Prvi strelac Čelendž Kupa (62 gola) ove sezone je momak iz Crvenke, desni bek izraelskog Makabija iz Tel Aviva, Novak Bošković (23). Pred samu završnicu izraelskog Plej-ofa iskoristili smo priliku da čujemo, kakav se rukomet igra u toj zemlji, upravo od momka, koji je ove sezone imao zapaženu rolu u najmlađem evropskom kupu, gde je njegov tim okončao takmičenje u polufinalu.
– Stigli smo do polufinala plej-ofa, gde igramo sa Makabijem iz Rišona. Sistem je bezveze, jer praktično regularni deo u kome nastupa 12 ekipa igraš za džabe. Osam idu u plej-of, a prednost domaćinstva je zanemarljiva, jer nema vrućih terena. Moj Makabi je završio kao treći, eliminisali smo u četvrtfinalu šestoplasiranu ekipu 2:0 i sada razigravamo za finale. Kažu da će se i sistem menjati od naredne godine, sve u konsultaciji sa novim selektorom, Draganom Đukićem.
Kakva je konkurencija?
– Naš protivnik, Makabi iz Rišona je šampion zadnjih pet godina. Imaju tri Rumuna u ekipi i najbolje izraelske rukometaše, što im donosi mnogo. Problem je što po pravilima u ekipi mogu da nastupaju samo tri stranca, tako da onaj ko ima loše Izraelce, ne može da ispravi sve ono što oni izgreše. U Hapoelu, od koga smo izgubili finale Kupa su Bojan Butulija i Tomica Stojković, bivši Partizanovci.
Otkud mlad igrač u Izraelu?
– Isticao mi je osnovni ugovor sa Crvenkom i želeo sam da odem po svaku cenu, jer tamo nema para. Vucarao sam se po pozajmicama, bio u Vrbasu, pa se vratio u Crvenku kada je ušla u Super ligu. Bio sam i u Priboju, kada je Kraljevski bio trener. Tada su me kontaktirali i Izraelci, hteli da plate obeštećenje od 10.000 EUR, koliko su Majkić i ljudi iz Crvenke tražili. Dobio sam dobru platu, tako da nisam imao izbora. Znam da je loše što sam kao mlad došao ovde, ali nisam imao izbora. Hteo sam samo da se pobegnem iz Crvenke, koja je totalno nezdrava sredina.
Posle dve godine, može se reći da si se dobro snašao…
– Dobro su me prihvatili, snašao sam se brzo, klima je ovde super, a Tel Aviv zanimljiv grad. Plan je bio da se plasiramo u jedno od dva finala, što smo ispunili. Dobro sam se pripremio za sezonu u kojoj nisam očekivao ovoliko evropskih utakmica. Odlično smo igrali do polufinala. Puno mi je pomogao dolazak Miloša Mitrovića, jer je on svojim iskustvom igranja u Evropi doneo novi kvalitet ekipi, a ima i velike zasluge u tome što sam postao najbolji strelac Čelendža…
Verovatno imaš ambicije da se vratiš u Evropu?
– U klubu žele da me zadrže po svaku cenu, ali mislim da mogu više i bolje. Ako dođe neka ponuda iz ozbiljnije lige, voleo bih da se oprobam i tamo – kaže Bošković i dodaje:
– Kao svaki iigrač, najveći san mi je da zaigram za reprezentaciju. Nadam se da ću i to ispuniti jednog dana. Nikada nije kasno, a najbolji primer je moj Crvenčanin, Dalibor Čutura, koji je sa 37. godina doživeo da debituje, osvoji medalju i ode na Olimpijske Igre u Londonu – zaključio je Novak, koji se nalazio na širem spisku reprezentativne generacije 1988 za vreme mandata Vladana Jordovića.
