Rad sa najboljima, kompenzuje mnoge stvari, koje još nismo u
stanju da dosegnemo. Tako smo posetu Sarajevu na poziv RK Bosna Sunce
Osiguranje iskoristili da popričamo sa nekim velikim zvezdama svetskog rukometa
pre meča Lige šampiona između Bosne SO i Siudad Reala (U najavi intervjui sa
Arpadom Šterbikom i Petrom Metličićem). Jedan od njih, čovek kome se divimo već
godinama, uvek vrhunski, neumorni strelac sa dalekog Severa, Olafur Stefanson
(35), desni bek Siudad Reala i živa legenda Islanda, govori za
Balkan-Handball.com o Španiji, želji da učestvuje u "ludom projektu" danskog
trečeligaša, islandskom rukometu, najboljim levorukim igračima na svetu…
Zdravo, Olafur. Samo što niste krenuli u "Skenderiju" gde
ćete odmeriti snage sa domaćom Bosnom. Verovatno vas očekuje nekoliko hiljada
vatrenih navijača, ali opet, vas zanima samo pobeda?
– Mi moramo da pobedimo. Ne možemo da računamo na GOG. GOG
će ovde imati problema i verovatno izgubiti (u nastavak takmičenja, prenose se
bodovi iz mečeva sa drugoplasiranom ekipom u grupi), tako da je ovo veoma važan
meč za nas. Biće teško, a tako je uvek
kada igrate kao gost. Još uvek se sećam da je Bosna bila veoma čvrsta u prvih
15, 20 minuta utakmice koju smo odigrali u Španiji.
Sada znamo da je ovo tvoja poslednja sezona u Siudad Realu,
evropskom šampionu. Za kraj ove uspešne priče, verovatno želiš da osvojiš sve
još jednom? Da li misliš da ste spremni da ponovite prethodnu sezonu kada ste
sve osvojili svih pet trofeja?
– Pokušaćemo. Nema veze, da li je poslednja sezona ili ne,
moramo da osvajamo sve u svakom trenutku.
U dobroj smo poziciji za to.
Na našem sajtu naslov je bio "Čudni čovek – Olafur Stefanson",
kada smo objavili informaciju da na kraju sezone napuštaš Španiju i najbolji
klub na planeti, i odlaziš u redove danskog trećeligaša. To je definitivno,
retko i netipično za sportiste koji su još uvek na vrhuncu?
– Drugoligaš (smeh). Sada su treća, ali se nadam, da će, kada
ja budem došao sledeće sezone, igrati drugu. Ako želite razloge, mislim, za
mene je Kopenhagen, na primer, kao za Petra (Metličić) Slovenija. Veoma blizu
kuće. Posle Olimpijskih Igara i mnogo dobrih godina ovde, prilično sam
raspoložen za nove stvari i počeo sam da razmišljam o tome. Moj um je otvoren i
zainteresovan za nešto drugo. Kopenhagen je super mesto za život. Onda je
iznenada došla ponuda za ovaj ludi projekat. Oni žele da osvoje dansku ligu za
dve godine, a Ligu šampiona za tri, i žele da dovedu još neka velika imena u
tim.
Koja su to imena?
– Ne mogu vam reći, jer ni sam ne znam. Obećali su da će
dovesti još dobrih igrača. Plaćaju veoma dobro. To je bilo za mene, jer sam
želeo promenu, da se vratim kući ili čak završim sa igranjem.
Sa reprezentacijom Islanda, napravio si veliki uspeh,
osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim Igrama u Pekingu. Budući da imaš 35
godina, da li je tvoja priča sa nacionalnim timom završena?
– Da, snovi su se ostvarili u Pekingu. Ne znam šta će biti. Ako se budem dobro
osećao, onda ću se vratiti i igrati i dalje za svoju zemlju.
Koja je misterija islandskog rukometa? Tako mala zemlja, a
tako dobri rezultati…
– Mnogo ključnih faktora pre turnira, ali i mnogo srećnih
faktora se poklopilo i odlučilo. Imali smo problema sa povredama, neki novi igrači
su došli u tim i na pravi način popunili tu "našu slagalicu". Bilo je
iznenađenje za sve, ali takođe, bilo je veoma dobro. Mogu o tome da pričam
naredna dva sata.
Dva meseca pre Olimpijskog turnira, Makedonija vas je
izbacila u baražu za Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj? Usponi i padovi…
– Nekoliko stvari se
poklopilo u isto vreme i mi smo pali. Nedelju dana pre prvog meča sa
Makedonijom, igrali smo veoma jak kvalifikacioni turnir za OI, gde smo izborili
plasman, tako da smo u Makedoniju, možda došli i malo opušteno. Drugi razlog je
veoma dobra Makedonija, koja je mnogo jača nego ranije. Bili su fokusirani na
mečeve sa nama, imali sjajnu podršku sa tribina. Izgubili smo i to nismo
dostigli na revanšu kod kuće. Ali, ne želim da umanjim uspeh Makedonije, koja
ima dobru reprezentaciju i iz godine u godinu je sve bolja i bolja.
Na tim mečevima, igrao si protiv jednog od najboljih
igrača-rivala na svojoj poziciji desnog beka, Kirila Lazarova. Ko su po tebi još
najbolji levoruki igrači na planeti?
– Prvo, Petar (Metličić), moj saigrač iz ekipe. Kim Anderson
igra veoma dobro. Onda braća Poljaci (Lijevski). Tu se sigurno mogu navesti još
dva-tri igrača…
Hvala ti puno na razgovoru. Ovo je prava ekskluziva za nas i posetioce Balkan-Handballa.
– Bilo mi je zadovoljstvo. Puno sreće sa vašim vebsajtom!
ŽIKA BOGDANOVIĆ
