Odavno se o jednom srpskom rukometašu koji još nije proslavio punoletstvo nije pričalo biranim rečima. Drugi najmlađi debitant u istoriji dresa “orlova”, mladi 17-godišnji Vranjanac koji je rukometno porastao u skopskom Metalurgu, Stefan Dodić, zaslužio je i opravdao poverenje selektora Tonija Đerone. Prvi gol u seniorskoj konkurenciji pao je u Zrenjaninu protiv Francuza u 52. minutu, periodu utakmice kada se pokazuje ko je od kakvog materijala sastavljen.
U razgovoru za Balkan-Handball.com, posle dva duela sa Francuzima, Stefan govori o onome što proživljava ovih dana sa nacionalnim timom…
- Niko, stvarno niko nije očekivao da možemo da ovako pariramo Francuzima. Pokazali smo da ova ekipa vredi, da je pravi korak bio što smo dobili Tonija za selektora, da imamo hemiju, da se stvarno naporno trenira… Imamo rezultat, još uvek neverovatno zvuči, jer i sami znate da smo dobilI Francuze posle 20 godina. Za nas je ovo sve novo i Srbija tek počinje da piše istoriju. Čast mi je što sam deo ovakve ekipe.
„Kuća rukometa“ u Kreteju bila je zamena za „Diznilend“ koji proživljavaju svi ljubitelji rukometa..
- Tako je ispalo, stvarno smo presrećni. Rezultat i igra. Krenuli smo 27. decembra, bio je to kratak period da se spremimo za takvu reprezentaciju. Nisam se nadao da ću biti na širem spisku. Ovo je jedno neverovatno iskustvo za mene i drago mi je da Toni imao poverenje. Daću sve što mogu da pokažem svoj kvalitet, daću sve ovoj reprezentaciji. Osećaj je poseban, predobar, sve je neverovatno. Hvala na poverenju svima koji su verovali u mene…
Kako reaguješ na komplimente koje ti upućuju saigrači?
- Stvarno mi prija, to je motiv da treniram još više. Nije da se uzdižem, to me ne remeti, samo je plus, daje mi motiv da treniram još jače, da gledam drugačije na rukomet. Stvarno mi je zadovoljstvo što sam deo ove reprezentacije i što sam upoznao ove fantastične momke.
Imaš li idola?
- Svakako, to je Nikola Karabatić. Od početka, od prvog dana. Žar i volja koju pokazuje, pre svega, gde je uvek na 100% bez obzira da li igra protiv Kreteja ili Kila. Sviđa mi se njegov stil, čovek je koji može da odigra sve od 1 do 6 u odbrani i fantastično u napadu. Takvog igrača više nećemo videti u rukometu.
Kakve savete dobijaš od selektora?
- Rekao mi je još na početku šta je potrebno da uradim da bih bio vrhunski igrač. Ako želiš da budeš kao Nikola moraš da igraš na dobranu. To mi je naglasio od samog starta. Priča sa nama, sa svakim posebno, kaže jasno šta misli i šta treba da se popravi. On je fantastičan čovek i odličan trener.
U Metalurgu si otvorio vrata svetu…
- Otišao sam mlad sa 13 godina. Metalurg mi je dao nešto što ni jedna druga ekipa ne bi. Igrao sam LŠ i SEHA sa 15 godina, trenirao sa dobrim trenerima i igračima. Metalurg mi je puno dao, to je bio pravi korak u karijeri.
Kako gledaš na budućnost?
- Iskreno razmišljam o tome da idem samo u ekipe u kojima ću igrati. Ne žurim, nisam razmišljao o odlasku, ostajem u Metalurgu, a kada je pitanje o budućnosti, onda su mi u glavi samo sredine gde ću moći da igram i da se razvijam.
Srpska generacija 2002 ima veliki potencijal…
- Generacija je stvarno dobra, imamo kvalitetne igrače, ali to nismo pokazali na Mediteranskim Igrama. Nismo pokazali koliko vredimo, ali imamo vremena. Nadam se da će već naredno leto pokazati da Srbija ima dobre i talentovane igrače.
Ti, Cenić, Mijatović, „južna pruga“ vodi glavnu reč….
- (smeh) Ljudi iz Saveza su videli da se na Jugu igra dobar rukomet i da ima igrača koji stvarno vrede i žele da igraju za reprezentaciju.
