo na EP u Hrvatskoj 2018. godine.
Nisi bio član reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Poljskoj. Kako je to uticalo na tebe?
-Osvestilo me je, pre svega. Dobio sam ogromnu motivaciju da dokažem selektoru da je pogrešio što me nije pozvao. Iskreno, bio sam ljut. Ali, dobro, to je sve prošlo. Dosta dobro sam radio u polusezoni koja je usledila posle prvenstva. Imam kontinuitet u igri, i nadam se da ću biti sve bolji.
-Koliko sam bio ljut na Obrvana, toliko sam bio i zahvalan. Nisam imao nikakav konflikt sa selektorom, on je bio moj pretpostavljeni i ja sam poštovao svaku njegovu reč. Očekivao sam da budem pozvan. Kada mi je rekao da ne idem na šampionat, odgovorio sam mu „Hvala, sa srećom“. Znao sam da neću biti u timu dve nedelje pred polazak, tako da nisam bio iznenđen. Ali ponavljam, sve je to u neku ruku pozitivni uticalo na mene, jer me je motivisalo da radim jače.
Često pominješ Lina Červara, pod čijom dirigentskom palicom funkcionišeš i u klubu i u reprezentaciji. Šta znači za jednog mladog igrača da radi sa takvim trenerom?
-Čast i privilegija. Svi znamo šta je sve osvojio i preturio preko glave. Puno razgovara sa nama. Kao trener, zna da uđe u tvoju glavu, i nauči te sve što treba da znaš, od toga kako da se ponašaš do toga kako da postaneš vrhunski igrač. Poznato je šta je uradio sa generacijom Balića i Vorija, eliminisao je sve stare igrače i sa novim talasom pokorio svet. Ponavljam, verujem da zna šta radi i sa nama.
-On po sto puta gleda video snimke nakon utakmica, i potom dolazi kod svakog igrača pojedinačno i ukazuje na greške, kako ih sledećeg puta ne bi bilo. Statistički tačno to demonstrira.
Koliko Kiril Lazarov utiče na vas mlađe na reprezentativnim okupljanjima?
-On nam je takođe kao trener, na reprezentativnim okupljanjima takođe želi od nas da napravi vrhunske igrače. Ukazuje nam na greške, deli dobre savete. Naročito je dobro što pred pomenutog, imamo i kolegijalan odnos, tretira nas kao sebi ravnim.
-Na mene i dalje gleda kao na budućnost, i vidi se da iskreno želi da mi pomogne. Da se ne lažemo, slava svakom godi, tako da ni Kiro neće još uvek da se rastane sa rukometom. I dalje želi da bude broj jedan, da bude vođa na terenu.
Pored tebe, Makedonija velike nade polaže i u tvog vršnjaka Marka Neloskog. Viđeni ste kao tandem budućnosti, a onda je on imao nesreću sa težim povredama koje su ga na duže vreme odvojile od terena…
-Baš tako, mi smo u mlađim kategorijama bili sjajan tandem, a onda je on povredio rame, kasnije i nogu, imao je dve strašne operacije i praktično tri godine nije igrao rukomet. Srećom, sve je to iza njega, završio se taj košmar. Nadam se da će sve biti u redu. Počeo je da igra, vraća se u formu, vidi se njegova ogromna želja. Mi mu kao saigrači dajemo ogromnu podršku, da sve bude kao što je bilo pre početka tog nesrećnog perioda za njega.
NAJLEPŠE JE KOD KUĆE…
Gde bi voleo posle Metalurga, koji klub sanjaš?
-Bundesliga je moj san, kao i kod svakog rukometaša. Konkretno, želja mi je da igram u Kilu, i verujem da će se to ostvariti jednog dana. Ali, znate kako, najlepše je kada si kod kuće. Ako bi Metalurg igrao svake godine Ligu šampiona, SEHA ligu, ako bi imao dobre uslove i jake utakmice, kao što je bilo pre, ja bih voleo da ostanem u Skoplju. Ne mora čak ni puno para da ima. Dovoljno bi bilo da, kao do pre par sezona, budemo konkurentni i za fajnal-for najjačeg evropskog klupskog takmičenja.
U kom segmentu igre možeš najviše da napreduješ, osećaš li da ti fali nešto kako bi bio kompletan igrač?
-Mogu popraviti igru u odbrani. U napadu igram solidno, može naravno još bolje, ali defanzivu mogu puno poboljšati. Da igram jače, borbenije. Lino me često menja kada se prelazi iz napada u odbranu, ali u rukometu se sve više traže igrači koji podjednako kvalitetno mogu odgovoriti obavezama u oba pravca. Ja želim da budem igrač koji vuče u oba pravca, kao Kire, kao Karabatić, kao Hansen…
-Osećam se fizički spremnim, prošao sam dve pripreme ovog leta, sa reprezentacijom i klubom. Lino Červar dobro zna kako da tempira formu. U ovom trenutku se osećam potpuno spremnim.
Član si velike sportske institucije kakva je Metalurg…
-Verujte mi da više vremena provedem na „Autokomandi“ nego kod kuće. Čak i moja dugogdišnja devojka, Serafimova, brani za ženski tim Metalurga. Sve je jako korektno u odnosima, kako sa ljudima iz kluba tako i sa navijačima. Nikada nisam imao problem u Metalurgu.
Da li osećaš da je splasnulo rivalstvo između Metalurga i Vardada od kada Metalurg nije ono što je nekada bio?
-Kad se desio pad Metalurga, sve je splaslo. Sve se okrenulo. Mislim da se polako vraćamo na stari put, i da će sve utakmice sa Vardarom ove sezone biti interesantne. Prošle smo igrali dosta dobro sa njima, i na domaćem i na gostujućem terenu. Sa naše strane je bilo tenzija, a sa njihove nije jer su znali da će nas dobiti kako god, makar morali i sudije da plate. Ove godine će biti malo drugačije. Biće kao nekada, kada smo i mi i oni bili jaki, iako oni sada imaju nemerljivo više novca od nas. Kada počne utakmica, ne igra para, nego veće srce, koje je, po mom mišljenju, ključan faktor u derbijima. Kao i dobra taktika, koju će Lino sigurno spremiti. Nadam se da ćemo napraviti neki uspeh, verujem da možemo.
CILJ JE NAPUNITI DVORANU
Kojim plasmanom bi bio zadovoljan na kraju sezone? Da li se u klubu postavljaju neki ciljevi?
-Priča se o tome. Meni je i prošle godine bila želja da napravimo to čudo, nakon dve sezone pauze -da uzmemo titulu u domaćem prvenstvu. Nije se ostvarila, ali na dve utakmice sa Vardarom smo igrali jako dobro. Ove godine je želja ista. Ako osvojimo Skoplje, biću presrećan. Što se SEHA lige tiče, želimo da odigramo što više kvalitetnih mečeva. Da odigramo što bolje protiv Vesprema, a ne da izađemo na teren i gledamo kako nas gaze sa 20 razlike. Da napravimo gala predstavu. Možda ćemo svakako izgubiti, ali moramo da, kada uđemo u svlačionicu, pogledamo jedni druge u uči i kažemo „momci, borili smo se, dali sve od sebe, prejaki su za nas“. E, time bi mi bili zadovoljni.
-Prošle sezone smo ogroman broj bodova u Ligi šampiona izgubili u poslednjem minutu. Mnogo egal utakmica smo izgubili. Moramo da naučimo na tim greškama i da ne dozvolimo da se ponove.
Ove godine ima još više jakih ekipa u SEHA…
-To je dobro jer ćemo imati više kvalitetnih utakmica. Igraćemo svaku utakmicu motivisano pa neka bude šta bude. Isto je i sa Ligom šampiona. Mislim da je grupa još jača nego prošle sezone, ali je time i veća motivacija za nas. Pre svega, želimo da vratimo publiku u „Boris Trajkovsi“, da se napuni dvorana, da ponovo vidimo i osetimo onu tenziju na svakoj utakmici – zaključuje mladi makedonski as.
