Intervju sa Slavkom Golužom: Ostajem u Kuvajtu, želim naše ljude pored sebe

Nekadašnji selektor reprezentacije Hrvatske, dvostruki olimpijski šampion kao igrač i osvajač bronze na mestu trenera, Slavko Goluža, uspešno je odradio svoju prvu sezonu u azijskom rukometu. Trener kuvajtske Kadsije, doveo je svoj tim do trećeg mesta u šampionatu, a zadovoljstvo vlasnika kluba ozvaničeno je i kroz trogodišnji produžetak saradnje.

Goluža u razgovoru za Balkan-Handball.com govorio je o iskustvu rada u kuvajtskom rukometu, ali i o ostalim rukometnim aktuelnostima.

Kakvo je bilo iskustvo prve sezone u Kuvajtu?

• Deset meseci sam vagao tu ponudu. Odmah po odlasku iz Zagreba dobio sam ponudu, ali predrasude su u glavi bile jake i o zemlji i ponašanju igrača. Otišao je Zoran Kastratović umesto mene. Na kraju su ponovo došli do mene. Rekao sam „idem da probam, pa šta bude“. Preuzeo sam tim na devetom mestu. Upisali smo osam uzastopnih pobeda i došli do drugog mesta za plej-of. Kuvajt nam je bežao jedan bod, a mi bili tri boda ispred trećeplasirane Kazme. Ušli smo u plej-of i video sam koliko je sati. Klub Kuvajt ipak drži monopol nad rukometom tamo. Stavili su dvokružni sistem plej-ofa. Nisam imao najbolju selekciju kadra u klubu, prosek nam je bio 36-37 godina, a u plej-ofu je bilo potrebno odigrati 10 utakmica za 22 dana. Neograničeno mi je pomogao Vladan Lipovina. Upoznao sam ga na pravi način. Nisam znao da je tako dobar igrač. Upijao je svaku reč koju sam mu rekao i bio mi je leva i desna ruka uz moje saradnike, pre svih Ivana Markovskog, koji je napravio veliki posao u analizi. Vladan je nosio ekipu i bio pokretač svega. Poslednjih 10-tak utakmica igrao je na svoju odgovornost zbog povrede šuterske ruke. Rekao je „neću te ostaviti, idemo skupa“. Žao mi je Vasilija Kaluđerovića, imao je progresiju, radio dobro i na kraju stao. Neki su mu prijatelji napunili glavu, na kraju je ispalo kako je ispalo. Borili smo se za drugo mesto, počele su neke igrice na koje nismo mogli da utičemo. Na kraju smo završili kao treći. Uz sve, mogu biti zadovoljan.

Stigao je i novi ugovor o saradnji…

• Šeik je došao i rekao da smo Lipovina i ja sigurni. Pozvali su moje menadžere koji su došli i završili posao. Hteli su sa mnom na duži period, OK je to, iako znate kakvi su oni. Prvi sam trener koji je dobio dugogodišnji ugovor na tri godine. Koliko god, radim maksimalno koliko mogu, unutra sam i posvećen. Promenićemo roster, podmladićemo. Uz mene ostaje Ivan Markovski, moja desna ruka. Dovešćemo kondicijskog trenera i trenera golmana. Imao sam svoju neku viziju, zbog obaveza taj moj prvi pik nije mogao proći. Neću o imenima. Uvek sam voleo naše ljude kojima verujem. Želim da naši ljudi budu uz mene. Volim da pomognem. I stranca isključivo tražim sa naših prostora. Idemo sa mlađim i boljim rosterom u novu sezonu. Ekipa je bila totalno nepripremljena, nadam se da čemo se bolje pripremiti. Idemo da napravimo dobar posao. Želja je i da se pripremamo u Hrvatskoj. Idu Afričke, Azijske igre, pa pripreme za SP, datumi i kalendar se menjaju. Skloni su promenama, ali to je to.

Kako izgleda taj plej-of, uopšte takmičenje?

• Najdalje putovanje je maksimalno 15 kilometara. Plej-of se igrao u jednoj dvorani. Nije neka posećenost, ali bilo je za finale. Utakmice se igraju u dva dana, u jednom tri utakmice jedna za drugom. Božo Rudić je završio na drugoj poziciji, napravio je dobar posao, čestitam mu. Žikica Milosavljević, bez obzira što je završio u drugom delu tabele, radi dobar posao.

Olimpijske Igre u Parizu kreću za par nedelja. Pet puta ste učestvovali kao igrač i selektor. To je praktično jedini ciklus kada trener može da se posveti ekipi kako treba…

• Moje prve kada su bile molio sam Boga da preživim Srbiju 2012. godine. Zasukali smo rukave tih mesec i po dana, moji pomoćnici Željko Babić i Mario Tomljanović i ja, rezultat je došao, bronza. To je vreme u kome trener može napraviti ono što želi, ali isto tako trener mora da se pokaže i u kratkom vremenu. Treba se prilagođavati, tu se vidi trenerski kvalitet. Svako ima svoj način rada.

Dolazak Dagura Sigurdsona je bio pravi šok za rukometnu javnost. Jedno od najvećih svetskih rukometnih imena, evropski šampion sa Nemačkom, čovek koji je odradio sjajne poslove u Berlinu i reprezentaciji Austrije, odveo Japance u Pariz, odlučio se da prihvati izazov zvani Hrvatska. Javnost, kao i u svakoj zemlji (slučaj Đerone i Srbije), podeljena. Jedna je apriori protiv stranca, drugi podržavaju. Kakav je vaš stav?

• Radim u drugoj zemlji, i ja sam negde stranac. Ono što mogu reći da svako dobro mu želim.

Da li Hrvatska ima kvalitet za medalju koju čeka četiri i po godine od EHF EURO 2020?

• Ne bih previše komentarisao. Vreme će pokazati. I ja sam stranac, i svako dobro mu želim.

Ko je favorit na OI u Parizu?

• Kao i uvek isto. Samo ne volim sebe potcenjivati. Francuzi su Francuzi. Mi veličamo sve da su vanzemaljci. Zato sam i rekao ne volim sebe potcenjivati. Ne priznajem nikome da je bolji od mene, neka pokaže na terenu. Nema ulaska u utakmicu sa idejom da je neko bolji od tebe. Svi se pripremaju, svi su motivisani da pobede. Ne volim alibije.

NIKOLA UZ PAKU ĆAVARA „JEDAN JEDINI“

Biće to poslednji turnir velikog Nikole Karabatića. Kako biste ga opisali?

• To je pitanje na koje nemam odgovor. Malo je vremena pričati o takvom igraču. Uz Patrika Ćavara, jedan jedini. S tim sam sve rekao. Drago mi je da me jedan period veže za njega. Kada su ga svi drugi gazili, dao sam mu podršku, znao sam da to nije tako. Za dobrim konjem prašina se diže.

MOŠI BILA POTREBNA PODRŠKA

Kako ste videli rasplet u EHF Ligi šampiona?

• Sa Barsom sa igrao u Doboju na početku sezone. Sve mi je bilo kristalno jasno. Ne možete se pripremati isto za svakog protivnika. Dika Mem uzme loptu na centru i zabije gol. Meni je to neshvatljivo. Kada se dođe u završnicu šanse su 50-50, ali opet žao mi je Kielcea, što sa prepolovljenom ekipom nije uspeo. Magdeburg godinama igra skupa, Barsa je imala problema, ne razumem šta Kil rad u svojoj ekipi!? Otreznili su se, opametili dovođenjem novih igrača, trebalo bi da naprave dobru analizu. Tu je Olborg, čudi me za Vesprem, Momir je trebalo da ima podršku pored sebe, puno bi bolje prošao, žao mi ga je bilo gledati u nekim situacijama. Izvanredan je momak, možda je prerano dobio takvu jednu ekipu koja traži odmah rezultat. Znamo šta je Vesprem i kakva je vojska navijača. Moša dobro radi, karijera je pred njim, ali trebalo je da ima support uza se. Bio je sam.

Opet je region ostao bez trenera u nekom od vodećih klubova…

• Poštujem, respektujem svakoga, ali previše se fama diže oko nekih trenera.

U EHF Ligi šampiona knjiga je pala na dva slova što se tiče regiona. Tu su Zagreb i Eurofarm Pelister. Zagreb je posle dosta vremena ponovo bio ozbiljan faktor u EHF Ligi šampiona. Stao je u osmini finala u dvomeču sa Monpeljeom. Vi ste ga vodili u prva dva meseca sezone.

• Nakon toliko godina izvanredna sezona Zagreba. Drago mi je da sam bio mali kotačić u toj priči. Ako ništa drugo, pripreme se napravljene u saradnji sa kondicionim trenerom, čovekom koji mi je ukazao na neke stvari kako se greške ne bi ponavljale. Šime Tomaševič je napravio ogroman posao u pripremi. Jako dobro znam kako smo radili na Vlašiću i posle toga, gde nismo gubili vreme u Doboju, jer smo jedini trenirali u jutarnjim satima tokom turnira. On je bio pokretač mog razmišljanja da kompletne pripreme moraju da se naprave drugačije. Čestitam mu, skupa sa Andrijom koji je nastavio raditi i napravio izvanredan rezultat. Drago mi je zbog njega, Imamo izvanrednu komunikaciju i želim mu sve najbolje. Šime mi je davao inpute, smernice, na kraju smo zajedno odlučivali, ali mogu reći da mi je otvorio oči za neke stvari. Imao sam viziju, ali on je bio taj koji me je usmerio u pravom smeru. Moram da spomenem Dibirova, Čupića i Gojuna koji su imali jako pozitivan uticaj na ekipu i mlade momke. Bilo je puno problema, Srna tri i po meseca van, mononukleoza Klarice, leđa Kosa, pa Glavaš kvadriceps, nije bilo Suholeznika i Poljaka, nova uloga za Kavčića, Mandića, uklapanje novih igrača. Trebalo je vremena da sve dođe na svoje. Najvažnije je da je Zagreb napravio izvanredan rezultat.

Kada god se povede pitanje trenera u Eurofarm Pelisteru, čuje se da bi Slavko Goluža mogao u Bitolj…

• Bilo je kontakata u dva tri navrata, u jednom trenutku 99% je bilo blizu, razgovori na video call i sve to skupa. Cela Makedonija je o tome pričala. Nije sporno da Slavko Goluža želi da jednog dana, ako ništa drugo, jedan dan bude trener u Bitoli. Zna se zbog koga, zbog njihovih fenomenalnih navijača. Posle BBB, to što sam proživeo u karijeri, doček kakav su mi priredili Čkembari kada sam gostovao sa Tatranom, to nikada neću zaboraviti. Najveći mamac za to su navijači Čkembari. Oni to znaju. Da li ću ja nekada i doći, to ne znamo. Želja postoji. Videćemo.

Drugi hrvatski klub, RK Nexe, imao je najturbulentniju sezonu u poslednjoj deceniji…

• Sezona puna zujanja, a malo meda na kraju. Žao mi je što je tako. To je posle Zagreba naš najbolji klub, rade dobre rezultate, ali u nekim stvarima hteli su dobro, ali nije dobro ispalo. Ko radi taj i greši. Prvi put posle dugo vremena se tako izdogađalo. Nekim ljuidima sam rekao šta će se dogoditi, mislim da su napravili grešku. S rim novcima, nisu se smele dozvoliti te neke turbulencije u ekipi. Držim i dalje da su ozbiljan klub. Potrošiti novaca, a tako se prosuti u poslednjim mesecima, nije se smelo dogoditi.

U Srbiji raste Vojvodina…

• Došao je novac. Dobili su neki push, doveli puno kvalitetnije igrače, dovesti jednog Đorđića na levom beku nije mala stvar. Vojvodina lep posao radi, pametno. Prave dobar roster, izgubili su Kup, ali uvek se može dogoditi jedna loša utakmica. Osvajaju tolike godine. Cela Srbija treba biti ponosna na Vojvodinu i sve što su napravili. Osvojili su Kup EHF, maksimalna podrška. Samo daj bre maknite se iz te dvorane, imate prelepu veliku dvoranu u centru grada. Dolaziće sve više ljudi, to je jedna poruka. Imaju izvanrednog čoveka na direktorskoj poziciji, Marka Vujina, neću pričati o njegovoj karijeri. Vojvodina se diže svaki dan, sve se pokrenulo – jasan je na kraju razgovora za Balkan-Handball.com, Slavko Goluža.