Table of Contents
Rukomet i Bitolj, večna ljubav. U zemlji gde je rukomet sport broj 1, a gde je u poslednjih 15 godina viđena totalna dominacija skopskih klubova, samo jedno pitanje nikada nije postavljano – pitanje emocije. Kada se proslave titule, podignu pehari i ugase reflektori, rukomet ostane priča koju najglasnije pričaju ljudi iz Bitolja. U sećanje na dane kada su disali za vrat “vanzemaljcima” iz Šapca osamdesetih, priča se nastavlja, a neku vrstu “hepi-enda”, iako kraj u sportu ne postoji, mogla bi da ima u narednim godinama kroz projekat Eurofarm Pelistera.
Kombinacija jakog sponzora i sportskog brenda za koga znaju širom bivše Jugoslavije dobila je konačnu formu tokom prošle godine kroz dogovor sa gradskom upravom. Eurofarm Pelister je već sada prevazišao domaće okvire, zaigrao u EHF Ligi šampiona i postavio konture sastava koji bi mogao da vraća trofeje u halu “Boro Čurlevski”.
O svemu tome, razgovarali smo sa prvim čovekom kluba, predsednikom Dr Zoranom Sterjevom.
Imate ozbiljan obrazovni profil profesora Farmaceutskog fakulteta i akademsku karijeru daleko od terena 40×20. Kako ste ušli u “rukometnu priču?
- Ljudi koji su iz Bitolja su nekako svi vezani za taj sport. Dok sam živeo tamo i kada sam bio klinac, jedino što nas je tada interesovalo je bilo da idemo u dvoranu da gledamo treninge tadašnjeg Pelistera. Svi smo živeli za taj rukomet onda kada je Pelister bio najjači. Nakon toga, i moja porodica, svi smo deo rukometnog sporta. U ovaj projekat ušli smo pre pet godina. Na početku smo hteli da pomognemo da se rukomet vrati, da osnujemo školu Eurofarm Rabotnika, da deca imaju gde kvalitetno da treniraju, adekvatne uslove za rad, ali znate kako je sa ambicijama, odvedu vas nekada u pravcu o kome u početku i ne razmišljate. Počela je priča, krenuli smo iz Prve lige, ušli u Super ligu. Kada se krene sa ambicijama, onda nema zaustavljanja. Tako se i dogodilo. Nije bio neki plan da kao predsednik uđem u rukomet i da počnem maltene profesionalno da se time bavim, ali tako je ispalo i sada nema nazad.
LJUDI VIDE USPEH U RUKOMETU
Balkan-Handball.com često u svojim analizama pokušava posetiocima sajta da objasni fenomen povezivanja uspešnih/bogatih ljudi u Makedoniji i rukometa. Kako vi to objašnjavate iz vašeg ugla?
- Makedonija je jedina država na svetu u kojoj je rukomet kolektivni sport broj 1. To je nešto što je naš nacionalni ponos što se tiče kolektivnih sportova. Kod nas imate i fudbal, i košarku, ali rukomet je nešto sasvim različito, stvarno deo ovo podneblja. To se pogotovo odnosi na Bitolj gde je rukomet ostavio jedan strašan trag na živote svih nas. Isto tako je i u Skoplju kroz Vardar i Metalurg. Nekako mi se čini da se svi ljudi najviše poistovećuju sa rukometom, bez obzira da li su bili sudije, treneri, igrači ili samo obični navijači. To je sport broj 1. Ljudi vide uspeh, reaguju na njega. Normalno je da svako ko nešto radi i investira želi da na kraju dana oseti neko zadovoljstvo. Sa rukometom ste najbliži uspehu što se tiče Makedonije. To je ona priča zašto ljudi investiraju u makedonski rukomet.
KO VIŠE VOLI PELISTER OD SILJANA?
Preduslov za stvaranje jakog kluba u Bitolju jeste bilo konačno udruživanje Eurofarm Rabotnika i Pelistera (29. novembar 2019). S obzirom da znamo kakvu emociju ljudi imaju prema Pelisteru, koliko je to bio težak proces i u kojoj meri su ljudi prihvatili novi projekat sa svim paketom tradicije koji je on poneo a odnosi se na slavne dane od 30, 40 godina?
- Ono što je učinila razdvojenost tih pet godina, jeste vreme da se vidi da je klubu potreban pravi menadžment kako bi bio uspešan. Spajanje je trajalo dve godine, iz razloga jer smo želeli da to bude kvalitetan i temeljan proces u kome nećemo propustiti ništa. Želeli sve sve da stavimo na hartiju jer je to preduslov da to posle zaživi kako treba i da nema problema. Ova godina je potvrda da je to bilo dobro napravljeno. Što se tiče ljudi iz Bitolja, već posle prve utakmice sa Nexe-om, i najveći skeptici i oponenti, a to su pojedinci isključivo iz nekih ličnih razloga, svi su „legli na brašno“ kako se kaže i shvatili da je to jedan klub. To je taj klub, taj Pelister, koji sada ima neki drugi format, drugi način vođenja. Inače, cela ta tradicija kluba… ne možete da kažete da to nije to kada je jedan od osnivača celog projekta Siljan Micevski. To je čovek koji je napravio najveće uspehe sa Pelisterom, koji je godinama i godinama držao taj Pelister u njegovo zlatno doba. Ne znam ko više voli taj Pelister od njega?
PROJEKAT STABILAN UPRKOS KRIZI
Dugo smo u „korona fazi“ i još uvek živimo u neizvesnosti kakva će biti sezona 2020/2021. Da li se nešto promenilo što se tiče vaših planova, budžeta, a posledica je krize?
- Za sada, ne. Mi smo izdržali ovaj period onako kako smo planirali i dogovorili sa stručnim štabom i igračima. Sve smo ispoštovali, odradili smo kvalitetan prelazni rok. Sada dolazi period da vidimo da li će da se igra, koliko i kakvi će biti uslovi. Onda bi mogli da razmišljamo, pod uslovom da krene loše kao što je od marta, o nekoj vrsti prestrukturiranja. Za sada je sve stabilno i dobro, u okviru onoga što smo planirali i budžeta. Nemamo nameru da odstupimo. Ako su uslovi regularni, ako se igra prvenstvo, SEHA i Liga Evrope, ne razmišljamo o bilo kakvim odstupanjima.
PREZADOVOLJNI PRELAZNIM ROKOM
Da li ste u potpunosti zadovoljni prelazinim rokom? Da li ste uradili sve što je trebalo i postoji li nešto za čim žalite?
- Ne bih to nazvao žaljenjem, ali će ovaj prelazni rok biti obeležen jednom tačkom koja će me neprijatno podsećati na njega. To je rastanak sa našim golmanom Nikolom Mitrevskim. To je bilo nešto što stvarno nisam očekivao. Kao Uprava smo uradili sve da ostane, ali za ljubav je jednostavno potrebno dvoje. Njegovi planovi su bili drugačiji. I danas kažem, moje subjektivno mišljenje je da je bilo bolje i za njega da ostane. Što se tiče ostalih, prezadovoljan sam. Spremali smo se dugo, sa Babićem smo razgovarali od decembra meseca, šta nam treba, koji koncept, koji profil igrača i ljudi, analizriali smo tržište i stavili targete. Ono što smo targetirali, maltene smo ostvarili 100%. Mogu da kažem da sam presrećan i isto tako zadovoljan onim što smo napravili u Eurofarm 2.
POVERENJE DOMAĆIM GOLMANIMA
Na gol-liniji je ostao tandem domaćih iskusnih golmana Čanevski-Trajkovski. Da li ste ostavili mogućnost dodatnog pojačavanja te pozicije, s obzirom da ste neplanirano ostali bez Mitrevskog?
- U ovom momentu, dogovorili smo se da pružimo šansu našim golmanima. Verujemo da su kvalitetni, iskusni i da mogu da se pokažu na ovom nivou na kome je naš klub sada. Dosta smo razgovarali sa njima. Rade naporno, spremni su, fokusirani, kao na početku karijere vrebaju svoju šansu da je iskoriste. Uz njihovo znanje i iskustvo, siguran sam da će to biti pozitivno i prijatno iznenađenje, iako je možda loše reći „iznenađenje“. Oni su kvalitetni golmani i ne vidim zašto ne bi mogli da iznesu taj teret? Vreme je takvo, ostavili smo im prostor da se dokažu. U slučaju da cela priča krene onako kako ne želimo, kako mi, tako i oni, to je jedina pozicija na kojoj su vrata otvorena za dodatnog igrača. Na svim drugim pozicijama, što se tiče ove sezone, mi smo kompletno završili…
NAŠ CILJ „DUPLA KRUNA“
Posle dugo godina u makedonskom rukometu očekuje se trka u tri kolone i borba za trofeje „na jednu loptu“. Kako vidite stanje u Vardaru i Metalurgu?
- Meni je drago da će liga i konkurencija biti na zavidnom nivou. Oba tima su napravili odlične ekipe, kompetitivne ne samo za naše prvenstvo, već i evropske kupove. Vardar će biti ozbiljan konkurent za titulu, a u domaćem prvenstvu su blagi favoriti. Ipak se radi o aktuelnom osvajaču EHF Lige šampiona koji je ranijih godina mnogo napravio u podizanju uslova i organizaciji kluba. Imaju odlične igrače. Što se nas tiče, pravili smo ekipu za visoke domete. Uopšte ne ulazimo u prvenstvo i bilo gde sa „belom zastavom“. Naše ambicije su da osvojimo titulu i pehar Kupa, odnosno, da vidimo koliko daleko možemo da stignemo u Ligi Evrope i SEHA ligi. Dali smo sebi maksimalne ambicije. Mislimo da imamo ekipu, organizaciju oko tima. Najveći problem u Bitolju je infrastruktura, sportska dvorana i uslovi za kvalitetan trening posebno u zimskom periodu. To je problem koji me posebno brine, ali menadžiraćemo to, videćemo kako će biti. Naša ambicija, što se tiče domaćeg scene, jeste dupla kruna. Drago mi je da se Metalurg vraća posle krize. Nadam se da je građeno na bazi dugoročnosti, da neće biti na kratak period. Na kraju dana to je dobro za makedonski rukomet i reprezentaciju. Prilikom pravljenja ekipe naš prioritet su bili igrači između 20 i 30 godina. To je bilo target, da imamo igrače koje ćemo vezati više od dve godine, da budu tu i rade zajedno. To je osnov za uspeh. Smanjili smo roster, prošle godine smo imali 22, sada smo na nekih 18 igrača. Trener je to tražio, takav koncept i zamisao ima. Imamo perspektivu. Ako ne ostvarimo neki cilj ove godine, da to bude već naredne sezone. Sve što radimo, radimo za period od pet godina. Od fuzije dajemo pet godina da se vratimo na stare staze što se tiče rukometa kompletno.
HALA NAJVEĆI PROBLEM
EHF je dao rok od četiri godine da klubovi podignu infrastrukturu na viši nivo što se tiče igranja u Ligi šampiona. To znači da od leta 2024 u Ligi šampiona neće moći da igraju klubovi koji nemaju dvoranu kapaciteta minimum 4.000 mesta sa tribinama sa sve četiri strane. Da li imate u viziji kako biste rešili taj problem, ko bi to mogao da finansira i podrži? Činjenica je da je Vardar postao pravi evropski klub sa ulaskom u „Jane Sandanski“…
- Naš najveći problem je infrastruktura, svesni smo toga. Prošle godine je bilo stvarno mučenje da se od utakmice do utakmice sve napravi, da imamo minimalne uslove za evropske mečeve. Uradili smo to bez ijedne zamerke, prošli bez kazne, bilo je dobro, ali svesni smo da nemamo uslove shodno ambicijama kluba. Gledamo evropske grantove, razgovaramo sa lokalnom samoupravom, šta možemo da uradimo, imamo neke projekte koji čekaju realizaciju. Gledamo nešto što je najprihvatljivije, da bude od koristi za klub i grad.
RAD SA BABIĆEM INSPIRATIVAN
Kako je raditi sa Željkom Babićem? Hrvatski trener sa sobom nosi specifičnu energiju i radnu etiku…
- Kako je raditi? Odlično. Sa njim je odlično, jer je stvarno jedan veliki profesionalac, posvećen svom radu, uživa u rukometu, u svojoj profesiji. Maksimalno je posvećen klubu i igračima, treningu, naša saradnja je za sada sve u superlativu. Nadam se da ćemo imati priliku da sarađujemo dugi niz godina. Stvarno bih želeo da ovo što smo započeli i produžimo na naredni period. Doneo je mir u klub što se tiče igrača i terena, radi se maksimalno profesionalno, postoji određeni nivo u odnosu na trening i utakmice, stvarno sam presrećan sa saradnjom sa Babićem. Rekao bih da je dobro raditi sa njim, ali i inspirativno.
PRODUKT „NAŠE ŠKOLE“ NA PIJEDESTAL
Formirali ste i za makedonske uslove kvalitetan Eurofarm Pelister 2, ekipu koja će igrati u Super ligi, u koju ste doveli neka perspektivna imena domaćeg rukometa. Očigledno vam je stalo do „domaćeg proizvoda“…
- Mi razvoj druge ekipe ne stavljamo na stranu, već na pijedestal. Svesni smo da je najveći problem rukometa u Bitolju u poslednjih 10 godina što se nije radilo kvalitetno sa mlađim kategorijama. Zbog toga sada imamo jednog kadetskog reprezentativca i jednog polureprezentativca što nikada nije bilo u Bitolju. Bitolj je uvek bio rasadnik talenata i ozbiljnih igrača, a sada nemate nikoga ko potiče iz te škole. To je znak da nešto nije u redu. Zato smo radili kvalitetno u prethodnom periodu, selektirali ljude, napravili sve strukturne reforme, sve škole su počele da rade. Eurofarm Pelister 2 će biti odskočna daska i inspiracija za sve mlade igrače da rade dobro i kvalitetno kako bi došli do tog kluba, a onda i do prvog tima Eurofarm Pelistera. Što se tiče prelaznog roka, strašno sam zadovoljan kakvu smo ekipu formirali. Radi se o makedonskim igračima, delu dokazanih i kvalitetnih, delu jakih potencijala kojima treba jaka sredina da pokažu šta znaju. Aco Jović se dokazao u radu sa mladima, čovek je koji zna da stvara igrače, da podigne njihov nivo i očekujem da druga ekipa u makedonskom prvenstvu bude jako dobra priča i da ćemo biti svi zadovoljni zalaganjem tih momaka.
Takav model uspešno je sprovodio Metalurg dolaskom Line Červara na klupu, upravo sa Acom Jovićem kao trenerom drugog tima. To je recept…
- Pa da, to je recept za uspeh. Ono što smo pričali i sa trenerima, i sa drugim stručnim štabom i Stefčetom Stefanovskim koji je koordinator svih selekcija, možete imati kvalitetne treninge i trenera, ali ako nemate kvalitetne utakmice u prvenstvu gde će igrači da se čelice, da idu na pobedu i razvijaju u takmičare, ništa ne možete da uradite. Ovo je prava stvar, da imate jedan klub koji je dizajniran i fokusiran na makedonsko prvenstvo. I sa tim klubom imamo ambicije da dođemo do plej-ofa. To nisu preterani ciljevi, imamo kvalitet za to, momci će imati kvalitetne utakmice. Daće Bog da sve ovo korone prođe i da se igra. To je definitivno recept za uspeh i nadam se da ćemo za dve godine iz drugog tima imati 4-5 igrača za Eurofarm Pelister – jasan je na kraju razgovora za Balkan-Handball.com, predsednik RK Eurofarm Pelister, Zoran Sterjev.
FOTO: Filip Viranovski/gol.mk, FB RK Eurofarm Pelister
