Balkan Handball

Rastko Stojković jasan pred olimpijsku godinu: Ni u kafanu se ne ide bez cilja

Jedan od najiskusnijih reprezentativaca, po stažu i godinama, pivotmen Rastko Stojković (34) briljirao je i ove jeseni u dresu beloruskog šampiona Meškova iz Bresta, sa kojim nastupa u EHF Ligi šampiona. Reprezentativne obaveze vratile su na trenutak srpskog asa u Beograd, gde je govorio o ambicijama na Evropskom prvenstvu u Poljskoj, ali i svom klupskom angažmanu, i prvom mestu u grupi koje zauzima beloruski šampion posle šest odigranih kola u evropskom elitnom klupskom takmičenju:

– U poslednjoj utakmici, kući protiv Porta, izvukli smo fleku od tog poraza u Portugaliji, gde smo realno izgubili dobijenu utakmicu. No, dobro, anulirali smo taj poraz ubedljivom pobedom pred svojim navijačima. Ostaje nam još jedno teško gostovanje u Španiji. Verujem da smo bolji od La Riohe, ali to moramo pokazati na terenu. To sam govorio i pred meč u Brestu, pa smo izgubili.

Da li ste Meškov ima jači sastav nego prošle sezone?

– Ima. To ne može niko da porekne, jer smo dobili neverovatan potencijal sa Atmanom i Kristopansom, tu je i Tiumencev. Tri jako ozbiljna igrača, samim tim smo i kvalitetniji.

Kako ste reagovali na stavljanje u „donji dom“ EHF Lige šampiona – Grupe C i D? Da li je to degradacija kluba i njegovih ambicija?

– Presrećan sam što smo u ovoj grupi, jer igrajući u njoj imamo šansu da se dokažemo kao jedna kvalitetna ekipa, da budemo prvi i steknemo iskustvo kroz neke utakmice. Opet ćemo izaći iz grupe, boriti se za TOP 16. Da smo gore u kvalitetnijim grupama, bilo bi teško, jer smo mi mlada ekipa, tek drugu sezonu u EHF Ligi šampiona. To je pogled iz moje perspektive. Treba nam vremena da se uigramo i steknemo rutinu, a to bi bilo nemoguče protiv Barselone, Kelcea, onog Vardara koji je igrao protiv Kelcea, Kila, PSŽ-a. U ovakvoj postavci možeš da odigraš kvalitetne utakmice sa Vojvodinom, Prešovom, Portom, koji je tu negde sa kvalitetom, tu je i La Rioha, koja je prošle godine igrala TOP 16. Ovo je odličan put, a godina sa godinom, uz još neka pojačanja može se preći i u jaču grupu. Neke stvari dolaze sa iskustvom. Dve važne utakmice smo izgubili u poslednja tri-četiri minuta. Kroz ovu lakšu grupu sve to treba naštelovati, uigrati i spremiti se za nešto više već od naredne sezone.

SEHA Final Four - RK Vardar - MeshkovBABIĆ I BEBEŠKO – TOTALNO DRUGAČIJI

Prošlog leta je Željka Babića, koji je prihvatio poziv da preuzme reprezentaciju Hrvatske, zamenio Sergej Bebeško. Kakve su razlike između ova dva trenera?

– Dijametralne. Totalno drugačije shvatanje rukometa i sporta. Dve različite škole. Željko Babić ima jedan španski sistem, gde je sve polako, dok je kod Sergeja sve dosta dinamičnije. Teško je porediti, jer su ljudi na totalno suprotnim stranama klackalice. Njih dvojica imaju drugačiji viziju rukometa. Kod Bebeška se igra atomski rukomet sa puno trčanja, dok je kod Željka to dosta sporije, to je jedna, možda, Linova škola. Velika razlika u radu njih dvojice i jako teško je bilo prilagoditi se.

HOĆU U RIO

Kako vidiš Srbiju pred EURO 2016? Daleko od uloge favorita u grupi sa Francuskom, Poljskom i Makedonijom.

– Svi mi imamo nekih sportskih motiva i želja. Iskreno verujem da imamo ozbiljan kvalitet, ali nikako nam se nisu poklapale kockice da to na kraju bude jedan gotov proizvod, da ostavi nešto vredno pažnje. Osvojili smo Beograd, super, divno, ali ‘ajmo dalje. Ostalo je iz te ekipe nas nekolicina, za koje je ostalo još godinu, dve, da damo sve od sebe i napravimo nešto vredno. Posle toga, neće biti pitanje želje, već fizički nećemo moći da izdržimo. Dolaze mladi momci. Imam sreću jer na mojoj poziciji dolazi Mijajlo (Marsenić), na desnom krilu je stigao Đuka (Đukić), tu su Ilke (Ilić) i Zeleni (Zelenović). Dakle, nema razloga za veliku zabrinutost. Što se Poljske tiče, nigde ne idem bez cilja. Ni u kafanu ne idem bez cilja. Moj cilj je da se plasiram na Olimpijske Igre. Moram od nečega da počnem, moram nešto da nađem i da se za to uhvatim. Ako idem grlom u jagode, onda zašto idem? Hoću nešto, i za to ću se boriti i dati sve od sebe. To je Rio. To je uspeh, zavređuje pažnju, nalaziš se u odabranom društvu. Ne mora to da bude medalja. Neka budemo sedmi, osmi, a da se plasiramo u Rio posle toga. Nije samo medalja uspeh.

Splasla su očekivanja javnosti posle par loših rezultata u seriji…

– Nisam nikada imao problem sa pritiskom. Šta znači pritisak? Šta se to mora? Mora samo da se umre. Uvek smo davali svoj maksimum. To nikada nije bilo pitanje i uvek sam govorio da ako ima neko bolji, evo odmah skidam dres i dajem mu ga. Hoću da moja zemlja bude uspešna, moja reprezentacija, neka se osvajaju medalje. Ako ima boljih, odmah se sklanjam. Jednostavno nismo uspevali, bili su drugi bolji od nas. Imali smo raznih kriza, promena selektora, igrača, puno se tražilo, a sve to nam se na kraju obijalo o glavu.

POLJACI ĆE IMATI PAKAO…

Poljaci su u sličnoj situaciji kao vi u Beogradu. Takmičenje pred 15.000 domaćih navijača, velika očekivanja javnosti. To će biti kruna jedne generacije koja želi da sa velikim rezultatom siđe sa scene…

– Oni će imati ogroman pritisak ogroman, na maksimumu. Veoma su slični nama. Nisam upoznao naciju koja više voli sport od Poljaka. Oni su prisutni u svakom sportu, svuda su, to istinski vole. Javnost će posle bronze u Kataru na Svetskom prvenstvu, gde su možda bili i oštećeni za nešto više, očekivati mnogo od njih. Ne verujem da su bolji od nas.

Dobili smo ih na EURO 2014 u Danskoj…

– Bez obzira na to, vrhunska su ekipa, poseduju vrhunski kvalitet, ali ne verujem da su bolji od nas. Favoriti jesu, igraće pred 15.000 ljudi, turnir im je od životnog značaja, ali ozbiljno verujem da ih možemo pobediti. Ne kažem da ćemo uspeti, sve je na njihovoj strani, ali mi smo tu, moraju da zabiju jedan gol više nego mi.

Francuzi su poslednji put podbacili u olimpijskog godini, na EURO 2012 u Srbiji…

– Ne može niko da im priđe. Izaćiću na teren, nije problem da se potučemo, muški ćemo poginuti, šta drugo, ali najavljivati neke senzacije, iznenađenja, ne. Idem, pa ako ga iznenadim. Lopta je okrugla, ali neće biti lako.

banjica_krugMAKEDONCE „MORAMO“

Srbija ima dobar skor u okršajima sa Makedonijom, našim trećim rivalom u Krakovu…

– Ozbiljni igrači, ozbiljna reprezentacija.Maksimalan respekt imam prema njima, ući ćemo u duel sa maksimalnim uvažavanjem, ali najiskrenije, moramo njih da pobedimo. Nema tu druge opcije. Ako to jasno ne kažemo, onda idemo u Poljsku kao turisti. Možemo da ih pobedimo, možemo da odigramo kvalitetnu utakmicu sa Poljacima, gde rezultat može da prevagne na jednu ili drugu stranu, a sa Francuzima se potući, pa videti.

Pred Super Kup u Nemačkoj se čuje ona „samo da se niko ne povredi“.

– A šta drugo? Igramo tri utakmice u tri dana sa tri ozbiljne reprezentacije. Da ih igraš protiv Zvezde, Partizana i Vojvodine, tri u tri dana pa je problem, a kamoli protiv ovakvih timova. Protiv svih idemo na glavu, sve reprezentacije su veoma dobre.

Hoće li turnir biti od koristi?

– Nemamo drugog izbora. Bolje nego da sedimo ovde i treniramo sedam dana, nepotrebno. I ovo nije lako, imamo 4-5 igrača sa 34-35 godina. Bolje da igramo, da se uigramo, da vidimo gde su greške, nego da probamo na treningu, gde nemamo uvid, šta i kako je u realnosti.

GOSPODIN ŽELJKO BABIĆ MI JE REKAO…

Igraš kao dečak, povrede te mimoilaze, dokle ćeš ostati na tom nivou?

– Gospodin Željko Babić mi je rekao da sam još dve godine ozbiljan evropski igrač, a posle toga mogu da igram gde hoću (smeh). To su bile njegove prognoze. Zdravlje me služi, ozbiljno shvatam profesionalne obaveze, imam veliku želju i motiv za dokazivanjem. Ne moram da budem najbolji, ali mogu da pobedim onog ispred sebe. To je prava sportska motivacija, danas, pobediti u čemu god. Imam dosta sreće, igram puno u klubu, Sergej Bebeško mi daje puno poverenje i to vraćam na terenu – jasan je srpski reprezentativni pivotmen Rastko Stojković.

IZVOR: rss.org.rs
FOTO: Mandatory Credit ©SEHA/ Zsolt Melczer

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *