Bio je to istorijski uzlet sarajevske Bosne BH Gas sa njim u glavnoj ulozi. Plasman u TOP 16 Lige šampiona prošle sezone, bio je obeležen prodorima „kamikaze“, Igora Karačića (24), koji se nije libio da pada i na glavu, gubi svest, kako bi tim Irfana Smajlagića pogurao ka evropskom vrhu. Sarajevska bajka se razbila kao mehur od sapunice, Igor završio na operaciji ramena, a šansu da se vrati u žižu interesovanja rukometne javnosti, dobio je u skopskom Vardaru, gde se oporavio i polako ulazi u formu.
– U kakvom sam stanju došao u Skoplje, moram reći da je sada sve ok. Primili su me odlično, a što je najvažnije nakon teške povrede, učinili su sve da se kvalitetno oporavim – kaže rođeni Mostarac na početku razgovora za Balkan-Handball.com,
Kako je sada rame?
– Dobro je, naravno, treba još vremena da sve dođe na svoje mesto. Zadovoljan sam kako je oporavak protekao. Najbitnije je da nema straha u igri, a za ostalo ćemo lako.
A, kakva je forma…
– Mislio sam da će to lakše ići, ali izgleda da dok igrač ne prođe prave pripreme, da se od njega ne može izvući maksimum. Kroz utakmice i treninge se lagano podižem i nadam se da ću do finala Kupa dostići željenu formu. U novoj sam sredini, puno meseci sam proveo pauzirajući, tako da sve to malo sporije ide.
Jeste li se posle teško poraza od Metalurga u prvom delu plej-ofa, oprostili od titule?
– Teško pitanje. Niko nije očekivao da će se tako završiti, kako se završilo. Stvarno neobjašnjivo. Odlično smo otvorili, igrali prvo poluvreme, vodili, a onda se desio pad. Stali smo. Revanš nas čeka 26. maja, i tada ćemo dati sve od sebe. Pobeda ne sme izostati, a za nešto više, ne znam, videćemo, probaćemo.
Na koliko imaš ugovor sa Vardarom?
– Ugovor imam na još godinu dana. Kada sam dolazio, to je bila najbolja opcija iz razloga što sam bio povređen i trebalo mi je vremena da se oporavim i vratim rukomet. Nikada ne znaš kako ćeš reagovati kada se vratiš na teren, a to je u mom slučaju tek na kraju sezone. Zato druga sezona mora biti prava.
Bio si glavna perjanica tima Irfana Smajlagića do prošle sezone. Bosna je napravila najveći klupski uspeh, plasman u EHF LŠ TOP 16 sa tobom u glavnoj ulozi. Na kraju, desio se raspad i tužan rastanak od Sarajeva…
– To je bila jedna odlična, jaka ekipa, ne samo igrača, već i ljudi van terena. Za sve mlade igrače, Bosna je bila pun pogodak, jer je trener odlično radio sa nama i znao da nam pokaže, šta i kako. Uradili smo sve, osvojili prvenstvo bez poraza, odveli Bosnu u TOP 16, napravili jedan respektabilan klub, a onda, puf… – još uvek sa emocijama Karačić govori o sarajevskoj epizodi:
– Prošlog leta, mnogo igrača je dobilo odlične ponude, ali svi smo hteli da ostanemo i odradimo još godinu dana, da probamo da ponovimo uspeh i još više napredujemo. U međuvremenu, dok smo pravili veliki uspeh, ulazak među 16 u Evropi, u upravi su se dogodile neke stvari. Tu su ušli neki ljudi koji nemaju veze sa sportom. U periodu slavlja, sve je bilo ok, dok se strasti nisu stišale i onda je krenulo – priča Igor i o ružnim stvarima:
– Počeli su da nas omalovažavaju. Spuštani smo na samo dno. Od nas se tražilo da igramo „iz ljubavi“. U tom periodu sam bio već na oporavku, pa nisam mogao puno pomoći, ali bilo je jako teško to preživljavati. Najviše mi je bilo žao saigrača, jer je stvarno teško naći klub na polusezoni. Šta je, tu je, sve se raspalo. Srećom, pa se završilo…
Da li misliš da je Bosna trajno izgubila primat u BiH ili će se vratiti nakon godinu-dve?
– Poznavajući staru upravu, mislim da će se Bosna kad-tad vratiti. Stvarno im želim mnogo sreće da se to i desi. U godinu-dve, sigurno neće, ali verujem da će jednog dana.
Sarajevske ćevape, zamenio si skopskom skarom. Mogu li se meriti?
– Sarajevo je grad koji živi 0-24. Stvarno mi se svideo, ima mnogo toga što vam može pružiti. Tako i te poznate ćevape, koji se ne mogu meriti ni sa čim.
Kao i mnogi Hercegovci – Hrvati, odlučio si se da zaigraš za hrvatsku reprezentaciju, u kojoj imaš kadetski i juniorski staž. Dobre igre su te preporučile i Slavku Goluži, a posle perioda rehabilitacije i oporavka, tema reprezentacije opet postaje aktuelna. Verovatno nema veće želje nego izboriti se u jakoj konkurenciji hrvatskih rukometaša i zaigrati na OI u Londonu?
– Prošao sam kroz sve mlađe selekcije i mogu reći da smo imali stvarno odličnu generaciju i mnogo uspeha. Da budem iskren, posle onakve sezone u Bosni, očekivao sam poziv na širi spisak nekih priprema, ali me onda zadesila povreda. San svakog sportiste su Olimpijske Igre, iako im se ne nadam u ovom trenutku. Hrvatska ima stvarno velika imena, tako da bi u ovom trenutku i pripreme sa njima, značile puno. Bitno je da si tu, a onda tvoje igre odgovaraju za tebe. Ako bude stigao poziv, radovaću se tome – zaključio je Karačić.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
Photo: Dnevnik MK
