Legenda srpskog i svetskog rukometa, najbolji igrač planete za 2000. godinu u izboru Međunarodne rukometne Federacije (IHF), Dragan Škrbić, bio je naš sagovornik na dan finala Svetskog prvenstva u Malmeu, gde je boravio u svojstvu rukometnog Ambasadora naše zemlje. Naravno, najviše pitanja se odnosilo na igru i utisak, koji je ostavila reprezentacija Srbije…
– Moj prvi utisak je da imamo bolju ekipu, nego što to rezultat pokazuje. Dosta smo kvalitetni, momci igraju u dobrim klubovima. Desnog beka, koga mi imamo, nema ni jedna druga reprezentacija na svetu ili bekovsku liniju sa Ilićem i Šešumom, tako da smo ostvarili lošiji rezultat u odnosu na kvalitet ekipe.
"NEMAMO KONTINUITET"
Gde ste videli probleme u igri Orlova?
– Odbrana nije bila na nivou. Francuzi su dominanti, ne zato što su dobri napadači, nego zato što imaju dobru odbranu i tako godinama unazad. To je bio prvi problem. Drugi problem je nepovezanost napada. Svaki put kada je neko izašao malo dublje, već je bio problem za naše napadače. Zašto je to tako? Imao sam neku svoju teoriju, koju vidim da su mnogi u Srbiji prihvatili. Nije to ni teško zaključiti. Nemamo kontinuitet, jer svake godine počinjemo iz početka. Generalni utisak je loš, jer nismo delovali kao ekipa. Siguran sam da Srbija ima bolju ekipu od Španije. To sam rekao Barufetu i Riveri, sinoć, kada smo sedeli. Ipak, Španija ima tim…
Kroz takmičenje, provlačio se problem nedostatka srednjeg beka, koji je selektor Vuković više puta apostrofirao…
– Francuzi nemaju srednjeg beka, a jesu olimpijski, svetski i evropski šampioni. U principu je bitno napraviti sistem u odnosu na ono što imaš. Nemamo loše igrače, to jest, imamo vrlo kvalitetne na svakoj poziciji. Naravno, sa 12 dana priprema, ne možeš da napraviš neki veći pomak. Problem je u tome što smo prošle godine imali jednog trenera, sada drugog. Svaki trener imaju svoju ideju, svoje igrače i svaki put se počinje iz početka. Sledeće godine je Evropsko prvenstvo kod nas i moramo da shvatimo da je to možda i poslednja velika šansa našeg rukometa da krene napred. Ljudi koji vode naš rukomet, treneri, stručni štab i mi, koji smo nekada igrali i možda možemo da pomognemo, moramo da shvatimo da reprezentacija mora da se od danas sprema za to Evropsko prvenstvo. Tačnije, od četvrtka, kada je eliminisana. Reprezentacije, u sadašnjim uslovima, nemaju više vremena za pripreme, kao nekada, kada se radilo po tri meseca. Zato su uspešne one, koje najbolje koriste ono vreme, kada igrači nisu zajedno. Kod nas se zadnjih 10 godina dešava da uvek krećemo iz početka. Sada smo došli do nekog nivoa. Da li je on pravi ili nije, ali smo nešto napravili. Sledeći put i sledeće pripreme, opet možemo početi iz početka. Ponavljam EURO 2012 je izuzetno bitno. Vreme brzo prolazi. Pripreme moraju danas da počnu…
Pomenuli ste odbranu, kao jedan od problema…
– Ne znam zašto se izbegava 3-2-1 odbrana, kada Francuzi, najbolji na svetu, igraju to isto, samo malo modifikovano. Ne igraju više krila halfove, nego bekovi. Hrvati isto tako igraju 3-2-1 odbranu i zadnja četiri finala igraju sa Francuzima. A, onda se jave neki glasovi, koji rukomet dele na moderan i staromodan. Pa, ako je i jedan rukomet bio staromodan, to je bilo zadnje finale između ove dve selekcije. Francuzi nikada ne daju više od 25 golova. Bitno je da li dobro igraš il ne, a ne, da li je to moderno ili nije. Čudno mi je što mi, koji smo izmislili 3-2-1 odbranu, to izbegavamo. Na ovom turniru smo pokušali da Dancima i Šveđanima prodamo 6-0 odbranu. Njima, koji je treniraju na svakom treningu i specijalisti su za nju…
Pomenuli ste i ulogu bivših vrhunskih igrača, koji bi mogli da pomognu. Da li tu ubrajate i sebe?
– Stvarno, ne znam, šta bih odgovorio. Ovde sam u svojstvu IHF Ambasadora Srbije. Ne želim da ulazim u tu priču, jer ne znam kakva je situacija u Beogradu i da li nekome treba moja pomoć. Bio sam u toj nekoj priči za kandidaturu za predsednika Saveza, pre par godina, što bi za mene predstavljalo čast i zadovoljstvo. Meni je rukomet sve dao i voleo bih da mu nešto vratim. Shvatio sam tada, što su mi prijatelji, kao i protivnici govorili, da živeti u inostranstvu i raditi tako nešto, nije jednostavno. Moja životna priča je takva da nameravam još neko vreme da ostanem i živim u Španiji. U skladu sa tim, nije realno da se bilo šta dogodi…
Neko drugo angažovanje u rukometu, nevezano za Srbiju?
– U Španiji ljudi znaju šta im je potrebno. Imam svoj život van rukometa, svoj biznis. Drago mi je da dođem ovako na ovakve događaje, ali stvarno, nemam puno kontakta sa rukometom. Hteo sam i nešto drugo da radim u životu, a ne samo u sportu. Ljudi koji vode Savez tamo, znaju kakva je situacija…
"SVE SE SVELO NA TAKTIKU"
Da li ste zadovoljni kvalitetom rukometa na Svetskom prvenstvu i kakav je u odnosu na vreme kada ste bili igrač?
– Ranije sam slušao priče starijih igrača, koji su govorili da se igra sve lošiji rukomet. Mislio sam da je to istrošena priča jedne generacije, ali stvarno, sada, kada pogledam, mislim da su se rukomet, kao i ostali sportovi, sveli na to, da ostaviš talenat kući i odeš u halu da igraš akcije i polaze. Treneri se ne edukuju. Misle da su treneri ako odgledaju 1000 utakmica na videu i to je to. Najlakše im je da uče igrače akcijama i polazima, a ne fundamentu igre. Fundament je da ispratiš kretanje, koje ja napravim. Mislim da se u Srbiji možemo vratiti tome. Teško je, jer nam
gotovo svi igrači igraju u inostranstvu, imaju različite uloge i problem je to uklopiti. Treba ući u suštinu, a ne samo u taktiku. Rukomet se sveo na to…
