Reprezentacija Srbije se priprema u Vršcu za poslednje četiri utakmice kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, u kojima se od izabranika selektora Cvetkovića očekuje da izbore plasman u Austriju. Posle odlaska rukometašica Srbije iz Zaječara, ovaj grad na Istoku Srbije će postati nova baza rukometaša, gde će 10. juna dočekati selekciju Švajcarske. O tome, kao i o klupskoj sezoni, razgovarali smo sa povratnikom u redove "Orlova", Žarkom Šešumom (23).
– Treniramo dobro. Mislim da je svima nama ovaj rad poznat. Čekamo da se svi skupimo i da to bude prava priprema za utakmicu koja nam predstoji. Sada su tu uglavnom mladi igrači.
Vratio si se u reprezentaciju posle tragedije sa Rumunom, Kozmom u februaru i tvoje povrede. Budući da si propustio dobar deo sezone, verovatno će ti prijati rad u reprezentaciji. Većina igrača je sigurno umorna, a eto, tebi možda dođe kao plus.
– Pauzirao sam mesec i po, dva. Treba mi da malo više treniram i dobro će mi doći ove utakmice. Ostali igrači su zaista umorni, što zbog novog sistema kvalifikacija, obaveza u reprezentaciji i i klubovima. Ipak, svi su ovde zbog jednog cilja i to nas drži ornim za rad.
U kakvoj si formi? Nisi puno igrao u finalu plej ofa u kome je tvoj Vesprem dobio Pik Seged 3:0.
– Nisam puno igrao, ali nisam ni puno pauzirao. Neke tri nedelje sam bio bez treninga, a onda krenuo sa trčanjem, tako da praktično nisam propustio ništa što se tiče fizičke spreme. Stanje posle povrede je ok. E sad, što se tiče minutaže, dobio sam malo veću tek u toj trećoj utakmici protiv Segedina. Mislim da sam je dobro iskoristio. Forma je, nadam se, prisutna. Videćemo u utakmicama koje slede.
Idu nam Švajcarci i ta utakmica se stavlja kao imperativ pred vas. Sa Faranima i Italijanima se pobede podrazumevaju, dok utakmica u Rusiji može biti i totalno nebitna.
– Švajcarci nisu naivna reprezentacija. Kompaktni su i uigrani. Uglavnom igraju u Švajcarskoj, čiji su klubovi imali uspeha u evrokupovima ove godine. Dosta dobra reprezentacija, ali daleko od toga da nismo kvalitetniji od njih. Igramo na našem terenu i možemo već u toj prvoj utakmici dosta toga da rešimo. Tako i razmišljamo, tako i radimo. Nema razloga da ih ne pobedimo.
Posle završetka kvalifikacija za EP, idu Mediteranske Igre. U grupi smo sa Alžirom, Albanijom, Francuskom i Slovenijom. Šta tu očekivati i koliko će igrači imati motiva da igraju na jednom takvom takmičenju. Ranije več, Hrvatska je otkazala učešće…
– To takmičenje dolazi u jednoj pauzi između dve sezone. Čuo sam da se sve reprezentacije ne dolaze sa najjačim takmičenjima. To je zanimljivo takmičenje, ali ne razmišljam puno o njemu, kao ni ostali. Prvo kvalifikacije za EP, pa sve ostalo.
Živeo si u jednoj histeriji, i ljudskoj, i medijskoj, proteklih par meseci. Posle svega što se izdešavalo, ušao si u srca navijača, a i ceo "Čair" ti je skandirao na utakmici protiv Bosanaca. Život ti se promenio. Preko noći si postao najpopularniji srpski rukometaš. To verovatno zavređuje komentar…
– Ne sviđa mi je jedino način na koji sam postao popularan. To ružno što se desilo, to će ostati za ceo život i stalno će se pamtiti. Ovaj period je bio izuzetno težak i to nije još uvek prošlo kako treba. Lepo je čuti kada navijači skandiraju tvoje ime i da te podržavaju. Šta da kažem. Voleo bih da sam nekim drugim povodom postao popularan, ali nadam se da će biti vremena i za to.
Da li si u kontaktu sa golmanom Pešićem, koji je te noći, takođe, povređen…
– Čujemo se, dobro je. Počeo je lagano da trčkara, trenira. Ide sve na bolje. Vratiće se rukometu. To sada nije sporno.
Izrazio si želju da odeš iz Vesprema. Pre februara, razlog je bila mala minutaža, a posle toga, želeo si da odeš iz mesta, koje ćete uvek podsećati na tragičan događaj. Kakvo je stanje po tom pitanju?
– Bio sam u intenzivnim pregovorima, poslednjih dva, dva i po meseca sa rukovodstvom kluba. Oni nisu, ni u jednom trenutku, pomišljali da me puste, da me prodaju. Ja sam izrazio želju da idem. Oni su sve to stopirali, jer im se može, zbog važećeg ugovora, koji traje još dve godine. Šta da radim. Igram u jednom dobrom klubu, dobroj ekipi. Ostajem tu, ja se nadam, ne tako dugačak period. Pre svega zbog minutaže, prilike koje dobijam da igram, a sada i zbog svega što se desilo. Obećanja postoje da će se promeniti, da ću početi da igram više, ali videćemo, otom potom.
Surovi profesionalizam…
– Surovi, nema šta…
